Tajkuni spremaju pare da kupe njive
Wednesday, 28 September 2011
Srpski tajkuni se spremaju da kupuju njive koje bivšim vlasnicima treba da budu vraćene posle usvajanja zakona o restituciji, a imaće i prednost prilikom ove namere jer im to omogućava pravo preče kupovine, s obzirom da ogroman deo državanih njiva oni i sada obrađuju.
To znači da ako neki gazda nekog poljoprivrednog kombinata i jedan poljoprivrednik ponude istu cenu za njivu, parcela pripada tajkunu.
Prema pouzdanim informacijama „Dnevnika” nekoliko ovdašnjih tajkuna već sprema novce za kupovinu vraćenih oranica, a jedan od njih je za naš list izjavio i da razmišlja o tome da podigne i bankarski kredit kako bi se ozbiljnije uključio u trku za njive. A trka ili bitka za oranice će biti veoma ozbiljna jer će u igri biti možda i svih 300.000 hektara. Možda neki naslednici njive neće hteti da prodaju, neki će želeti da ih daju u arendu, neki zahtevi za povraćaj možda neće biti ni prihvaćeni, ali ako i trećina ovih oranica bude otišla na tržište biće to krupan zalogaj vredan najmanje nekoliko stotina miliona evra.
- Ključna slabost svih tih propusta države je to što zapravo ona sve radi zbog sprege između tajkuna i njihovih partikularnih interesa i izvršne vlasti, tj. političkih partija - kaže za „Dnevnik” ekonomista Danilo Šuković.
Po njemu, stvar je u tome što vlast u Srbiji nema viziju kako da racionalno postupa sa svojim resursima, a zemljište je redak i dragocen resurs.
- Recimo, u nekim zeljama EU postoji ograničenje koliko jedan čovek koji se bavi poljoprivredom može da kupi zemljišta. U Belgiji je to 385 hektara, s tim da pojedinac može da ih kupi samo pod uslovom da se bavi poljoprivredom, dakle, da to zemljište racionalno upotrebi. Kod nas očito toga nema. Ako kod nas neko kupuje desetine hiljada hektara da bi to zemljište preprodao, onda znači da nema nameru da ulaže u poljoprivrednu proizvodnju, odnosno u ono što je ekonomska prednost Srbije, već da spekuliše i dođe lako do zarade. To će imati negativne posledice za razvoj poljoprivrede i ekonomski razvoj Srbije, posebno Vojvodine - ukazuje Šuković.
On dodaje da bi nadležni koji se bave poljoprivredom trebalo da znaju kakva struktura poseda je poželjna. Drugim rečima, država bi trebalo da stvori takvu politiku da obezbedi najracionalniju strukturu poseda, koja će dati najveće efekte u poljoprivredi i tako omogućiti većem broju stanovništva da radi, a ne pojedincima da uzimaju kajmak.
- Nažalost, u Srbiji je siromaštvo pa je i cena zemljišta niska, a prava tržišna vrednost zemljišta će biti tek kada ono bude na evropskoj pijaci. Tek će se tada uspostaviti pravi odnosi - ukazuje Šuković uz ocenu da je država trebalo na početku procesa privatizacije da odloži prodaju poljoprivrednih velikih kombinata dok se cene našeg zemljišta ne izjednače sa evropskim, kako ne bi bilo špekulacija.
Pomenimo, samo četvorica najvećih srpskih gazda poseduje oko 100.000 hektara zemljišta, s tim da nisu sve njive u njihovom vlasništvu, već je dobar deo uzet u zakup od države. Kada su kupovali kombinate u njima je bilo i državne zemlje koja je ostala kod njih da je obrađuju.
Inače, poljoprivredno zemljište u Srbiji je mahom u rukama poljoprivrednika, to jest gazdinstava, kao i zadruga - oko 83 odsto oranca je njihovo, ali valja imati na umu da se posed uglavnom kreće od tri do sto hektara. Državnog je 10 odsto, a privatne kompanije drže sedam odsto poljoprivrednog obradivog zemljišta. Poljoprivredni kombinati sa 200.000 hektara rasprodati su krupnim i srednjim kapitalistima za oko 280 miliona evra.
Neki hoće, neki neće
Podaci o tome koliko koji poslovni sistem poseduje zemljišta kojima se barata u javnosti razlikuje se od onih koje na svojim sajtovima navode kompanije. U svakom slučaju, ako izuzmemo Đorđija Nicovića čije su „Irva investicije” kupile PIK Bečej, jer tu situacija, nakon što je Pokrajinska vlada „ušla u priču” nije jasna, najviše njiva u rukama je Miroslava Miškovića, tj. Delta Agrara, Miodraga Kostića, tj, MK Grupe, Petra Matijevića... Dok neki od njih izričito tvrde da nemaju nameru da u Srbiji kupuju zemljište jer im je slađi biznis u nekim evropskim i afričkim zemljama, drugi za naš list potvrđuju da im je baš to u planu.
S. Gluščević - Dnevnik
A tek koliko su nas kostali ti njihovi ponosi.
najblaze receno.
Postavio redakcija Thursday, 06 October 2011
Planirano je da jesenja setva u Srbiji bude obavljena na ukupno milion hektara oraničnih površina, a procenjuje se da je za nabavku repromaterijala potrebno obezbediti oko 10 milijardi dinara, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu.
