Gospodine Telnett,
Filter sa uljanim kupatilom propušta veću količinu vazduha iz prostog razloga što ima više prostora između žičanih vlakana te vazduh može lakše da cirkuliše kroz taj medij. Međutim, to je tačno samo u početku, dok su sve žičane mreže nove jer iz iskustva znamo da 99% ljudi ne čisti gornji žičani filter već samo onaj donji koji se nalazi u kadi. Zbog toga gornji filter ostaje zaprljan naslagama ulja i prašine, te se zbog toga javlja povećan otpor protoku vazduha.
Ako pod suvim filterom podrazumevate famozni filter od morske trave, on pravi veći otpor protoku vazduha ako ga uporedimo sa žičanim filterom istih gabarita iz prostog razloga što su vlakna kod tog filtera sabijenija i postoji manji prostor između njih.
Faktor koji je po Vama istaknut u ovom pitanju (koji filter propušta više vazduha) nije najrelevantniji. Da jeste, niko ne bi ni stavljao filter za vazduh jer zašto “bespotrebno” unositi otpor kretanju vazduha kroz sistem, je li tako?
Prilikom odabira filtera, restrikcija protoku vazduha se kompenzuje odabirom većeg filtera. O tome na koji način se bira filter za vazduh sam već pisao ranije u referatu koji možete naći u temi o filterima za vazduh i ulje. Koga interesuje, neka pročita.
Žičani filteri i filteri od morske trave ne valjaju zato što skupljaju prašinu u dubinu, dok savremeni filteri od nano-vlakana sakupljaju prašinu na svojoj površini. Zašto je to bitno, videće se nakon što objasnim zašto je važno da prostor između vlakana u filterskom mediju bude što manji.
Napomenuli smo već da žičani filter ima najveći prostor između vlakana. Morska trava ima manji, a nano-vlakna najmanji. Žičani filter će prema tome propustiti čestice prašine veličine 20-40 mikrona. Morska trava će te čestice zadržati negde u svojoj dubini a nano vlakna će ga zadržati na površini.
Ilustrujmo sada česticu prašine kao tenisku lopticu, dok ćemo žičane- i filtere od morske trave prikazati kao žičanu ogradu. Filter od nano vlakana neka bude mreža za komarnik.
Zamislimo da se po jedna teniska loptica zaglavila u žičanoj ogradi u svakom njenom okcu. Lako možemo zamisliti da se vazduh kroz tako začepljena okca više ne može kretati. Sada isti taj broj loptica zalepimo za mrežu od komarnika. Možemo zamisliti kako jedna teniska loptica začepljuje samo mali broj okaca sa svojim delom koji se oslanja na mrežu, a vazduh slobodno opstrujava oko loptice i prolazi kroz ostala slobodna okca na komarniku. Takođe možemo zamisliti da nam treba ogroman broj teniskih loptica, nabacanih jednih na druge da bi se u potpunosti sprečilo strujanje vazduha oko njih i kroz okca komarnika.
U ovome leži suština suvih filtera sa nano-vlaknima: prostor između vlakana treba da bude što manji da bi se mogle uhvatiti što manje čestice. Prašina se mora taložiti na površini filtera a ne u dubini, da bi se filter mogao lakše i temeljnije produvati prilikom čišćenja (vi koliko god čistili žičane i filtere od morske trave, ne možete u potpunosti odstraniti one čestice koje su se nataložile u dubini). Filteri sa nano-vlaknima mogu da zadrže znatno veću količinu prašine pre nego što ta količina počne da utiče na kretanje vazduha, povećavši joj otpor.
Našim paorima treba objasniti da svoje mašine NE MOGU zaštititi kvalitetnim gorivom jer toga u Srbiji NEMA. Ako žele da produže radni vek motora, to mogu da urade samo na dva načina: 1) investiranjem u nove sisteme filtriranja vazduha, da bi vazduh koji dospeva u komoru za sagorevanje bio što čistiji i time sprečili abraziju zidova stublina kao i smanjili potrošnju goriva i 2) investiranjem u kvalitetna ulja sa što većom vrednosti TBN (totalnog baznog broja) da bi kroz ulje neutralisali štetne uticaje sumpora kojim obiluje ovo đubre od goriva što nam za velike pare prodaju.
