Vesti-novosti-obavestenja

KishRobert je napisao(la):
peet-ov post je uklonjen,posto se koristio vulgarnim recima.

sledi kazna!

Upravo to sto sam rekao eto do toga je doslo, a nisam dobio odgovor ni od jednog od vas zbog cega ne reagujete na vreme sa opomenom nego stice se utisak da namerno nekoga pustate da isprovocira a posle banujete druge koje reaguju na provokaciju.
KR ta rec nije bila vulgarna uopste, vulgarnost je nesto sasvim drugo. :ppozdrav: :cao:
 
Evo ovako je reseno clan Peet je dobio ban od 25 dana zbog uvrede jednog od kolega i zbog mesanja u rad urednika odgovornog za ovaj deo foruma.
 
Karalic je napisao(la):
Zahvaljujem se urednistvu !!! :ppozdrav:
Nema potreba za zahvalama niti na apelovanje na urednistvo sta da radi po pitanju sankcionisanja.
Dovoljno smo samostalni i sposobni da sami odlucimo sta treba uraditi sa problematicnim clanovima samo sto nismo uvek na forumu da mozemo momentalno da odreagujemo !!
Post je spojen: [time]1297280655[/time]
_________________________________________________
Ljudi ako nemate iskustva kao ja nemoj da se zajebete kao ja.
Dizao sam na brzaka neke pare sa bankomata druge banke na 11.000din uzeli mi 110din provizije. :udri:
 
U neko drugo vreme je država ograničavala trgovačku proviziju i slične stvari, pa nam bilo loše...

Danas se sržava ne meša "u svoj pos'o" pa nas kojekakve bankarske i trgovačke bande deru naveliko.
 
Eko-taksa 12.000 dinara po toni
08.02.2011 11:31

Držаvni sekretаr Ministаrstva životne sredine Bojаn Đurić kaže da će ekološka taksa na nova vozila iznositi 12.000 dinаrа po toni vozilа.

Ministаrstvo životne sredine i prostornog plаnirаnjа navodi u saopštenju da još nije određeno ko će plаćаti cenu tаkse, аli i dodaje da su dosаdаšnjа iskustvа pokаzаlа dа je cenа bilа podeljenа između uvoznikа i proizvođаčа sа jedne strаne i kupаcа vozilа sа druge strаne.

“Tаksirаnjem po toni, а ne po vozilu smo izbegli dа opteretimo jeftinijа i po prаvilu lаkšа vozilа, u odnosu nа skupljа i po prаvilu težа. Nаjprodаvаniji segment vozilа nаjčešće iаm težinu od oko 1050 kilogrаmа, što znаči dа će se nа njih plаćаti nаjniže tаkse”, objašnjava Đurić.

Kako dodaju, težinа svih delovа vozilа nа koje se već plаćа ekološkа tаksа neće ulаziti u mаsu zа obrаčun tаkse. “Dаkle, oduzimаće se mаsа gumа, аkumulаtorа, uljа iz motorа, kočnicа, diferencijаlа i slično”, rekao je Đurić.

Ekološka taksa naplaćivaće se shodno "Pravilniku o načinu i postupanju upravljanja otpadnim vozilima" koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine.

"Ekološka taksa naplaćivaće se isključivo prilikom kupovine novih motornih vozila - automobila, kamiona, autobusa, specijalnih vozila za potrebe vojske, policije, kao i poljoprivrednih mašina - traktora, kombajna", kaže Siniša Mitrović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Novаc će se uplаćivаti u Fond zа zаštitu životne sredine i služiće kаo subvencijа reciklerimа otpаdnih vozilа kаko bi se tа grаnа idustrije brže i efikаsnije rаzvilа.

Iz Ministarstva navode da se ekološkа tаksа nа novа vozilа uvodi kаo ispunjenje obаvezа Srbije premа direktivаmа Evropske unije, koje između ostаlog propisuju određen nivo rаzvitkа oblаsti uprаvljаnjа otpаdom i stepen reciklаže koji se morа dostići.



Preuzeto sa B92

Ovi vise definitivno ne znajusta rade... 12000 po toni. Zamislite koliko je to za nov kombajn ili traktor vise kategorije...
 
pa oni stvarno nisu normalni sunce im manijacko i lopovsko ...... jos malo pace da nam ugradjuju merac kiseonika na usta da placamo po potrosnji m.......... :udri: :udri: :zli:
 
Натурална размена на паорску штету
Пет, 02/11/2011 - 21:12
чланак | економија | пољопривреда
У уговарању предстојеће сетве кроз натуралну размену сељаци неће добро проћи јер ће њихова задужења бити добрано већа него лане. Рецимо, размена летине

за азотна ђубрива коштаће их чак 20 до 30 посто више него прошле године.
По сазнањима „Дневника”, велики откупљивачи припремили су паритете по којима за 100 килограма НПК ђубрива „три петнаестице” пољопривредници треба да дају 132 килограма соје и сунцокрета. Кукуруз „иде” у односу 3:1, што значи да три килограма овог жита вреди као килограма ђубрива, док је паритет за пшеницу 2,5:1. Када је у питању „уреа”, за соју и сунцокрет важи паритет 1,36 према један, за кукуруз 3,10, а за пшеницу 2,80. Ово за паоре није повољно ако се зна да је лане соја, рецимо, „ишла” у паритету 1:1, а сада за килограм „урее” треба да дају 1,3 килограма ове уљарице.
– Увек је то шишање сељака, али шта се ту може када су у општој беспарици приморани на такве услове. Како год, зараду однесе неко други, а не пољопривредници – каже за наш лист председник Удружења пољопривредника Суботице Павле Кујунџић, напомињући да је поскупело ђубриво, а очекују се и више цене паорске робе, те да то што држава ове године није регресирала ђубриво и није велика штета за сељаке. Јер, када су даване те погодности, највише су вајде имали они што производе ђубрива, а пољопривредници би га купили свакако.
По његовим речима, паори са севера Бачке још увек испипавају терен и нису кренули у озбиљније набавке семена, ђубрива...
Поменимо, и Влада је, барем по ономе што пише у њеном саопштењу након прекјучерашње седнице, „притекла у помоћ примарним произвођачима”, као и Робним резервама. Међутим, не би се рекло да акција коју је држава припремила има неког великог значаја за паоре.
Влада је, наиме, сагласна с тим да Робне резерве обаве натуралну размену семенског кукуруза за меркантилни рода 2010. и 2011. с овлашћеним складиштарима Републичке дирекције за робне резерве и земљорадничким задругама које су регистроване код Агенције за привредне регистре. Одобрена је и натурална размена са свим носиоцима пољопривредног газдинства уписаним у Регистар.
Предложени паритети за размену семенског кукуруза за меркантилни формирани су на основу ценовних паритета, а цена меркантилног кукуруза је, по извештају Продуктне берзе у Новом Саду од 3. фебруара, 23 динара килограм, с порезом на додату вредност, наведено је у саопштењу.
Како је „Дневнику” речено, у питању је око 200 тона семенског кукуруза који ће „ићи” у размену, и то сорита Института за кукуруз „Земун поље„ (око 160 тона) и новосадског Института за ратарство и повртарство. Све у свему, Резерве ће на овај начин бити попуњене с 3.000 тона меркантилног кукуруза, што и није значајна количина. Утврђени су паритети по којима ће семенски кукуруз бити понуђен у замену за меркантилни. Они су, као и досад, различити за меркантилни кукуруз овогодишњег и лањског рода. Тако ће, када је реч о НС-хирбидима, за килограм семенског „ићи” 15 килограма меркантилног из 2010. године, а 17 овогодишњег. Код ЗП-хибрида ситуација је мало другачија – кило семенског вредеће као 13 килограма меркантилног лањског или 15 килограма овогодишњег. При том, они који учествују у овом послу треба да дају одговарајућа средства обезбеђења, односно гаранције или хипотеке.
С. Глушчевић

Опет позајмица панчевачкој Азотари
Уз сагласност Владе, Дирекција за робне резерве је продужила позајмицу панчевачком предузећу ХИП „Азотара„ у реструктурирању од 26.785 тона меркантилне пшенице, с роком враћања најкасније до 1. фебруара 2012.
ХИП „Азотара„ је у обавези да Дирекцији врати позајмљену робу исте количине и квалитета. Уколико потребе Робних резерви захтевају, а предвиђено је годишњим програмом, предузеће ће моћи да врати робу и у противвредности – паритету минералних ђубрива из свог производног асортимана, наведено је у Владином саопштењу.
 
Visoke cene hrane do 2015. Štampaj E-pošta
Postavio Dejan Budić
Friday, 11 February 2011
poljopartner-lrast.jpgStručnjaci Svetske banke predvidjaju da će sve do 2015. godine cene hrane biti nestabilne, a cene žitarica više od prosečnih. Cene nekih osnovnih tipova hrane približavaju se ili prevazilaze najviši nivo iz 2008, kada su visoke cene u nekim zemljama izazvale demonstracije sa ljudskim žrtvama.
Predsednik Svetske banke, Robert Zelik, navodi da je rizik od rasta cena hrane najveći izazov sa kojim se suočava većina zemalja u razvoju. U najsiromašnijim zemljama, porodice troše dve trećine svog budžeta na hranu, pa ih ova povećanja cena veoma teško pogadjaju.
Stručnjaci Svetske banke navode da u svetu možda milijardu ljudi pati od gladi. Više cene hrane mogle bi da primoraju siromašne ljude da odustanu od zdravstvenog osiguranja ili od daljeg obrazovanja.
Ti komentari izneti su nakon izveštaja da klimatski problemi u ključnim oblastima za uzgajanje useva kao i veća potražnja za hranom dovode do rasta svetskih cena pšenice, pirinča, kukuruza, šećera i drugih namirnica.
 
Nazad
Vrh