Ja sam jos od oca cuo, kad mijenja ulje u traktoru, a naravno obrtomijer ne radi, kad digne mjerac, stavi kap ulja na prst, i vidi kakva mu je ljepljivost....
Mozda to jest smijesno, al tako samo radili godinama, da ne pricam o tome kava je finansijaka situacija ovdje kod nas u RS (BIH) i kava nam je ispravnost mehanizacije koja je stara u prosjeku 25-30 god.
Postujem svako strucno miseljenje, i bas sam trazio savjet prethodnih par postova, od osoba koje su strucnije od mene, i jos se jednom zahvaljujem svima koji su mi pomogli.
Mislim da ne treba nikog ismijavati sa nekavim samoukim metodama, jer muka covjeka natjera bukvalno na sve zivo, da se snalazi kako zna i umije.
Ma nisam ja mislio da to lepi kao tutkalo tj. lepak.Naprimer kad ulje odradi 150rs u traktoru ja izvučem merač i kapnem par kapi na prst.Onda protrljam i odokativno procenim kako se razvlači prilikom razdvajanja prstiju i kako klizi pod prstima.Onda isto to ponovim i sa uljem iz kanistera,a koje je naravno isto kao ono iz traktora.Tako steknem neki dojam koliko se razbilo.Isto tako gledam kako kaplje sa merača to staro iz traktora ,a kako novo iz kanistera.Razlike su jasno vidljive.
Ali moram priznati da mi je pokazivač pritiska ulja u motoru daleko merodavniji. Diklofen
Nikoga ne treba ismejavati zbog nedovoljno uslova da bi nešto obavio (svi smo u tom sosu, ovako ili onako, čime god se bavili, ako je nauka onda uvek nešto od instrumenata ili opreme nedostaje ili čak i banalnijih stvari (hemikalija, skupljih i slabo dostupnih metala i slično; pa se svako dovija na svoj način).
Čak i u nauci postoji čuveni test sa listom iz rokovnika (u prefinjenom izdanju sa hromatografskim papirom) gde se kane kap ili dva ulja pa se na osnovu zaostale čađi (taloga) proceni u kom je stanju ulje. Nije baš tako prosto (i za zasnovanost se primenjuje i nekoliko vrsta rastvarača da bi se procenilo od čega se sastoji talog i koliko je tu zaista čađi a koliko drugih čestica (materija)); uz to treba i prilično znanja i iskustva za dobru porcenu. Čak je i metoda koja je (skoro) uporediva sa rezultatima sa infra-crvene spektroskopije (FTIR). Ipak, uzima se samo (i isključivo) kao procena a ne apsolutni rezultat. Ali jeste jedna od metoda koja može da ukaže da li je promena ulja potebna ili se čak sa njom kasni (naročito ovo).
Upoređenje novog (istog) i korišćenog ulja (odokativnim metodama) takođe daje grubu procenu stanja ulja. Slažem se da je manometar merodavniji ali i tu treba takvu procenu treba vršiti u istim uslovima da bi bila (uopšte) procena a ne progrešan nagoveštaj.
Dakle, sve su to nagoveštaji, više nego nešto zasnovano, ali nikako nije za podsmeh ili nešto slično.
Ipak, rezultate takvih procena treba zadržati za sebe jer je sve to nedovoljno zasnovano da bi se davale opšte preporuke i jedno ulje proglašavalo boljim (čak i za konkretnu mašinu a za drugu još manje) jer "koliko ljudi, toliko i ćudi".
OVO NAROČITO ZBOG ČINJENICE DA SU ULJA ISTIH SPECIFIKACIJA VEOMA SLIČNA I TEŠKO IH JE "PROVALITI" I U LABORATORIJI (NAĆI BITNU RAZLIKU, KOD NOVIH NIKAKO A KOD KORIŠĆENIH JOŠ NEKAKO).
To ne umanjuje dobru procenu da je npr. Modriča dobro ulje, ali je (ipak) nedovoljno da bi se neko drugo (Mabanol) proglasio lošim jer ne mora da bude ili makar ne mora da bude i kod drugog ili bi on ocenio drugačije, možda i obratno ili bi ih proglasio "istim", "sličnim" itd.
Dakle, ni laboratorija ne može na osnovu uzorka ili samo par njih da neosporno utvrdi eksploatacione karakteristike. To traži testiranje u kontrolisanim uslovima i veoma je skupo i zahtevno (po pitanju opreme i metodologije). Dakle, jako je teško proceniti koje je ulje "bolje" a naročito "mnogo" bolje ili lošije čak i na konkretnoj mašini a kamoli uopšte.
Do tada je za pojedinačnog korisnika jedino puna laboratorijska analiza nešto od značaja (ali 2-3 puta zaredom) ali je to neisplativo jer pojedinačna košta 100-200€ (standardna).
Zato je bolje ulje promeniti 50rh ranije nego kasnije, pa makar i procenom!
Manje košta nego "ceđenje suve drenovine". I stare mašine traže kvalitetno ulje, jedino što ne treba kod njih preterivati (pa kupovati posebno skupa).
A to da je svaki dinar kao planina, to nam je realnost življenja ... ali nadamo se boljem i radimo da bi do toga stigli (na žalost već duže vreme po principu korak napred - nazad dva).
