MONTOYA
Član
na momenat me obradovao
Vesti-novosti-obavestenja
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
na momenat me obradovao
mindjušar
Član
Kamo lepe sreće
Kremator
Član
Boris Malagurski
MONTOYA
Član
Štednja,a i nov vozni park stigao
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Увози све и свашта, па гулимо немачки кромпир уместо српског
То што увозимо детелину, свињску длаку, лед, косу и још шошта од производа који нам не падају на памет, ипак је, имајућу у виду целокупан српски увоз, на нивоу статистичке грешке
и чини стоти део вредности купљене робе, па и није проблем. Много горе од тога је што на светској пијаци купујемо кромпир, а наш бацамо; што губимо и тржишта на којима смо доминирали, као код малине; што нисмо кадри да смањимо извоз сировина на рачун прерађевина... Е, ту је већ у питању материјална грешка наше економије.
Неколико хиљада тона кромпира који су произвели пријепољски и ивањички пољопривредници биће бачено јер, како кажу, нема купаца, а то поврће из увоза је много јефтиније. Дејан Жунић из пријепољског села Сељашница засејао је тим поврћем 12 хектара, четири није извадио, а на злихама има 40 тона који ће, највероватније, бацити.
– Нисам продао ни сав кромпир који сам извадио, цена белог је 30, а црвеног 25 динара – рекао је он Танјугу. – Највећи проблем представља увоз тог поврћа које нема декларацију произвођача, односно земљу порекла, а у продаји је јефтинији.
Наравно да је тај произвођач, као и све његове колеге, у најмању руку незадовољан јер је принуђен на то да погази свој рад, време, труд, уложени новац... Јасно, немогуће је да прода свој кромпир по цени која му оправдава све трошкове када се ових дана у маркетима килограм тог поврћа продаје по 11 динара. По подацима „Плодова Србије”, од јула прошле године до сада у Србију је увезено 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије, а увоз се повећава – само у овој години достигао је 6.000 тона. Из иностранства увеземо и десетак тона црног лука, више од 12.000 тона пасуља, преко 20.000 тона парадајза. Свињске длаке купимо годишње око 25.000 килограма.
Подразумева се, тржиште је слободно и не треба доводити у питање кретање спољне трговине већ конкурентност наше пољоприврде и целе привреде. Уз то, треба гледати како да се повећа наша продаја у свету. У супротном, Србија иде ка банкроту, упозоравају привредници.
– Стварност Србије је прилично суморна јер имамо мали извоз, велики увоз и зато велики спољнотрговински дефицит – указује директор компаније „Таркет” Никола Павичић, додајући да је у 2013. и 2014. години Србија увезла робу за 41 милијарду долара, а извезла за 29 милијарди. По најновијим подацима званичне статистике, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за јануар–фебруар 2015. године износи износила је 4,6 милијарде долара, што је пад од 11 одсто у односу на исти период лане. Извезено је робе за 1,9 милијарду долара, што је 11,5 одсто мање, а увезено за 2,7 милијарде долара, што је 10,7 одсто мање него лане у исто време. Дефицит је износио 740 милиона долара, што је пад од 8,6 одсто.
С. Глушчевић
Мајице из Африке
Увозимо и гаће из Египта, поткошуље и мајице из Монголије, украсно цвеће из Кеније... На том списку често је и лишће, корали, шљиве... С друге стране, уз традиционално добар извоз кукуруза, легура..., добро стојимо с продајом фрижидера, берберских столица... Као што ми купујемо гардеробу произведену у земљама јефтине радне снаге, од Вијетнама до Албаније, тако купци у иностранству могу да купе yемпер произведен у Србији.
Увози све и свашта, па гулимо немачки кромпир уместо српског
То што увозимо детелину, свињску длаку, лед, косу и још шошта од производа који нам не падају на памет, ипак је, имајућу у виду целокупан српски увоз, на нивоу статистичке грешке
и чини стоти део вредности купљене робе, па и није проблем. Много горе од тога је што на светској пијаци купујемо кромпир, а наш бацамо; што губимо и тржишта на којима смо доминирали, као код малине; што нисмо кадри да смањимо извоз сировина на рачун прерађевина... Е, ту је већ у питању материјална грешка наше економије.
Неколико хиљада тона кромпира који су произвели пријепољски и ивањички пољопривредници биће бачено јер, како кажу, нема купаца, а то поврће из увоза је много јефтиније. Дејан Жунић из пријепољског села Сељашница засејао је тим поврћем 12 хектара, четири није извадио, а на злихама има 40 тона који ће, највероватније, бацити.
– Нисам продао ни сав кромпир који сам извадио, цена белог је 30, а црвеног 25 динара – рекао је он Танјугу. – Највећи проблем представља увоз тог поврћа које нема декларацију произвођача, односно земљу порекла, а у продаји је јефтинији.
Наравно да је тај произвођач, као и све његове колеге, у најмању руку незадовољан јер је принуђен на то да погази свој рад, време, труд, уложени новац... Јасно, немогуће је да прода свој кромпир по цени која му оправдава све трошкове када се ових дана у маркетима килограм тог поврћа продаје по 11 динара. По подацима „Плодова Србије”, од јула прошле године до сада у Србију је увезено 18.179 тона кромпира из Аустрије, Немачке, Холандије, Словачке, Пољске и Белгије, а увоз се повећава – само у овој години достигао је 6.000 тона. Из иностранства увеземо и десетак тона црног лука, више од 12.000 тона пасуља, преко 20.000 тона парадајза. Свињске длаке купимо годишње око 25.000 килограма.
Подразумева се, тржиште је слободно и не треба доводити у питање кретање спољне трговине већ конкурентност наше пољоприврде и целе привреде. Уз то, треба гледати како да се повећа наша продаја у свету. У супротном, Србија иде ка банкроту, упозоравају привредници.
– Стварност Србије је прилично суморна јер имамо мали извоз, велики увоз и зато велики спољнотрговински дефицит – указује директор компаније „Таркет” Никола Павичић, додајући да је у 2013. и 2014. години Србија увезла робу за 41 милијарду долара, а извезла за 29 милијарди. По најновијим подацима званичне статистике, укупна спољнотрговинска робна размена Србије за јануар–фебруар 2015. године износи износила је 4,6 милијарде долара, што је пад од 11 одсто у односу на исти период лане. Извезено је робе за 1,9 милијарду долара, што је 11,5 одсто мање, а увезено за 2,7 милијарде долара, што је 10,7 одсто мање него лане у исто време. Дефицит је износио 740 милиона долара, што је пад од 8,6 одсто.
С. Глушчевић
Мајице из Африке
Увозимо и гаће из Египта, поткошуље и мајице из Монголије, украсно цвеће из Кеније... На том списку често је и лишће, корали, шљиве... С друге стране, уз традиционално добар извоз кукуруза, легура..., добро стојимо с продајом фрижидера, берберских столица... Као што ми купујемо гардеробу произведену у земљама јефтине радне снаге, од Вијетнама до Албаније, тако купци у иностранству могу да купе yемпер произведен у Србији.
Kremator
Član
Ova drzava se ponasa kao da je saudijska arabija.
Quercus
Član
Novosti.rs:
NEMAŠTINA SE ŠIRINerazvijeni jug, siromašni zapad
Bauk veoma niskih zarada širi se Srbijom iz područja sa tradicionalno slabo plaćenom radnom snagom. Ljig, Priboj, Osečina, Golubac - u neslavnom društvu
Trgovište, Foto B.Subašić
SIROMAŠTVO se sa juga seli ka zapadu - Srbije. Prema nedavno objavljenim podacima, prosečna zarada u regionu zapadne i centralne Srbije niža je nego u tradicionalno najmanje platežno sposobnim delovima zemlje, na jugu i istoku.
Brojke kojima raspolaže Republički zavod za statistiku pokazuju da je u prva dva meseca ove godine na vrhu liste opština sa najnižim primanjima bila varošica na krajnjem jugu zemlje Medveđa, naredna dva mesta u februaru držali su Priboj i Ljig, a sledio ih je Golubac.
Prema zvaničnim podacima, ubedljivo prvo mesto i najtanje koverte tokom 2014. godine imali su upravo zaposleni u Golupcu. Njihov mesečni prosek plate bio je 26.956 dinara. Sledili su ih "južnjaci" iz Vranjske Banje, Trgovišta i Bele Palanke, dok se u društvu najlošije plaćenih našla i Osečina.
- Prilikom upoređivanja podataka o visini prosečnih zarada treba imati u vidu metodologiju, prema kojoj prosečna zarada predstavlja prosek isplata u posmatranom mesecu, a ne za mesec - ističe Veselinka Škiljević, načelnik odeljenja za statistiku zaposlenih i zarada. - To znači da dinamika isplata utiče na visinu prosečne zarade u mesecu. Tako je u Priboju, zbog isplate zaostalih zarada za više meseci, prosečna januarska zarada bila veća za 134 odsto od one u decembru. Sledećeg meseca je taj isti Priboj imao samo redovne isplate, pa je februarski prosek bio za 61 procenat manji od januarskog.
Najbolje je, smatra naša sagovornica, analizirati prosečne zarade, koje se odnose na više meseci, jer se u dužem periodu eliminiše uticaj mesečne dinamike isplata. Mesečni pokazatelji se ne mogu uzimati u obzir kada se razgovara o nivou razvijenosti neke teritorije, jer su često rezultat raznih sezonskih uticaja.
Sociolog Dragana Dinić smatra da se siromaštvo širi Srbijom i da nije čudno da su plate sve niže i u opštinama centralne i zapadne Srbije.
- Medveđa je područje izloženo migracionim kretanjima, a radno aktivni odlaze iz tog kraja u potrazi za boljim životom, pa su zvanične plate jako niske - kaže Dinić. - U istočnoj Srbiji je još gore, tamo nijedna fabrika ne radi, a prosek drže jedino gastarbajteri. Ništa nije čudno kad je privreda zamrla u celoj zemlji.
Prosečna bruto zarada isplaćena u Srbiji u februaru 2015. godine iznosila je 58.992 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u januaru 2015. godini, nominalno je veća za 8,8 i realno za 7,8 procenata. Taj iznos bez poreza i doprinosa za isti mesec iznosio je 42.749 dinara. Februarski prosek nominalno je manji za tri procenata, dok je realno to smanjenje na nivou od 3,8 procenata u odnosu na isti mesec lane. - Dvomesečni prosek za januar i februar ove godine u poređenju sa istim mesecima u 2014. godini takođe je manji nominalno za 0,1, odnosno realno za 0,5 procenata, objašnjavaju u Zavodu za statistiku.
NAJVIŠE TRPE MLADI
Čak 43,2 odsto žitelja Srbije živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku o prihodima i uslovima života u 2014. Stopa rizika od siromaštva iznosi 25,6 odsto - reč je o ljudima koji nisu nužno siromašni, ali imaju povećan rizik da to budu. Siromaštvo najviše preti mlađima od 18 (skoro trećina je u riziku), a najmanje starijima od 65 (na pragu bede je oko 20,7 odsto njih).
NEMAŠTINA SE ŠIRINerazvijeni jug, siromašni zapad
Bauk veoma niskih zarada širi se Srbijom iz područja sa tradicionalno slabo plaćenom radnom snagom. Ljig, Priboj, Osečina, Golubac - u neslavnom društvu
Trgovište, Foto B.Subašić
SIROMAŠTVO se sa juga seli ka zapadu - Srbije. Prema nedavno objavljenim podacima, prosečna zarada u regionu zapadne i centralne Srbije niža je nego u tradicionalno najmanje platežno sposobnim delovima zemlje, na jugu i istoku.
Brojke kojima raspolaže Republički zavod za statistiku pokazuju da je u prva dva meseca ove godine na vrhu liste opština sa najnižim primanjima bila varošica na krajnjem jugu zemlje Medveđa, naredna dva mesta u februaru držali su Priboj i Ljig, a sledio ih je Golubac.
Prema zvaničnim podacima, ubedljivo prvo mesto i najtanje koverte tokom 2014. godine imali su upravo zaposleni u Golupcu. Njihov mesečni prosek plate bio je 26.956 dinara. Sledili su ih "južnjaci" iz Vranjske Banje, Trgovišta i Bele Palanke, dok se u društvu najlošije plaćenih našla i Osečina.
- Prilikom upoređivanja podataka o visini prosečnih zarada treba imati u vidu metodologiju, prema kojoj prosečna zarada predstavlja prosek isplata u posmatranom mesecu, a ne za mesec - ističe Veselinka Škiljević, načelnik odeljenja za statistiku zaposlenih i zarada. - To znači da dinamika isplata utiče na visinu prosečne zarade u mesecu. Tako je u Priboju, zbog isplate zaostalih zarada za više meseci, prosečna januarska zarada bila veća za 134 odsto od one u decembru. Sledećeg meseca je taj isti Priboj imao samo redovne isplate, pa je februarski prosek bio za 61 procenat manji od januarskog.
Najbolje je, smatra naša sagovornica, analizirati prosečne zarade, koje se odnose na više meseci, jer se u dužem periodu eliminiše uticaj mesečne dinamike isplata. Mesečni pokazatelji se ne mogu uzimati u obzir kada se razgovara o nivou razvijenosti neke teritorije, jer su često rezultat raznih sezonskih uticaja.
Sociolog Dragana Dinić smatra da se siromaštvo širi Srbijom i da nije čudno da su plate sve niže i u opštinama centralne i zapadne Srbije.
- Medveđa je područje izloženo migracionim kretanjima, a radno aktivni odlaze iz tog kraja u potrazi za boljim životom, pa su zvanične plate jako niske - kaže Dinić. - U istočnoj Srbiji je još gore, tamo nijedna fabrika ne radi, a prosek drže jedino gastarbajteri. Ništa nije čudno kad je privreda zamrla u celoj zemlji.
NAJVIŠE TRPE MLADI
Čak 43,2 odsto žitelja Srbije živi u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, pokazala je anketa Republičkog zavoda za statistiku o prihodima i uslovima života u 2014. Stopa rizika od siromaštva iznosi 25,6 odsto - reč je o ljudima koji nisu nužno siromašni, ali imaju povećan rizik da to budu. Siromaštvo najviše preti mlađima od 18 (skoro trećina je u riziku), a najmanje starijima od 65 (na pragu bede je oko 20,7 odsto njih).
Ivan 1980
Član
http://www.kurir.rs/vesti/biznis/porazavajuce-pola-srbije-nema-ni-10000-dinara-u-kuci-clanak-1722577
- - - - - - - - - -
Sve vise zapadamo u bedu.Kakav crni prosek od 58 000 koga oni lazu.Ne pamtim gore vreme od ovoga sada, sve je unisteno i opljackano, vise nemaju sta.Od onakve zemlje gde smo imali sve svoje od igle do lokomotive mi smo dopustili da sve isprodaju i da dovedu robovlasnike sa zapada da radimo za 150 evra.To su njihove investicije sa zapada da uniste sve sto je bilo nase da bi prodavali njihovo.Serem se u njihove promene i njihov zapad i EU!
- - - - - - - - - -
Sve vise zapadamo u bedu.Kakav crni prosek od 58 000 koga oni lazu.Ne pamtim gore vreme od ovoga sada, sve je unisteno i opljackano, vise nemaju sta.Od onakve zemlje gde smo imali sve svoje od igle do lokomotive mi smo dopustili da sve isprodaju i da dovedu robovlasnike sa zapada da radimo za 150 evra.To su njihove investicije sa zapada da uniste sve sto je bilo nase da bi prodavali njihovo.Serem se u njihove promene i njihov zapad i EU!
MONTOYA
Član
Kako nije prosek,oni uzimaju 500000 a narod 20000 i taman lep prosek
MOMOSARIC
Član
Da , dobro si reko , oni jedu meso , narod kupus , u prosjeku svi jedu sarmu.
Како немају!? Видиш да сваки дан потписују кредите и задужују нам унуке и праунуке! Још се хвале како су успели да добију "помоћ" од страних партнера. Ено ти на сајту СРС, Шешељ је јуче изнео примере пљачке у просвети и здравству.
Svaka donacija se vraca, nista nije dzabe, samo lazu ne bi li sto duze ostali tu gde jesu, koliko je samo bilo skandala oko bivseg premijera popularnog dedamraza, kada je rekao da narod mora prihvatiti tajkune, skandal je trajao koliko i vikend zurka, i gde je on sada?? U biznisu....
I ovakve tragedije se desavaju a pokusavaju da ih sakriju:
http://novi.ba/clanak/14225/stravic...ti-od-ociju-javnosti-zasto-svijet-suti-o-ovom
http://novi.ba/clanak/14225/stravic...ti-od-ociju-javnosti-zasto-svijet-suti-o-ovom
đađo74
Član
http://www.novosti.rs/vesti/naslovn...tml:542084-Auto-mafija-podmladjuje-polovnjake
REKORDER
Ne tako davno, u Nemačkoj, gde je vraćanje kilometraže krivično delo, prilikom jedne racije uhapšeno je nekoliko desetina osoba i zaplenjeno više stotina “podmlađenih” vozila. Ustanovljeno je da je na jednom, luksuznijem vozilu kilometraža vraćena za gotovo 500.000 kilometara i tako mu je podignuta cena za više od 15.000 evra...
REKORDER
Ne tako davno, u Nemačkoj, gde je vraćanje kilometraže krivično delo, prilikom jedne racije uhapšeno je nekoliko desetina osoba i zaplenjeno više stotina “podmlađenih” vozila. Ustanovljeno je da je na jednom, luksuznijem vozilu kilometraža vraćena za gotovo 500.000 kilometara i tako mu je podignuta cena za više od 15.000 evra...
Quercus
Član
Blic.rs:
[h=1]RASIPNICI IZ NEMANJINE Popiće čak 400 penzija[/h]
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa kupila je 3.120 flaša žestokih pića i za te potrebe iz državne kase izdvojila 4.207.732 dinara, saznaje „Blic“.
(+) Kliknite za uvećanje
Tu nije kraj, jer je u toku tender i za nabavku 6.640 flaša domaćih vina, pa ako se sve sabere, blizu 15.000 državnih činovnika, koliko bi trebalo da konzumira ove napitke, dnevno će na račun građana Srbije da popije oko pola litra nekog alkohola. Istovremeno, to je suma od koje bi moglo da se isplati skoro 400 prosečnih penzija u Srbiji.
Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije kaže da će ove količine alkohola moći da koriste zaposleni u Nemanjinoj 11 i 22-24, ali i oni koji rade u zgradama SIV-a i na Andrićevom vencu, a da je posao dobila firma „Tim99“.
- Iako je ugovor potpisan 1. aprila, ovo nije šala već istina koja pokazuje da se ni u državnoj upravi ne poštuje pravilo o smanjenju troškova reprezentacije. Tako će pića državnih službenika platiti poreski obveznici Srbije, a za taj novac je 16 penzionera sa primanjima od 23.170 dinara moglo da preživi godinu dana - objašnjava naš sagovornik.
Da se radi o velikim količinama alkohola, potvrđuje i Dragan Milanović, menadžer jednog od beogradskih restorana.
- U restoranu u kome ja radim prošle godine trebovano je oko 900 litara rakije i viskija, a u proseku samo dvadesetak gostiju naruči ta pića, jer su skupa pa se ne troše mnogo - kaže Milanović.
[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Ni kap za dva ministarstva
I pored toga što je naručeno nekoliko hiljada litara alkohola, ima ministara u Vladi Srbije koji tvrde da se kod njih u ministarstvima alkohol ne konzumira.
- U mom ministarstvu se ne naručuje i ne služi alkohol - kaže za „Blic“ Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade.
Sličan odgovor nam je dao i njen kolega Rasim Ljajić:
- Kod nas se nikad nije služio alkohol i prvi put čujem da se tolike količine naručuju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Međutim, iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, koja je potvrdila saznanja „Blica“, objašnjavaju da ni kupljena rakija ni vino, koje tek treba da se kupi, nisu samo za potrebe državne administracije.
- Količina od 3.120 flaša žestokih pića je naručena jer Uprava obavlja ugostiteljsko-protokolarne poslove za potrebe Vlade i drugih državnih organa, utvrđene na osnovu planiranih aktivnosti, da bi se obezbedilo redovno i kvalitetno obavljanje protokolarnih usluga. Isti je princip i za raspisanu javnu nabavku za 6.640 flaša domaćeg vina - kaže se u odgovoru Uprave za zajedničke poslove.
Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbija“ kaže da ipak ova nabavka u uslovima krize nije primerena:
- Vlada je saopštila da se troškovi reprezentacije moraju smanjiti za 60 odsto i to mora da važi za sve, pa i za državni protokol.
[h=1]RASIPNICI IZ NEMANJINE Popiće čak 400 penzija[/h]
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa kupila je 3.120 flaša žestokih pića i za te potrebe iz državne kase izdvojila 4.207.732 dinara, saznaje „Blic“.
(+) Kliknite za uvećanje
Tu nije kraj, jer je u toku tender i za nabavku 6.640 flaša domaćih vina, pa ako se sve sabere, blizu 15.000 državnih činovnika, koliko bi trebalo da konzumira ove napitke, dnevno će na račun građana Srbije da popije oko pola litra nekog alkohola. Istovremeno, to je suma od koje bi moglo da se isplati skoro 400 prosečnih penzija u Srbiji.
Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije kaže da će ove količine alkohola moći da koriste zaposleni u Nemanjinoj 11 i 22-24, ali i oni koji rade u zgradama SIV-a i na Andrićevom vencu, a da je posao dobila firma „Tim99“.
- Iako je ugovor potpisan 1. aprila, ovo nije šala već istina koja pokazuje da se ni u državnoj upravi ne poštuje pravilo o smanjenju troškova reprezentacije. Tako će pića državnih službenika platiti poreski obveznici Srbije, a za taj novac je 16 penzionera sa primanjima od 23.170 dinara moglo da preživi godinu dana - objašnjava naš sagovornik.
Da se radi o velikim količinama alkohola, potvrđuje i Dragan Milanović, menadžer jednog od beogradskih restorana.
- U restoranu u kome ja radim prošle godine trebovano je oko 900 litara rakije i viskija, a u proseku samo dvadesetak gostiju naruči ta pića, jer su skupa pa se ne troše mnogo - kaže Milanović.
[TABLE="class: antre_c back_c_1, width: 470"]
[TR]
[TD]Ni kap za dva ministarstva
I pored toga što je naručeno nekoliko hiljada litara alkohola, ima ministara u Vladi Srbije koji tvrde da se kod njih u ministarstvima alkohol ne konzumira.
- U mom ministarstvu se ne naručuje i ne služi alkohol - kaže za „Blic“ Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade.
Sličan odgovor nam je dao i njen kolega Rasim Ljajić:
- Kod nas se nikad nije služio alkohol i prvi put čujem da se tolike količine naručuju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Međutim, iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, koja je potvrdila saznanja „Blica“, objašnjavaju da ni kupljena rakija ni vino, koje tek treba da se kupi, nisu samo za potrebe državne administracije.
- Količina od 3.120 flaša žestokih pića je naručena jer Uprava obavlja ugostiteljsko-protokolarne poslove za potrebe Vlade i drugih državnih organa, utvrđene na osnovu planiranih aktivnosti, da bi se obezbedilo redovno i kvalitetno obavljanje protokolarnih usluga. Isti je princip i za raspisanu javnu nabavku za 6.640 flaša domaćeg vina - kaže se u odgovoru Uprave za zajedničke poslove.
Zlatko Minić iz „Transparentnosti Srbija“ kaže da ipak ova nabavka u uslovima krize nije primerena:
- Vlada je saopštila da se troškovi reprezentacije moraju smanjiti za 60 odsto i to mora da važi za sve, pa i za državni protokol.
