Datum: 23.02.2011.
Poljoprivreda je naša nafta, ali nemamo više bušotina
Prirodni resursi omogućavaju da budemo jedan od najznačajnijih izvoznika hrane u Evropi, ali ćemo umesto toga morati da uvozimo i ono najosnovnije
Predsednik „Delta holdinga" Miroslav Mišković nedavno je izjavio da će strateški biznis „Delte" u budućnosti biti agrar, uz ocenu da je poljoprivreda srpska nafta i da bi prihodi od agrarnih proizvoda mogli značajno da poprave izvozni bilans Srbije i spoljnotrgovinski deficit. S ovom ocenom složio se i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, rekavši da je poljoprivreda velika šansa Srbije i da se sve mora učiniti kako bi se prošlogodišnji izvoz od 1,9 milijardi dolara povećao na sedam do osam milijardi.
Može li i pod kojim uslovima poljoprivreda da nam postane strateška privredna grana? Većina stručnjaka, sagovornika Pressmagazina, smatra da šansa postoji, ali i da je dobrim delom, ponajviše zaslugom države, odavno i prokockana!
Stojan Jeftić, bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije, uveren je da bi zahvaljujući prirodnim resursima poljoprivreda Srbije mogla da ostvari i neverovatnih 30 milijardi dolara izvoza, ali i to da smo sve učinili da nam to ostane samo pusti san.
Najunosnije
U stočarstvu bi zabeležili najbrži uspeh, ali u toj grani nikada nismo imali goru situaciju u istoriji
- Činjenica je da je poljoprivreda grana koja višestruko vraća uloženo, pod uslovom da se u nju uopšte nešto ulaže. Samo milijarda dolara koju bismo izdvojili u razvoj poljoprivrede mogla bi višestruko da poveća izvoz, ali za tako nešto u ovoj državi nema ni mogućnosti, a čini mi se ni dovoljno volje. Proći će mnogo vremena dok naša poljoprivreda ne postane srpska nafta. A do tada, umesto velikih izvoznika, lako možemo da postanemo i jedan od najvećih uvoznika hrane! - kaže Jeftić.
On objašnjava da se 70 odsto prometa u poljoprivredi ostvaruje u zoni sive ekonomije, pri čemu su neposredni proizvođači eksploatisani u svim sferama proizvodnje i prodaje. Dovoljno je podsetiti da proizvođači futoškog kupusa ne mogu ni posle šest meseci da naplate robu, a slično je i u drugim granama poljoprivrede. S druge strane, država se upinje da po svaku cenu sačuva monopol poslovnih banaka, koje lihvarskim kamatama gule i ono malo što je ostalo od srpskog sela.
- Između dva rata, osnov razvoja poljoprivrede bile su agrarne štedionice, dok se poljoprivredne zadruge i danas smatraju nekom vrstom paradržavnih institucija. A bez te dve stvari seljak je prepušten na milost i nemilost raznim zelenašima i mešetarima - tvrdi Jeftić.
Slično misli i Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista, koji podseća da se bez stvaranja velikih agrokombinata i povezivanja seoskih gazdinstava kroz sistem zadruga i sistema kooperativnih odnosa, odnosno bez stabilnih i dugoročnih veza sa prerađivačkom industrijom, svaka priča o razvoju naše poljoprivrede svodi na - čistu iluziju.
- Narodna banka Srbije i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ne samo da ništa ne rade u korist agrara već sve čine ne bi li uništili i ovo malo poljoprivrede - tvrdi Ševarlić. - Zašto ne dozvoljavaju da se u aktuelnom Nacrtu zakona o zadrugama ne ugrade svi oblici zadrugarstva koji postoje u Međunarodnom zadružnom savezu, istom onom u čijem smo osnivanju i sami učestvovali daleke 1895. godine? Zadruge su kod nas i počele da rade kao zemljoradničke štedno-kreditne zadruge, a sada ne dozvoljavamo njihovo formiranje. Kome je to u interesu? Jedino objašnjenje je da neko pošto-poto želi da naša poljoprivreda ostane u čeljustima zelenaško-lihvarskog bankarskog lobija.
Saša Dragin: Poljoprivreda je naša najbolja i najunosnija fabrika
Poljoprivreda je najbolja i najunosnija srpska fabrika! Rezultati koje proizvodi srpsko selo nemerljivi su sa rezultatima u ostalim privrednim oblastima. I velike kompanije prepoznaju ogroman potencijal agrara, ali u ovoj oblasti ima dovoljno prostora i za srednje i male proizvođače. Moj cilj je da obezbedim taj prostor i da ga sačuvam od monopolista. Ali ne može od ubranih plodova da živi dobro samo manja grupa ljudi, a da seljak teško radi i opet bude na rubu siromaštva, kaže Saša Dragin, ministar poljoprivrede.
Gde bismo mogli da ostvarimo najbrže rezultate?
- Sada su to voće i prerađevine ratarskih kultura kao što su suncokret, soja, šećerna repa, ali kvalitetno povrće. Ako tome dodamo i razvoj organske proizvodnje, tvrdim da imamo šta da ponudimo inostranim partnerima. Stočarstvo mora biti generator razvoja celokupne poljoprivrede samim tim što je ova oblast najkompleksnija grana agrara. Očekujem da ove godine država najviše pomogne upravo stočarstvu.
Mnogi smatraju da se štiti monopol poslovnih banaka.
- Strategija razvoja poljoprivrede 2010-2020. u skladu sa vizijom predsednika Borisa Tadića već je napisana i nalazi se na stručnoj oceni. Svi dokumenti definišu institucionalne, zakonodavne i budžetske mere Ministarstva u višegodišnjem okviru, i tako kreiraju stabilan, predvidiv i konzistentan ambijent za bavljenje poljoprivredom. Nadamo se da će i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ubrzo završiti preko potreban zakon o zadrugama koji će postaviti temelje razvoja modernog zadrugarstva u Srbiji.
Hoće li najavljena liberalizacija ugroziti našu poljoprivredu?
- Već dve godine carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda se rapidno smanjuju, a mi beležimo dva puta veći rast izvoza i tri puta veći suficit nego u 2007. godini! Želja da se približimo EU znači da postajemo deo utakmice koja se igra po jasnim pravilima. Uskladili smo kompletno zakonodavstvo. Oni koji se plaše liberalizacije, plaše se slobode. Liberalizacija tržišta je sastavni deo procesa integracije zemlje u EU, ali i međunarodnu ekonomsku zajednicu uopšte. Oba procesa sa sobom nose opasnosti ali i brojne prilike, pre svega EU fondove dostupne našim zemljoradnicima i nova moćna finansijska tržišta za poljoprivredne proizvode.
Osim što bi proizvođače trebalo organizovati u zadruge i druge oblike udruživanja, Ševarlić smatra da bi konačno morala da se skine i „anatema" države prema velikim agrobiznis kompanijama.
- Hajde da konačno, na nacionalnom nivou, raščistimo i taj termin „tajkuni" - kaže Ševarlić. - Ako je neko na nelegalan način došao do neke kompanije, svakako bi morao da snosi posledice. Ali, s druge strane, nedopustivo je da se „lovom na veštice" uništava i najkonkurentniji deo srpske poljoprivrede, što velike agrobiznis kompanije zaista jesu. One su pod stalnim pritiskom evropskih i domaćih političkih moćnika i prema njima se primenjuju potpuno različiti aršini u odnosu na strane kompanije. Tako, recimo, imamo primer „Agronora", kome je omogućeno da na našim resursima, na našem tržištu i sa našim potrošačima prerasta u regionalnog lidera u oblasti agrobiznisa, iako je reč o kompaniji koja dolazi iz države koja ima duplo manje raspoloživih resursa nešto što ih ima Srbija. Zašto to radimo?
Zvaničnici ističu da nam je poljoprivreda jedna od retkih grana sa spoljnotrgovinskim suficitom, ali prećutkuju drugu stranu medalje.
- Stalno se hvalimo izvozom od dve milijarde dolara, a ne kažemo da smo po iskorišćenosti jednog hektara po zemljištu na samom začelju Evrope. Po hektaru jedva da imamo prihod od 465 evra, a od nas manje zarađuju samo u Albaniji, Rumuniji i Bosni - podseća Goran Živkov, agroekonomista i bivši ministar poljoprivrede u Vladi Srbije.
On ne sumnja da poljoprivreda ima potencijal da ostvari znatno veći prihod nego do sada, ali je izvesno da ne može da bude zamajac celokupnog ekonomskog razvoja. Suštinski problem našeg agrara, prema njegovim rečima, jeste u tome što uopšte nemamo razvijenu preradu, već se isključivo oslanjamo na primarnu proizvodnju.
- Realno, prerađivačka industrija ostvaruje najveću dobit, a do toga najlakše možemo stići ako animiramo poznate svetske kompanije da dođu i rade kod nas - predlaže Živkov.
Koliko je neiskorišćenih mogućnosti u srpskom agraru dovoljno potvrđuje podatak da još nismo dostigli obim proizvodnje koji smo imali pre dvadesetak godina. Samo na razlici u ukupnim količinama pšenice i kukuruza danas bismo prihodovali 1,2 milijarde dolara!
- Smanjenom proizvodnjom Srbija svake godine izgubi nekoliko miliona tona proizvoda - tvrdi Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije. - Do početka devedesetih proizvodili smo pet miliona tona pšenice, a danas jedva tri i po. Imali smo sedam tona kukuruza, a sada proizvodimo pet tona. Samo kada bismo vratili nekadašnji obim proizvodnje, zaradili bismo dodatnih 1,2 milijarde dolara! Još kada bismo to uskladili sa prosečnim prinosom u Evropi, imali bismo barem sedam miliona tona pšenice i najmanje desetak miliona tona kukuruza. Zaostajemo i u drugim oblastima poljoprivrede, voćarstvu, stočarstvu, proizvodnji mesa, praktično u svemu. Da bismo krenuli novim putem, morali bismo znatno više da ulažemo, a mi najčešće radimo obratno: pružamo najminimalnije što možemo i nadamo se da će bog biti darežljiv.
Da nam je država odavno pustila poljoprivredu niz vodu, da smo rasprodali nacionalne resurse i tržište i da smo potpuno zanemarili pitanja kao što su navodnjavanje i druge mere, potvrđuje i Ševarlić.
Proizvodi će ulaziti bez carine i biće mnogo jeftiniji
Kada je reč o našem izvozu, ništa veći optimista nije ni agrarni ekonomista Natalija Bogdanov, koja smatra da će zemlje regiona što se budu više približavale prijemu u EU, sve manje uvoziti od nas.
- Najbolji primer za to je Hrvatska, a njenim putem će uskoro krenuti i Crna Gora i Makedonija - uverena je Bogdanov. - Budemo li sami zaostajali na tom putu, praktično nećemo imati kome da izvozimo.
Mnogo više od problema izvoza našoj poljoprivredi preti najavljena liberalizacija uvoza koja će biti u primeni počev od 2014. godine.
To znači da će svi poljoprivredni proizvodi iz sveta nesmetano ulaziti na naše tržište, bez carine i posebnih nameta.
- Evropa je nama ukinula carinu još pre desetak godina, a sada smo mi u obavezi da uzvratimo istom merom. Mnogo više iznenađuje to što ništa nismo preduzeli u međuvremenu, što nismo restrukturirali agrarni sektor, a dobro smo znali šta nas očekuje. Ne samo da ćemo imati problem sa konkurencijom na međunarodnom tržištu, već ćemo ga imati i na domaćem. Proizvodi će ulaziti bez carine, biće znatno jeftiniji i plašim se da će naša poljoprivreda izgubiti svaku bitku - završava Bogdanov.
- Naša konkurentnost je izuzetno niska, a naše subvencije poljoprivredi, posebno u poslednje tri godine, ponižavajuće su male - tvrdi naš sagovornik. - Situacija je teška u Vojvodini, gde se jedan deo budžeta ipak izdvaja za ovu namenu, dok je stanje u centralnom delu Srbije, najblaže rečeno, katastrofalno! Ako zaista želi da od poljoprivrede stvori značajniji izvozni brend, država mora da stvori nekoliko osnovnih preduslova. Za početak, dovoljno bi bilo da omogući ravnopravan pristup svih subjekata Republičkom fondu za razvoj. A njemu, koliko znam, za sada pristup nema bukvalno nijedno poljoprivredno preduzeće, nijedna zadruga, nijedan poljoprivredni proizvođač...
Jeftić podseća da je svaki stanovnik EU donedavno izdvajao po 123 evra za razvoj poljoprivrede, da je 40 odsto budžeta EU izdvajano za ovu oblast, te da je i svaka država pored toga izdvajala koliko je mogla. S druge strane, i ovo malo što dajemo za podsticaj poljoprivrede kao da bacamo u vetar.
- To malo para što izdvajamo po hektaru zemljišta isto je što i bacati pare - uveren je on. - U situaciji kada ne vodimo računa o tome šta će se i gde sejati, kada nemamo nikakvog plana i programa, i to što dajemo služi samo da bi neko napunio džepove!
Po njegovim rečima, sada samo dve privredne delatnosti zaslužuju apsolutnu pomoć države: stočarstvo i izvoz.
- Stočarstvo je potpuno devastirano i Srbija nikada u svojoj istoriji nije imala goru situaciju - kaže Jeftić. - Sa 37 odsto učešća vrednosti stočarske proizvodnje u poljoprivredi, smatramo se jednom od najekstenzivnijih zemalja u Evropi. Trošimo svega 43 kilograma mesa godišnje po glavi stanovnika, 56 litara mleka, imamo ogroman broj siromašnih i neuhranjenih građana. Kada bismo trošili hrane koliki je prosek u EU, praktično i ne bismo imali šta da izvozimo.
Izvor: Press
