Vesti-novosti-obavestenja

Dnevnik.rs:

Пијемо лажну ракију и носимо лажне торбице



Ракија, мед, лекови, козметика, патике, софтвери... дугачка је и незавршена листа производа који се фалсификују и таквој работи, изгледа, никад краја. Колико вреди тржиште лажних производа у Србији




Да ли смо заборавили смртоносну „зозовачу”

и колико губе компаније чији се брендови копирају, не може се прецизирати, али, рецимо да су, по проценама, само пиратски софтвери вредели 70 милиона долара. Најгоре је, наравно, то што се потрошачи доводе у заблуду и што уместо квалитета купују мачку у yаку.
Судећи по подацима наших надлежних, омиљени специјалитет фалсификатора на српском тржишту су алкохолна пића, која у маси кривотворене робе учствују са чак 66 одсто. Радо лажирају и обућу и гардеробу, на које отпада 16 одсто, а добро им иде и фалш козметика, резервни делови, играчке... Када је реч о модним маркама, скинуте су готово све – од „барбери” мантила, преко „најки” тренерки, „луј витон” торбица, „гучи” сунчаних наочара, до „ланком” крема... Сву ту робу лако је наћи како на бувљацима тако и код препродваца који послују у кућној радиности, у бутицима, и јефтинијим, и кинеским, и ексклузивним.
Да ствар није безазлена и да потрошачи не могу бити безбедни, говори и полицијско саопштење од пре неколико дана у којем се каже да су ухапшене три особе из Суботице и откривено 14.700 литара разног алкохолног пића. МУП је пронашао илегалне погоне с око 5.200 литара алкохолног пића у ринфузи, 9.500 готових алкохолних производа с нераздуженим акцизним маркицама Републике Србије и 6.500 фалсификових акцизних маркица.
Проблематично је, изгледа, и тржиште меда. Пре неколико месеци анализе Министарства пољопривреде су показале да је код десет одсто узорака тог производа, који је повучен, разлог био несвојствен изглед, боја и мирис производа. Код 7,2 одсто узорака је пронађена повећана концентрација шећера, што значи да је реч о фалсификатима, а код 3,6 одсто су пронађени остаци пестицида.
У Министарству трговине, то јест Тржишној инспекцији, веле да свакодневно проверавају да ли на тржишту има фалсификата, а сваке године обаве више од 3.000 посебних контрола.
– Тржишна инспекција по тим питањима поступа у складу с овлашћењима из Закона о посебним овлашћењима о заштити права интелектуалне својине – каже за „Дневник” начелник Одељења за општи надзор у Министарству трговине Горан Мацура.
Напомињући да Тржишна инспекција поступа на основу захтева носиоца права, он наводи да је у 2014. години, када је реч о прехрамбеним производима, одузела највише алкохолних пића и то „гренки лист”, „пелинковац”, као и разне кондиторске производе. Мацура наглашава да се контроле обављају свакодневно у складу с поднетим захтевима за заштиту и планом контрола.
Како каже, у свему томе је важно и да потрошачи буду савесни и обазриви у куповини.
– Потрошачи, ако желе да купују оригинале, морају да обрате пажњу посебно на то да пазаре у продавницама и објектима на којима су видно истакнуте фирме, да купују на пијацама које су уређене и које информишу о томе ко је продавац. Такође, требало би да купују робу на којој постоји декларација, то јест информација о производу на српском језику, посебно када је реч о храни. О свим нејасноћама тебало би да се распитају код продаваца, а ако се купује у радњама, обавезно да инсистирају на рачуну јер им то даје већу заштиту као потрошача – наглашава Мацура.
С. Глушчевић

Мајице из штампарије
– Свакодневно нам у штампарију стижу мајице без натписа на које стављамо апликације, то јест називе најпопуларнијих спортских брендова. Крајње одредиште тих мајица су продавнице у тржним центрима, и то највеће. На срећу, памук је квалитетан, наш партнер води рачуна о томе, а када ми завршимо свој део посла, тешко је открити разлику између оригинала и фалсификата – прича за „Дневник” радник у штампарији Ненад Р.


 
Rts.rs:

Који је пут од корисника до власника земљишта



Пет деценија се власништво над грађевинским земљиштем и власништво над објектима у Србији не третирају на исти начин – земљиште се само користи, а објекти имају власнике. Власници земљишта до 1958. године, садашњи корисници, као и закупци и потенцијални инвеститори – желе земљиште у својини. Међутим, стручна јавност не може да се сложи око тога како приватизовати грађевинско земљиште.


Иако није на продају, грађевинско земљиште је годинама уносан посао. Од 2003. до 2009, добијало се на лицитацији и давало у закуп на 99 година и на њему је могло само да се гради.
Припремили Оливера Вукосављевић и дописници РТС-а


У последњих шест година конверзија земљишта је заустављена да би, пре три месеца, усвајањем Закона о планирању и изградњи, градња била поново омогућена. Сада се чека закон о конверзији, који би требало да прецизира како ће и под којим условима корисници земљишта постати и његови власници.
"Управо због недоречености закона, неки сада долазе под удар тога да треба да се уради конверзија, што изискује нека новчана средства која нису била у програмима пословања великих компанија", каже градоначелник Ниша Зоран Перишић.
Прича о конверзији земљишта актуелна је и у Новом Бечеју. Председник Општине Нови Бечеј Саша Сучуревић истиче да је сваки инвеститор заинтересован да дође до власништва земљишта јер странци не препознају више закуп.
Пре више од две деценије, локалне самоуправе су инвеститорима давале земљиште на коришћење, првенствено због сређивања инфраструктуре и изградње стамбених и пословних зграда. Таквих случајева највише је било на Новом Београду.
"У време када је наша компанија добијала локације ради привођења намени, граница Новог Београда уопште није била где је сада низ објеката већ изграђен. Односно, ми смо улагали у ширење Новог Београда верујући да ће то бити добра комерцијална зона", каже генерални директор ИМЕЛ-а Мирко Урошевић.
Међутим, много је више локација у престоници које су већ годинама у корову, јер на пример закупац земљиште није привео намени.
"Постоје локације где инвеститори нису имали новца и Град Београд је у прошлости избегавао да одузима те локације, иако је на то имао право по закону, из разлога што је закон предвиђао да одмах мора да врати новац који је тај инвеститор дао за земљиште", објашњава Горан Весић.
Мрежа за реституцију тражи од надлежних постепено превођење грађевинског земљишта у власништво – и то на прве власнике. Али и да се посебно поведе рачуна о земљишту на којем су приватизована предузећа или у којима су у току стечајни поступци.
"Добили су нескривену помоћ, што је скандалозно у време када се смањују пензије и плате и Влада води рачуна да направи уштеде на свим местима. С друге стране се омогућава некима који су учествовали у приватизацијама да уновче државну субвенцију преко ноћи и постану још већи милијардери", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.
То, објашњавају, у пракси значи да, уколико се објекат изгради на тим локацијама и станови продају – купци постају власници земљишта по новом Закону о планирању и изградњи. Самим тим корисник је продао земљиште а да га претходно није платио.

 
Dnevnik.rs:

Куповање укуса родног краја



Није први пут да највећи хрватски бизнисмен, Ивица Тодорић, у Србији, то јест својим дућанима, организује акцију - “купујмо домаће”. Сетимо се: пре седам година, након кампање „конзумирајмо хрватско”,





Избор домаћег купца примарно диктира дебљина новчаника


код нас је покренуо идентичну ствар, само су у телевизијском споту играли овдашњи глумци. Тада је потегнуто питање колико је тих производа заиста домаће, а колико их је из Кине, БиХ, Мађарске..., само упакованих у овдашње робне марке.
Ове године, у сасвим другачијим тржишним условима, када уз “Идеу” под својом капом има и “Меркатор” и много већи део тржишног колача, исти газда поново се латио истог маркетиншког алата, с тим да се сада не доводи у питање да ли су производи на којима пише “Србија” заиста овде произведени. “Укуси мога краја” су нова линија традиционалних српских производа из Војводине, Мачве, Посавине, Шумадије, Златибора, Фрушке горе, долине Тимока, Нишаве и Мораве, припремане у сарадњи са домаћим произвођачима.
Под овим називом у Тодорићевим радњама, “Идеи”, “Меркатору” и “Роди”, продају се, лепо упаковани златиборски млади кајмак, јогурт и кисело млеко, сремска кобасица, пршута, домаће слатко, ајвар, домаћи пекмез од шљива, чварци, штрудла са маком... Како кажу у овој трговинској кући, аутентичност овим производима даје начин припреме, заснован на поштовању традиционалног поступка производње и израде.
Елем, имајући све то у виду, некако се намеће питање да ли треба инострани трговац да нам држи лекцију из маркетинга. Није да трговинске куће које су у потпуности у рукама српских газда немају акције и брендове којима промовишу традиционалне, домаће производе, али стиче се утисак да нас странци и на нашем терену побеђују. Када је реч о Тодорићевој линији “Укуси мог краја”, јасно је да је то обична маркетиншка кампања, јер се односи пре свега на производње из сопственог производног портофолија. Но, упућенији у збивања и односе на тржишту малопродаје у Србији кажу да се “Агрокор” ипак не осећа најлагодније на овом терену и то покушава да ублажи пропагандом.
– Генерално, акције типа „Купујте домаће” ретко где имају успеха јер је то паролашки приступ који углавном служи да се замагле прави проблеми. Обично иза таквих акција стоје политичари или локални произвођачи и трговци који имају проблема са пословањем – оцењује у разговору за наш лист први човек зрењанинске компаније “Гомекс” Горан Ковачевић. – Уверен сам ипак у то да велики део становника Србије има правилан приступ овом проблему и да разуме да треба да помаже домаћу привреду, али то не значи да је спреман да купује лошију робу по вишој цени.
Немци преферирају своју производњу и ако је понекад скупља, али пре свега јер имају дубоко укорењено веровање да су њихови производи добри. Код нас постоји озбиљан проблем да ми сами не верујемо у оно што радимо, а из искуства знам да смо у многим секторима сасвим добри произвођачи и да уопште не заостајемо за страним компанијама. Ту пре свега мислим на млекарску или кондиторску индустрију. Нажалост, сведоци смо ситуације где министарства, која би по службеној дужности требало да буду промотери домаће привреде, упорно пропагирају долазак страних компанија као рецепт за спас Србије, па онда се не треба чудити обичним људима.
Осврћући се на маркетиншки потез промовисања српских производа у “Идеи” и “Меркатору”, Ковачевић вели да је то у пословном смислу потпуно исправан приступ, али сумња да иза њега стоји брига за српску привреду, већ пре за њихову инвестицију. Економиста и бивши државни секретар у Министарству трговине Драгован Милићевић сматра, пак, да је у тржишној економији заснованој на увозничком лобију, где су увозници робе широке потрошње главни играчи у привреди и где политика курса свесно или намерно иде њима у прилог, излишно расправљати о економском патриотизму.
Он вели и то да Срби нису патриоте при куповини робе, те да то нису никада ни били. Заправо, наш избор при куповини највише зависи од дебљине новчаника и у тој ситуацији не можемо много да бирамо. Но, чињеница је, додаје, и да ипак нисмо нарочито склони да ценимо домаће производе - нећемо, као што Швајцарац купује “милку”, ми купити “најлепше жеље” и бити поносни на тај производ.
– Раније је било помодарство купити туђе, али сада се своди на цену и она је пресудна. Нажалост, уз овакву куповну моћ, ретки су они који размишљају искључиво о квалитету производа. Такође, потрошачи се код нас, рецимо код производа са дугом традицијом, ипак одлучују за оно што им је блиско, тако да је мала вероватноћа да ће неко узети пре „баделов” него наш „рубинов” коњак. Већина купаца радије бира „горки лист”, него неке друге „пелинковце” на тржишту. Чоколада је парадигма тог тренда. Агресвини маркетинг страних кондитора у односу на домаће, утиче да су страни брендови извиканији од домаћих чоколада, иако је квалитет „Пионирове” чоколаде по мени неспоран – вели Милићевић.
Слађана Глушчевић

Странци су још увек равноправнији
– Код нас и даље иде прича по којој, када продате домаћу компанију странцу, то је и даље домаћа компанија јер јој је производни погон на тлу Србије – упозорава Горан Ковачевић. – Али, одлика правог домаћина није што се родио у дединој кући, већ што брине о својој породици. У том смислу компанија у домаћем власништву најчешће има одговорнији однос према локалном окружењу од мултинационалне компаније. У сваком случају, брига о домаћем тржишту брига је о оптималним условима пословања који би омогућили домаћим предузећима макар да буду равноправна са страним, једнако добродошлим, компанијама. Последица таквог приступа би била бољи положај домаћег производа у домовима грађана Србије.

 
Oko Vukovara, Pančeva i Vršca pravo ratište!

Na širem području Zemuna, Vukovara, Glogovca, Vršca, Sente, Pančeva, Subotice, Mošorina, Turije i Kanjiže ovih dana je mirno. Tišinu samo povremeno naruše usamljeni rafali vojnika koji dolaze sa fronta ili se na njega vraćaju i retki odek dalekih artiljerijskih detonacija.

Nije izmišljotina :

http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vest...Vukovara,+Pančeva+i+Vršca+pravo+ratište!.html
 
Politika.rs:

[h=1]Од њиве до индустријске зоне[/h]Постепеним гашењем Центра за стрна жита стварају се услови да Крагујевац добије 50 хектара грађевинских парцела на одличној локацији
Centar-za-strna-zita-ogledna-polja.jpg
Огледно поље Центра за стрна жита Фото Б. Карталовић

Крагујевац – Убрзано се ради на формирању нове индустријске зоне, површине 50 хектара, с циљем да се надомести недостатак грађевинских парцела које су „потрошене” током претходних година. Стара индустријска зона уз Лепеницу, у наставку некадашње „Заставе”, „Филипа Кљајића” и „22. децембра”, већ је заузета, а ту су смештена и нека јавна предузећа. У насељу Петровац, на улазу у град из правца Тополе, своје послове развијају приватне фирме, а други атрактивни плацеви су продати трговачким кућама.
Простора за инвеститоре нема довољно, поготово оног који је инфраструктурно опремљен. Истовремено, граду су потребне нове инвестиције, како би се отворила преко потребна радна места.
Иако је дошао „Фијат”, који са кооперантима запошљава око 4.000 радника, у Крагујевцу је и данас велики број људи без посла. На евиденцији овдашње филијале Националне службе за запошљавање налази се више од 22.000 Крагујевчана, што је готово трећина радно способног становништва. Није евидентирано бар још 5.000, а исто толико ради у сивој зони.
Нова индустријска зона биће формирана на огледним пољима Центра за стрна жита, државног предузећа које се услед огромних финансијских проблема и без помоћи надлежног министарства просвете – полако гаси. Пре две године, овом предузећу је уплаћено 14 милиона динара, 2014. је стигло десет милиона више, али су ове, 2015, изостале владине субвенције које су овај некада велики научни институт одржавале у животу.
Пратећи „развој ситуације”, град је одлучио да убрза процес формирања индустријске зоне на огледним пољима некадашњег института који је за државу, током своје једновековне историје, произвео и у свет пласирао стотину сорти житног семена и тритикалија.
Растакање Центра за стрна жита почело је још пре десет година. Тада се и јавила идеја о преузимању њива, с намером да се оне претворе у скупоцене грађевинске парцеле.
Део плана је реализован формирањем индустријске зоне „Сервис 2”, на улазу у град из правца Баточине, али је у власништву пропалог предузећа, коме је рачун дуго у блокади због дуга већег од 13 милиона динара, остало доста земље на одличној локацији: велика парцела Центра за стрна жита, површине 50 хектара, налази се на свега четири километра од центра града и граничи се са седиштем Универзитета у Крагујевцу и „Електрошумадијом”.
Управо на том простору град планира да формира нову индустријску зону. Постоје различите идеје, али се пре реализације мора прецизно утврдити намена будућег грађевинског земљишта.
– Није довољно имати само земљиште, веома је важно да знамо ко ће ту да дође, колико планира да остане, чиме ће се бавити и колико радника ће запослити – напоменуо је градоначелник Радомир Николић, приликом сусрета са представницима Британско-српске привредне коморе и консултантске куће „Виртус партнерс”.
Британске инвестиције, до сада, нису биле велике. За последњих петнаестак година фирме из ове земље уложиле су свега нешто више од 500 милиона долара, али није тајна да су Британци, када је у питању Србија, заинтересовани за улагања у пољопривреду, прераду хране и експлоатацију изворишта вода, бањски туризам, ИТ и текстилну индустрију.
Градоначелник Николић каже да је Крагујевац „заинтересован за све привредне гране”, а сер Пол Џаџ, председник Британско-српске коморе, нуди помоћ у процесу привлачења инвеститора.
– Највећу пажњу посветићемо питању финансирања овог пројекта. Кад је реч о инвеститорима из Британије, укључићемо се у промоцију нове индустријске зоне, када буде формирана, а понудићемо и саветнике за даљи развој локације – поручио је сер Џаџ.
У Центру за стрна жита остало је свега 47 запослених. Међу њима је и седморо научних радника. Они су се прочули по необичном протесту, пре пет година, када су спалили копије својих диплома и научних радова, огорчени на државу која им је још тада ставила до знања да ће их „пустити низ воду”. Данас им се дугује чак 15 плата. Ако је за њих касно, онда би у новој индустријској зони требало обезбедити посао бар за њихову децу.
 
SUTRA NOVI PRAVILNIK Konačno ćemo znati šta je u hrani koju kupujemo - izvor blic.rs

Da li namirnice sadrže alergene, odakle dolazi meso i mesne prerađevine i nalazi li se u proizvodu sastojci štetni po zdravlje trebalo bi da znamo od aprila, kada na snagu stupa pravilnik o deklarisanju proizvoda.

Osim toga, potrošači više neće morati da u nabavku idu sa lupom, jer će kompletan sastav proizvoda, koji su proizvođači pokušavali da sakriju sitnim i zamrljanim fontom, sada morati da bude čitko odštampan slovima minimalne veličine 1,2 milimetra.


- Tada će na proizvodima koji mogu da izazovu bilo kakvu alergijsku reakciju ili intoleranciju, alergeni biti naglašeni drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se jasno razlikuju od ostalih sastojaka sa spiska. Novi pravilnik, takođe, predviđa i veliki broj upozorenja na proizvodima koji sadrže kofein, veštačke zaslađivače, biljne sterole i slične satojke koji mogu da budu loši za organizam - objašnjava za “Blic“ dr Danica Zarić, iz IHIS Nutricionizma.



...
Kliknite za proširenje...
 
Na sirovom mesu i mesnim prerađevinama moraće da bude istaknuto iz koje zemlje je uvezeno, što je važna informacija imajući na umu sve veći legalni i nelegalni uvoz zamrznutog mesa pred istekom roka trajanja koje se nudi kao domaće.

Ово је врло позитивна новост уколико се буде примењивала .
 
Нико не спори да ће они опет тражити рупе и препакивати али је ово ипак један помак са мртве тачке или можда неко мисли да је боље да се овај предлог не усвоји .
 
Imamo mi dosta raznih propisa, pa se slabo ko toga pridržava. E sad to bi trebalo i neko da proveri na terenu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh