Ne znam komšo u kojem ti "okruženju" živiš, ali pored tih Roma koje navodiš, lično znam barem 30 i više ljudi koji su otišli u USA ili EU i rade sasvim solidne poslove.
Priče im se razlikuju od slučaja do slučaja, ali im je mnogo bolje nego dok su bili ovde. Vrlo retko se neko od njih vrati, možda 10% od ukupnog broja koji su otišli...
Pa upravo zato se i ne vraćaju jer su tamo zarobljeni dugovima. Imaju sve a ništa nije njihovo. Imaju Kuću, dva auta, ko zna šta sve, ali... "I can't go, I owe my soul to the company store."
To je ono što znam o mom prvom komšiji i drugim kikindskim Amerima, ali ni za jedan slučaj ne znam za EU. Komšija je fakultetski obrazovan čovek a tamo radi kao "kućni Meksikanac" - šiša travnjak, seli nameštaj i postavlja laminate. Njegov otac mu je rakao da bi ovde živeo kao kralj kad bi šljakao po kućama, ali njega je sramota da ovde to radi.
Drugo je to što pišu ovi iz Centralne i Istočne Srbije o tim njihovim što rade u zemljama EU. Ti njihovi su tamo treća generacija, već odomaćeni. To je tradicionalno pečalbarstvo. Ko je otišao u poslednjih 10-15 godina odavde osim Roma što kupuju najskuplje kuće po Kikindi? Izgleda da je to njihovo područje rada najcenjenije u Četvrtom Rajhu.
- - - - - - - - - -
Nije baš tako. Ljetos sam lično otišao u Njemačku, dobio posao (srećom nisam potpisao ugovor), odmah bi dobio radnu dozvolu na 24 mjeseca (da sam potpisao ugovor) a već nakon 22 mjeseca sam mogao da dobijem tzv. "unbefristet" boravak, tj. neograničen stalni boravak i mogućnost da dovedem porodicu zbog toga što sam bez problema odmah položio testove njemačkog jezika na Geothe institutu u Stutgartu. Nažalost, gazda je htio da me pošalje da radim van Njemačke, iako tako nije bilo dogovoreno (u Indiju) i to na period od 2 godine s tim da bih kući mogao da dolazim jedva jednom godišnje. Pošto nisam mogao da se odvojim od porodice tako dugo, digao sam ruke od svega i vratio se kući. Osobe sa visokoškolskim obrazovanjem iz mašinstva, elektrotehnike, informacionih tehnologija i medicine mogu veoma lako da dodju do neograničenog boravka i radne dozvole koja važi u cijeloj EU, govorim iz lično iskustva, prošao sam kroz taj proces. Potrebno je samo da nadješ posao gdje ćeš zaradjivati nešto više od 36.000 eura godišnje (za ostale VSS struke je potrebno od 45.000 do 60.000 eura godišnje), no to nije baš lako jer je i kod njih industrija otišla u ...
Meni je pre tri godine u ovoj mojoj siromašnoj Srbijici ponuđen posao traktoriste u jednom velikom preduzeću za mesečnu platu od oko 800 evra neto. Ripio sam na to kao svinja na mastan džak, a čovek koji mi je predlagao, rekao je: "Miran, mali, miran! Saslušaj do kraja..." U glavnom to je posao za pedesetogodišnjaka koji školuje dva studenta a žena mu dodijala... Nema kuće i porodice, kao da radiš na brodu. Seljakaju te se svaki čas u glavnom po najvećim vukoj***nama gde nema stope čoveka živa. Stanuješ u kamp-prikolici, pored tebe cisterna nafte za koju odgovaraš, društvo su ti jazavci, vidre, pacovi i poljski miševi, 'ranu ti donose u manjerkama, mesečno dva slobodna dana...
Fala lepo! Porodica je moj prvi prioritet. Takvih poslova kao da te Švaba pošalje u Indiju ima i ovde koliko hoćeš. Šta ćeš dalje od na primer rečnog brodarstva?