Ulja i maziva!
- Začetnik teme Dragan18
- Datum pokretanja
Kad već pomenu FAM, da znaš da ga i ja jako cenim! Njihov Testerol se lepka i tegli kao med i ja ga koristim za stvarno svašta. Dajem prednost testerolu za neka spoljna podmazivanja zato što se teško spira i ne može tek tako da iscuri. Sa druge strane, ako taj ležaj ima dodira sa prašinom, onda ne valja testerol jer kao što se on lepka za metal tako se i prašina lepka za njega. Ja na primer za neke grube, spoljne kotrljajuće ležajeve, klizne ležajeve ili čaure koristim neku što jeftiniju kolomast.
Teško je reći samo na osnovu navedenog. "Ne baš dobri uslovi" ... može biti svašta. (veliki napor/velika brzina (broj obrtaja), ovo je obrnuto proporcionalno, vlaga, prašina, visoke temperature ...)
Kako god, po pravilu se koriste Li(tijumske) masti sa EP svojstvima (na vozilima, kada nema posebnog razloga za neku drugu).
Verovatno neko od sledećin:
FOR 2 MSF (Li mast sa MoS2) ili FOR 2 HZ (varijacja prethodne za homokinetičke zglobove) ili FOR 2 Bager.
FOR 2 EP (isto to ali bez MoS2, malo jeftinija).
FORKAL (Li-Ca, litijum-kalcijum mast), malo je teže naći inače odlična. Iako Li masti imaju dobru otpornost na vlagu (pa i vodu) ova je još bolja u tom smislu.
Li-complex su skuplje pa neću da ih navodim.
I to je to. NLGI 2 konzistencija nije za veće brzine pa treba uzeti "mekšu" za takve slučajeve, dok je "trojka" tvrđa i više je za industriju i velike ležajeve.
Još da spomenem i FAMAPLEX 2 EP. Za povišene temperature, otporna i na ispiranje vodom i za velika opterećenja. Skuplja od prethodnih ali ne bi trebalo da je više od 1000 din./kg (dodatni problem je što je verovatno nema u malim pakovanjima jer je specijalizovana za pojedine industrijske primene).
Malo sam proširio a sam ćeš znati šta dalje. Ostaje prvi izbor FOR 2 MSF (ili njegove varijante).
paorpaor
Član
Prevashodno me interesuju uslovi rada kombajskih lezajeva i sam kvalitet FAM maziva jer sam imao neku raspravu oko kvaliteta FAM maziva.
Da li pstoji neka tablica na osnovu koje se odredjuje sta su to mali, a sta veliki obrtaji kod lezajeva jer vidim da FAM daje specifikaciju prema broju obrtaja lezajeva.
Da li pstoji neka tablica na osnovu koje se odredjuje sta su to mali, a sta veliki obrtaji kod lezajeva jer vidim da FAM daje specifikaciju prema broju obrtaja lezajeva.
misika1956@gmail.com
Član
Broj obrtaja do 500 ali ti treba i podatak za temperaturu do 55 pa imaš od 50 do 90 ili preko 90 stepeni .Po meni nećeš pogrešiti ako umeš mazivo za grupaciju 1000 do 2000 obrt. i temperaturni režim do 90 stepeni za sve osim motora ...
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
A čime da podmažem sečku na kombajnu kada nije ni u jednoj od ponudjenih grupa, da li uzeti NLGI 2 ili 3, da li uzeti EP ili sa dodatkom molibden disulfida, da li odabrati litijumsku, natrijumsku ili kalcijumsku?Koja količina maziva ide po jednom ležaju i koja je to granična dimenzija po kojima se dele ležajevi za upotrebu masti NLGI 2 ili 3?Kako se ponašaju EP maziva u kontaktu sa čelikom? Gde se koriste maziva sa molibden di sulfidom?Pitanja je mnogo, a odgovori šturi.
paorpaor
Član
E to i mene interesuj 
E to i mene interesuj
E i mene to interesuje!
Šalu na stranu, ne može se odgovoriti jednim (i još kraćim) postom. Treba dosta vremena. Preporučujem da odete kod Mileta na "maziva.org" gde bi trebalo da ima dosta o tome.
No ovde nisu tema maziva, pa prelazim tamo gde jeste.
Poslednja izmena:
Po pravilu se kod poljoprivredne mehanizacije "sve" (ležajevi), ali i šire kod vozila, podmazuje mastima NLGI 2 konzistencije ("srednje meke") osim kad drugačije nije naglašno (retko gde ide "trojka" - "srednje tvrda" konzistencija masti). Bolje je ići sa 2 u slučaju da niste sigurni. Centralno podmazivanje (većih) sklopova može biti izvedeno pa polutečnim mazivim mastima (0 ili 00, NLGI).
ITD.
Postoje formule kojima se izračunava količina mazive masti za ležaj, količina za domazivanje ... itd. ali to su opšte formule i ne moraju biti uvek primenjive (i nije ih lako primeniti u praksi i napamet).
EP aditivi ne smeju negativno uticati na konstrukcione materijale, i principijalno masti nisu korozivne, već se više postavlja pitanje da li dovoljno štite od korozije u pojedinim uslovima (vlažnim) što je definisano DIN i ISO standardima (koji moraju biti u deklaraciji maziva, uz ime); pogledaj gore naveden sajt.
Broj okretaja nije toliko bitan (uslovno su "niske brzine" do 1000 1/min. , srednje 1000-2000 i visoke preko toga) koliko DN FAKTOR (faktor broja okretaja, faktor brzine vrtnje).
On predstavlja proizvod D i n (N - kod anglosaksonaca), gde je D srednji prečnik ležaja a n broj obrtaja u minuti. Masti obično ispunjavaju zaheve od 100.000 do milion Dn (zavisno od tipa).
Ovo nije izmislio FAM kao firma ovo su međunarodni standardi. Ne daju svi javno (u opštim specifikacijama) ovaj podatak ali se uvek može dobiti na zahtev (po pravilu, veći industrijski kupci).
Ovo je za njih samo plus i ne treba se pežurativno prema tome odnositi.
Nemam više vremena (i narednih "Dn" dana) pa još jednom zaključak:
1) Pogledajte uputstvo vozila (ako ne nađite ga na forumu), mašine, priključne mašine ...
Tamo lepo piše koja mast (pa eventualno da vam "prevedem").
Recimo "staru gardu" (Ursus 355, lepo piše šta gde i koliko, Litijumska mast br. 2 znači bez EP).
2) EP uglavnom ide samo za opterećene ležajeve (znači ne svuda) ali nije velika greška "gurnuti" ga i gde nije neophodno.
3) LI 2 (EP) je praktično univerzalno za vozila.
4) Li sa MoS2 u homokinetičke zglobove i slične sklopove (najveća opterećenja/temperature).
5) Više od 120°C trajnog opterećenja vam ne treba (skoro nigde, a i 100 uglavnom prolazi).
6) gde su temerature ispod 100 onda bi Ca masti ("tovatne") bile zadovoljavajuće.
7) Ni Li ne zaostaje u otpornosti na vlagu (vodu), pa je više prednost Ca zbog niže cene.
Kratko i grubo ali nadam se dovoljno (uz "Milenceta", zaista preporučujem).Po pravilu se kod poljoprivredne mehanizacije "sve" (ležajevi), ali i šire kod vozila, podmazuje mastima NLGI 2 konzistencije ("srednje meke") osim kad drugačije nije naglašno (retko gde ide "trojka" - "srednje tvrda" konzistencija masti). Bolje je ići sa 2 u slučaju da niste sigurni. Centralno podmazivanje (većih) sklopova može biti izvedeno pa polutečnim mazivim mastima (0 ili 00, NLGI).
ITD.
Postoje formule kojima se izračunava količina mazive masti za ležaj, količina za domazivanje ... itd. ali to su opšte formule i ne moraju biti uvek primenjive (i nije ih lako primeniti u praksi i napamet).
EP aditivi ne smeju negativno uticati na konstrukcione materijale, i principijalno masti nisu korozivne, već se više postavlja pitanje da li dovoljno štite od korozije u pojedinim uslovima (vlažnim) što je definisano DIN i ISO standardima (koji moraju biti u deklaraciji maziva, uz ime); pogledaj gore naveden sajt.
Broj okretaja nije toliko bitan (uslovno su "niske brzine" do 1000 1/min. , srednje 1000-2000 i visoke preko toga) koliko DN FAKTOR (faktor broja okretaja, faktor brzine vrtnje).
On predstavlja proizvod D i n (N - kod anglosaksonaca), gde je D srednji prečnik ležaja a n broj obrtaja u minuti. Masti obično ispunjavaju zaheve od 100.000 do milion Dn (zavisno od tipa).
Ovo nije izmislio FAM kao firma ovo su međunarodni standardi. Ne daju svi javno (u opštim specifikacijama) ovaj podatak ali se uvek može dobiti na zahtev (po pravilu, veći industrijski kupci).
Ako niste sigurni u FAM i verujete pričama (netačnim) a vi kupite skuplje i lošije masti stranih (belosvetskih) proizvođača. Iako nije u punom sjaju kao nekad FAM je i danas respektivan proizvođač mazivih masti.
A mi svi kao pali sa Marsa. Kao da je SFRJ bila zemlja pre 100 godina. Znalo se: INA - najveća i pravila je sve, Modriča je bila pre svega za motorna ulja, i proizvodila HC bazna ulja, radila za Castrol (da isti ovaj, i još bolji, tad - sad je više šmucing unutar velikog koncerna kao što je BP), gde je ovaj samo lepio etiketu (e, a sada mi pričaju o Castrolu, kako je to ne znam šta ...) a sve (bolje, recimo 10W-40, to Castrol u većem delu Evrope nije mogao da proizvede pre 30-tak god.) pravljeno u Jugi. E u toj i takvoj Jugi, FAM je bio "zadužen" za mazive masti i tu su bili najbolji (uz INA i nešto manje RNB) i imali najširi asortiman. I sada su neke od njihovih masti BOLJE od standardnih (Shell, Mobil, Castrol ...) ali neću baš sve da vam pričam.
Naravno i Modriča ne zaostaje (kvalitetom), osim kapacitetom i manjim asortimanom.
NIS još nema neku proizvodnju (mogu se naći eurokartuše Gazproma na većim NIS pumpama) pa ostaju prethodna dva.
Naravno veliki koncerni (Mobil, Total, Shell, BP/Castrol) imaju još širi asortiman i prosto time gaze konkurenciju (koja ne može da pravi sve jer lokalna tržišta od pojedinih vrsta ne troše više od par tona godišnje).
Ovde spada i većina masti sa osnovom od sintetičkih ulja, koje znaju i Modriča i FAM (a i NIS, RNB) da naprave ali nemaju kome da ih prodaju pa onda uvoznici sa kursom o mazivima pričaju bajke o Mejdžorsima.
(jadni mi, tek ćemo videti šta nas čeka a čeka nas faktor cena x2 čim pozatvaramo naše fabrike, no sreća te NIS, dok je pod G(azdom)prom-om to neće moći).
Nemam više vremena (i narednih "Dn" dana) pa još jednom zaključak:
1) Pogledajte uputstvo vozila (ako ne nađite ga na forumu), mašine, priključne mašine ...
Tamo lepo piše koja mast (pa eventualno da vam "prevedem").
Recimo "staru gardu" (Ursus 355, lepo piše šta gde i koliko, Litijumska mast br. 2 znači bez EP).
2) EP uglavnom ide samo za opterećene ležajeve (znači ne svuda) ali nije velika greška "gurnuti" ga i gde nije neophodno.
3) LI 2 (EP) je praktično univerzalno za vozila.
4) Li sa MoS2 u homokinetičke zglobove i slične sklopove (najveća opterećenja/temperature).
5) Više od 120°C trajnog opterećenja vam ne treba (skoro nigde, a i 100 uglavnom prolazi).
6) gde su temerature ispod 100 onda bi Ca masti ("tovatne") bile zadovoljavajuće.
7) Ni Li ne zaostaje u otpornosti na vlagu (vodu), pa je više prednost Ca zbog niže cene.
Kratko i grubo ali nadam se dovoljno (uz "Milenceta", zaista preporučujem).
ITD.
Postoje formule kojima se izračunava količina mazive masti za ležaj, količina za domazivanje ... itd. ali to su opšte formule i ne moraju biti uvek primenjive (i nije ih lako primeniti u praksi i napamet).
EP aditivi ne smeju negativno uticati na konstrukcione materijale, i principijalno masti nisu korozivne, već se više postavlja pitanje da li dovoljno štite od korozije u pojedinim uslovima (vlažnim) što je definisano DIN i ISO standardima (koji moraju biti u deklaraciji maziva, uz ime); pogledaj gore naveden sajt.
Broj okretaja nije toliko bitan (uslovno su "niske brzine" do 1000 1/min. , srednje 1000-2000 i visoke preko toga) koliko DN FAKTOR (faktor broja okretaja, faktor brzine vrtnje).
On predstavlja proizvod D i n (N - kod anglosaksonaca), gde je D srednji prečnik ležaja a n broj obrtaja u minuti. Masti obično ispunjavaju zaheve od 100.000 do milion Dn (zavisno od tipa).
Ovo nije izmislio FAM kao firma ovo su međunarodni standardi. Ne daju svi javno (u opštim specifikacijama) ovaj podatak ali se uvek može dobiti na zahtev (po pravilu, veći industrijski kupci).
Ovo je za njih samo plus i ne treba se pežurativno prema tome odnositi.
Nemam više vremena (i narednih "Dn" dana) pa još jednom zaključak:
1) Pogledajte uputstvo vozila (ako ne nađite ga na forumu), mašine, priključne mašine ...
Tamo lepo piše koja mast (pa eventualno da vam "prevedem").
Recimo "staru gardu" (Ursus 355, lepo piše šta gde i koliko, Litijumska mast br. 2 znači bez EP).
2) EP uglavnom ide samo za opterećene ležajeve (znači ne svuda) ali nije velika greška "gurnuti" ga i gde nije neophodno.
3) LI 2 (EP) je praktično univerzalno za vozila.
4) Li sa MoS2 u homokinetičke zglobove i slične sklopove (najveća opterećenja/temperature).
5) Više od 120°C trajnog opterećenja vam ne treba (skoro nigde, a i 100 uglavnom prolazi).
6) gde su temerature ispod 100 onda bi Ca masti ("tovatne") bile zadovoljavajuće.
7) Ni Li ne zaostaje u otpornosti na vlagu (vodu), pa je više prednost Ca zbog niže cene.
Kratko i grubo ali nadam se dovoljno (uz "Milenceta", zaista preporučujem).Po pravilu se kod poljoprivredne mehanizacije "sve" (ležajevi), ali i šire kod vozila, podmazuje mastima NLGI 2 konzistencije ("srednje meke") osim kad drugačije nije naglašno (retko gde ide "trojka" - "srednje tvrda" konzistencija masti). Bolje je ići sa 2 u slučaju da niste sigurni. Centralno podmazivanje (većih) sklopova može biti izvedeno pa polutečnim mazivim mastima (0 ili 00, NLGI).
ITD.
Postoje formule kojima se izračunava količina mazive masti za ležaj, količina za domazivanje ... itd. ali to su opšte formule i ne moraju biti uvek primenjive (i nije ih lako primeniti u praksi i napamet).
EP aditivi ne smeju negativno uticati na konstrukcione materijale, i principijalno masti nisu korozivne, već se više postavlja pitanje da li dovoljno štite od korozije u pojedinim uslovima (vlažnim) što je definisano DIN i ISO standardima (koji moraju biti u deklaraciji maziva, uz ime); pogledaj gore naveden sajt.
Broj okretaja nije toliko bitan (uslovno su "niske brzine" do 1000 1/min. , srednje 1000-2000 i visoke preko toga) koliko DN FAKTOR (faktor broja okretaja, faktor brzine vrtnje).
On predstavlja proizvod D i n (N - kod anglosaksonaca), gde je D srednji prečnik ležaja a n broj obrtaja u minuti. Masti obično ispunjavaju zaheve od 100.000 do milion Dn (zavisno od tipa).
Ovo nije izmislio FAM kao firma ovo su međunarodni standardi. Ne daju svi javno (u opštim specifikacijama) ovaj podatak ali se uvek može dobiti na zahtev (po pravilu, veći industrijski kupci).
Ako niste sigurni u FAM i verujete pričama (netačnim) a vi kupite skuplje i lošije masti stranih (belosvetskih) proizvođača. Iako nije u punom sjaju kao nekad FAM je i danas respektivan proizvođač mazivih masti.
A mi svi kao pali sa Marsa. Kao da je SFRJ bila zemlja pre 100 godina. Znalo se: INA - najveća i pravila je sve, Modriča je bila pre svega za motorna ulja, i proizvodila HC bazna ulja, radila za Castrol (da isti ovaj, i još bolji, tad - sad je više šmucing unutar velikog koncerna kao što je BP), gde je ovaj samo lepio etiketu (e, a sada mi pričaju o Castrolu, kako je to ne znam šta ...) a sve (bolje, recimo 10W-40, to Castrol u većem delu Evrope nije mogao da proizvede pre 30-tak god.) pravljeno u Jugi. E u toj i takvoj Jugi, FAM je bio "zadužen" za mazive masti i tu su bili najbolji (uz INA i nešto manje RNB) i imali najširi asortiman. I sada su neke od njihovih masti BOLJE od standardnih (Shell, Mobil, Castrol ...) ali neću baš sve da vam pričam.
Naravno i Modriča ne zaostaje (kvalitetom), osim kapacitetom i manjim asortimanom.
NIS još nema neku proizvodnju (mogu se naći eurokartuše Gazproma na većim NIS pumpama) pa ostaju prethodna dva.
Naravno veliki koncerni (Mobil, Total, Shell, BP/Castrol) imaju još širi asortiman i prosto time gaze konkurenciju (koja ne može da pravi sve jer lokalna tržišta od pojedinih vrsta ne troše više od par tona godišnje).
Ovde spada i većina masti sa osnovom od sintetičkih ulja, koje znaju i Modriča i FAM (a i NIS, RNB) da naprave ali nemaju kome da ih prodaju pa onda uvoznici sa kursom o mazivima pričaju bajke o Mejdžorsima.
(jadni mi, tek ćemo videti šta nas čeka a čeka nas faktor cena x2 čim pozatvaramo naše fabrike, no sreća te NIS, dok je pod G(azdom)prom-om to neće moći).
Nemam više vremena (i narednih "Dn" dana) pa još jednom zaključak:
1) Pogledajte uputstvo vozila (ako ne nađite ga na forumu), mašine, priključne mašine ...
Tamo lepo piše koja mast (pa eventualno da vam "prevedem").
Recimo "staru gardu" (Ursus 355, lepo piše šta gde i koliko, Litijumska mast br. 2 znači bez EP).
2) EP uglavnom ide samo za opterećene ležajeve (znači ne svuda) ali nije velika greška "gurnuti" ga i gde nije neophodno.
3) LI 2 (EP) je praktično univerzalno za vozila.
4) Li sa MoS2 u homokinetičke zglobove i slične sklopove (najveća opterećenja/temperature).
5) Više od 120°C trajnog opterećenja vam ne treba (skoro nigde, a i 100 uglavnom prolazi).
6) gde su temerature ispod 100 onda bi Ca masti ("tovatne") bile zadovoljavajuće.
7) Ni Li ne zaostaje u otpornosti na vlagu (vodu), pa je više prednost Ca zbog niže cene.
Kratko i grubo ali nadam se dovoljno (uz "Milenceta", zaista preporučujem).
Poslednja izmena:
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
I dalje nisam dobio sve odgovore.Prva rečenica pa nije tačna da se po pravilu koriste te masti.Ko je to propisao jer taj odgovor ne postoji u nijednoj specifikaciji poljoprivrednih mašina.Može samo biti jedna od maziva.Ko kaže da ne postiji formula za izračunavanje količine maziva koja je potrebna za odredjeni tip ležaja?Od čega se sastoje EP aditivi pa nisu agresivni za čelik?Koliko je meni poznato nekada su se proizvodili od olova pa je zamenjeno sa kombinacijom hlora, fosfora i sumpora.Da li neki od ovih elemenata nagriza čelik?Koliko je meni poznato za homokinetičke zglobove se još koristi grafitna mast i to je jedino mesto gde se ona koristi, a litijumska sa molibden disulfidom za kardanska vratila.Jako je bitna dimenzija ležaja kod izbora maziva za kombajne jer neki ležajevi rade na granici broja obrtaja i gde su radne temperature više od onih koje ste Vi pomenuli.Znači i dalje odgovori nisu potpuni!
Tema je promenjena (praktično istovremeno, pre nego videh vašu opomenu).
No, ionako nema veze. Ostavio sam kad već napisah a vidim da sam i to džaba radio.
Kada ste me Vi (koga poštujem i ko mnogo zna) ovako "sasekli" u startu, dižem ruke od daljeg.
SVE odgovoriti nije mi bila namera niti samtram da je moguće u jednom postu (pa čak i više njih).
U pravu ste za formule (ali sam hteo da NE komplikujem, jer ako opšte, jednostavne i gde treba manje objašnjavanja, nisu za forum, šta ćete kada treba objašnjavati više pojmova; možete probati ja sigurno NEĆU, a i nije moja struka; mogli bi čisto da date neki savet iz prakse za ono najčešće)
Ostale primedbe Vam nisu na mestu, ali ja kao dobar gost neću napadati domaćina čak i kad nije u pravu.
Morao sam da spomenem jer sam "napenaljen" za nešto što sam rekao isto kao i vi (brzina obrtaja, na primer, ali treba čitati sve) ili nečim što ne stoji (ali to neću ni spominjati).
Nije trebalo ni počinjati temu pa (da ne bude samo zabune) ostaje kao (sasvim sigurno) najbolji savet:
Postupite po savetu proizvođača mehaničkog sklopa. Ipak on zna najbolje (mada je i to diskutabilno i u praksi nije u 100% slučajeva).
POnavljam (i sa ovim završavam o mazivim mastima, za sva vremena): u uputstvu traktora, kombajna ili priključne mašine obično se navodi i čime podmazivati ono što treba podmazivati (nije podmazano "for life"). Ako toga nema, treba se obratiti proizvođaču mašine (sklopa) (ako još postoji).
P.S.
Izbacio sam deo o proizvođačima. Neka svako kupi šta misli da je dobro, svako neznanje se plaća i kad se više i kad se manje potroši od potrebnog (neophodnog).
Pozdrav!
P.S.S.
Li masti se najviše pominju u uputstvima (bar koje gledah) za traktore. Naravno da ne sporim da više znate, ali "po pravilu" sam napisao nakon razgovora i više razmenjenih mejlova sa jednim strancem koji snabdeva velike farmere (sa po 10 i više mašina) i koji je konsultant za maziva (gazdi, trgovcu, inženjer prodaje i primene).
Razlozi su najčešće što za primenu Li masti su najuniverzalnije, i uglavnom mogu da zamene sve ostale (retki su slučajevi gde to nije slučaj).
Naravno kod nas je uvek drugačije ali na "trulom zapadu" su mnogo racionalniji (skuplja mast može biti jeftinija) i neverovatno je koliko vode računa da suze broj maziva za neki vozni park (od najmanjeg do najvećeg) i time troškove, do mere da sam se zapanjio (čak i kad je teoretski lošije rešenje).
I kad ti (škrtiji od nas) nalaze računicu da je bolje da sa 3-4 mazive masti pokriti veći vozni (mašinski) park (uključivši i rovokopače, bagere i slične mašine) te sa većim pakovanjima smanjiti cenu.
Naravno, kao i "Multifleet" ulja tako i "univerzalne" masti (kakav glas bije Litijumske, a i njih ima više vrsta) nisu svemoćne niti se mogu koristiti u 100% slučajeva. Nadao sam se širem kontekstu.
O.K.
Slobodno me dopunite. Ovo jeste više vaša struka ali u "brisanju patosa" ste zaista napravili bar jednako velike greške kao i ja, što je samo dokaz da je tema osetljiva i da treba puno vremena da se osmisli i iskaže. Zbog toga preporučujem da neko izgugla (ili zna gde ima) neki rad tipa "mazive masti u poljoprivredi" (ili slično) ili neku knjigu (mada su knjige često bajate i prevaziđene, dakle neku ne stariju od 10 godina).
Ponavljam, neće me biti jer vremena nemam. Ako smatrate da prethodni (i ovaj) post zbunjuju ljude slobodno ih brišite.
Tema jeste korisna ali je velika i treba vremena za nju. Ja nisam uspeo da dam dobar apstrakt (ili uvod), drugi pokušaj nemam.
Na kraju samo jedna napomena: jedno je trajna otpornost maziva na temperaturu a drugo je kratkotrajna (praktično do 10-tak stepeni pre tačke kapanja, mada zavisi i od vrste) jer se u vozilima praktično NE primenjuju one sa više od 140°C otpornosti (obično sa "auto" prefiksom). Sve preko toga su specijalne masti i njih je teško naći i skupe su.
Poslednja izmena:
Korisnik1787
Član
- Učlanjen(a)
- 29 Dec 2009
- Poruka
- 3.649
Niti sam ja domaćin niti ste Vi gost i nisam Vas napenalio nego sam samo tražio odgovore na neka pitanja koja nikada nisu dorečena, a Vi uporno izbegavate odgovore .Promovišete odredjene proizvodjače što nije red, a neke kudite što opet nije red.Ako nešto pišete onda pišite do kraja.Da li ćete završiti sa mazivima za sva vremena to je Vaša stvar, ali ako neko postavi pitanje onda je red da date potpun odgovor.
Nisam ni ljut niti bila šta drugo. Jedino nije red, kad smo kod reda, da me (opet) optužujete za promovisanje (koga? više desetina renomiranih proizvođača?). Deo gde jeste bilo promocije (više u stilu "ne pljujmo domaće - time pljujemo sami sebe" što je uključilo i susedne države odakle ima čitalaca) je ionako izbrisan.
Ne znam zašto insistirate na odgovoru koji znate - pa kažite da i drugi znaju (valjda je to svrha foruma) ili kažite da nećete. Ja ne mogu.
Drugi deo (više pitanja) naravno znam, ali je isuviše uopšteno i traži mnogo vremena (zato sam i dao link koji bi možda mogao da pomogne; literaturu o tome imam ili na papiru ili su pdf-ovi kojima sam pogubio linkove, ili se ne mogu naći na net-u; uz to su na engleskom i stručni ... ako nađem nešto "pitko" javljam, nije sporno ... neki dijagram se ne bi mogao izbeći uz neku formulu ali treba osmisliti kako da bude jasno pa je posao popriličan, bar meni, možda neko može to bez napora).
Za "sečku kombajna" odgovor NE znam . Inače, to bi moglo da se odgovori u par rečenica sa sve objašnjenjem, izvolite.
To da li ću i dalje davati savete na forumu jeste moja stvar, ali ni taj deo niste razumeli (eh, nadam se samo da je do jezika sprskog ili samo do mene).
Ne mogu (i neću) pisati uopšteno zbog brojnih mi obaveza. Uostalom neuspešan pokušaj je gore da me na to opomene (ako ne zvizne u kantu). Konkretna pitanja mogu da odgovorim (kada znam i kad imam vremena, čisto da ne bude da se durim, nisam klinac, na žalost).
- - - - - - - - - -
Ajd' šta je bilo bilo je, kad "ide tele ide i uže" (gde izgubih popodne izgubiću još pola sata - sat).
Da raščistimo oko mazivih masti pa da begam (do kraja meseca).
Greške bih molio da se isprave a ne samo konstatuju (od toga vajde nema).
Tema I
Koliko treba maziva za ležaj? (drugi sklopovi su druga stvar te opratiti pažnju na to)
- Ukoliko se ležaj ponovo podmazuje posle više godina ili fabrički puni (obično "doživotno") - slučaj 1.
- Ukoliko se "domazuje" godišnje - slučaj 2
- Ukoliko se "domazuje" mesečno - slučaj 3
- Ukoliko se to radi nedeljno - slučaj 4
Nekakva empirijska (ali usvojena od strane nemačkog udruženja trobologa) formula je:
M1 = D · B · X
gde su:
M - masa masti u g (zapravo zapremina u cm3 ali se može izjednačiti u približnom računu)
D - prečnik ležaja (spoljni, kuglični), mm
B - debljina (visina) ležaja, mm
X - parametar;
X = 0,01 slučaj 1, X = 0,004 slučaj 2, X = 0,003 za treći slučaj i X= 0,002 za četvrti.
Naravno, bitniji je faktor "slobodan prostor" ležaja, koji se retko puni do kraja (prepunjenost je jedna od većih i češćih grešaka i veoma se retko primenjuje).
Kao što SKF kaže:
"U primeni kod mašina koje rade uglavnom na velikim brzinama, mašču se puni manje od manje od 40% slobodnog prostora ležaja. Količina masti varira zavisno od primene. Kako god, imajte na umu da što je veća popunjenost mašču duži je period razrade (ležaja). Iz iskustva na terenu, najčepće je punjenje mašću od 10% od slobodnog prostora ležaja.
(Evo zašto je nezahvalno pisati o ovome. U dve rečenice, čak je i autoritet poput SKF-a (njihovih vodećih stručnjaka) pomalo nejasan)
Ceo tekst (tek par pasusa) je na:
http://www.skf.com/group/products/b...se-lubrication/initial-grease-fill/index.html
Na istoj strani možete naći tabelu količine maziva za inicijalno punjenje SKF-ovih ležaja (da, zavisi poprilično ne samo od vrste ležaja nego i proizvođača).
No, koliki je "slobodan prostor" ležaja?
Opšta formula je:
V ≈ [π/4 · B · (D2 – d2) · 10–9 – G/7 800] m3 ; pi/4 na početku (ukoliko se ne vidi), 10-9 je 10 na -9 (nano nečega).
gde je:
d = unutrašnji prečnik ležaja [mm]
D = spoljni prečnik ležaja [mm]
B = širina ležaja [mm]
G = Težina ležaja [kg]
Jasno? Pa i ne baš.
Napomena (svih vodećih proizvođača ležajeva): Treba naglasiti da zbog mnogo različith tipova ležajeva i dizajna istih, gore navedena formula može služiti samo kao empirijska procena slobodnog prostora ležaja. Preporučljivo je, zato, konsultovati se sa proizvođačem da bi se utvrdio slobodan prostor (zapremina) za svaki specifičan slučaj.
Lep grafik zavisnosti % slobodne zapremine ležaja od faktora brzine (Dn) ne mogu prebaciti (veliki posao) ali slične možete (lako) izguglati makar u nekom dokumentu.
Taj % opada sa povećanjem Dn a zavisnost nije linija nego površina (od do za jednu vrednost Dn što znači da je linija samo za konkretan ležaj).
I da završim sa ležajima. Imate lep softverčić (e sad koliko je koristan za opštu primenu teško je reći) na:
http://www.mapro.skf.com/dialset/
E sad, to su (samo) ležajevi a šta je sa drugim sklopovima?
Što se traktora tiče (i većine drugh mašina u poljoprivredi) osnovno je pravilo "guraj mast dok ne napuniš (dok ne može više - "preliva li komšija?"). Naravno treba biti oprezan sa ovim pa se konsultovati sa iskusnim mehaničarom za pojedinačne slučajeve. Nije uvek dobro samo napuniti mašču ali kao okvirni vodič može da se kaže.
Tema II
Koja konzistencija masti?
Ovde se takođe tema grana na više oblasti ću maksimalno skratiti.
1) koja viskoznost ulja za mast? Ovo nije pitanje za primenu (više za neke finese sa kojima sam se susretao u industrijskoj praksi) ali jeste zanimljivo. Naravno više je vezano za proces proizvodnje masti.
Slika je dobijena od ExxonMobil koorporacije (ljubaznošću te koorporacije kako stoji u naslovu slike). Ovo samo kao ilustracija (ne gubite vreme, pošto je url adresa bila dostupna nisam mogao odoleti).
Ono što je bitnije je koji NLGI za koju primenu?
[TABLE="width: 400, align: center"]
[TR]
[TD]
[TD]
[TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #66cccc"]
[TD]
[TD]
[TD]
[/TR]
[TR]
[TD]
[TD]
[TD]
[/TR]
[TR="bgcolor: #66cccc"]
[TD]
[TD]
[TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]*Depends on other factors as well, including bearing type, thickener type, base oil viscosity and base oil type[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]
[/TR]
[/TABLE]
Naravno pre svega je za ležajeve ali i svuda gde se "faktor brzine" može primeniti. Obratite pažnju na napomenu (*) Da zavisi od više faktora.
Naravno za većinu primena se vidi da je NLGI 2 ono što vam treba (tako i za traktor). Stiče se utisak da je za iole veće temperature potrebna trojka. Ovo je već za (dužu) diskusiju. U praksi se češće koristi mast sa NGLI 2 i čvrstim mazivima (prvenstveno MoS2 za vozila, grafit je skoro napušten, i koristi se više u industriji, stacionarne mašine) nego NLGI ali svakako da postoje sklopovi gde i nije tako. Da li EP ili ne? U većini slučajeva ne, gde su veća opterećenja - DA.
Maziva mast NE sme biti korozivna za čelik (i kad sadrži EP aditive), naročito za čelik. Čak je nova ("nova" zapravo, od pre 20 i više godina) generacija EP aditiva nije korozivna ni za obojene metale (bakar i legure, aluminijum) ali treba se konsultovati u vezi ovoga (ozbiljniji proizvođači daju rezultate testa na koroziju bakra za većinu svojih masti).
Napomena: obratite pažnju da što je veća "brzina" ide gušća mast što je suprotno od očekivanog. To je zato što nije brzina već faktor brzine. Zato veliki industrijski ležajevi uglavnom koriste NLGI 3 ili čak 4 a imaju mali broj okretaja (ali veliki prečnik). Kod vozila se često koriste i polutečne masti ali to je posebna priča.
Tema 3
Koja vrsta masti?
Škrti (Škoti i "Škoti") zapadnjaci su to pojednostavilil: Litijum osim u specifičnim slučajevima.
Standardna Li mast ima najbolje osobine za univerzalnu i ubedljivo se najviše koristi. Razne kategorije Li masti se troše više od 90% u održavanju poljoprivrednih, građevinskih i rudarskih mašina (rudarstvo je malo specifično pa je teško tvrditi tako nešto ali i tamo prednjače što se vozila tiče).
Zašto je tako? LI masti (standardne) nisu mnogo skuplje od Ca masti ili Na masti a uglavnom bolje podnose temperaturu od prvih a vlagu od drugih. Ostale koštaju isto ili više (pa i mnogo više) te nisu isplative.
Kompleksne masti.
Ovde se najviše koriste i Ca, Ca-Li i naravno Li. Kompleksne Ca se temperaturnom otprnošću približavaju Li ali su iste cene ili skuplje. Li komp. su 50-150% skuplje od standardnih ali su neophodne za visoke temp. (120 standardne a 140 kompleksne pa i 150 trajne temp.). Za još više temperature koriste se druge vrste masti. Isto i za specifične uslove (sklop u vodi i slično).
Zapravo skoro sve kompleksne masti su za više primena pa se često koriste i druge ali cenovno se retko isplate.
Ne znam zašto insistirate na odgovoru koji znate - pa kažite da i drugi znaju (valjda je to svrha foruma) ili kažite da nećete. Ja ne mogu.
Drugi deo (više pitanja) naravno znam, ali je isuviše uopšteno i traži mnogo vremena (zato sam i dao link koji bi možda mogao da pomogne; literaturu o tome imam ili na papiru ili su pdf-ovi kojima sam pogubio linkove, ili se ne mogu naći na net-u; uz to su na engleskom i stručni ... ako nađem nešto "pitko" javljam, nije sporno ... neki dijagram se ne bi mogao izbeći uz neku formulu ali treba osmisliti kako da bude jasno pa je posao popriličan, bar meni, možda neko može to bez napora).
Za "sečku kombajna" odgovor NE znam . Inače, to bi moglo da se odgovori u par rečenica sa sve objašnjenjem, izvolite.
To da li ću i dalje davati savete na forumu jeste moja stvar, ali ni taj deo niste razumeli (eh, nadam se samo da je do jezika sprskog ili samo do mene).
Ne mogu (i neću) pisati uopšteno zbog brojnih mi obaveza. Uostalom neuspešan pokušaj je gore da me na to opomene (ako ne zvizne u kantu). Konkretna pitanja mogu da odgovorim (kada znam i kad imam vremena, čisto da ne bude da se durim, nisam klinac, na žalost).
- - - - - - - - - -
Ajd' šta je bilo bilo je, kad "ide tele ide i uže" (gde izgubih popodne izgubiću još pola sata - sat).
Da raščistimo oko mazivih masti pa da begam (do kraja meseca).
Greške bih molio da se isprave a ne samo konstatuju (od toga vajde nema).
Tema I
Koliko treba maziva za ležaj? (drugi sklopovi su druga stvar te opratiti pažnju na to)
- Ukoliko se ležaj ponovo podmazuje posle više godina ili fabrički puni (obično "doživotno") - slučaj 1.
- Ukoliko se "domazuje" godišnje - slučaj 2
- Ukoliko se "domazuje" mesečno - slučaj 3
- Ukoliko se to radi nedeljno - slučaj 4
Nekakva empirijska (ali usvojena od strane nemačkog udruženja trobologa) formula je:
M1 = D · B · X
gde su:
M - masa masti u g (zapravo zapremina u cm3 ali se može izjednačiti u približnom računu)
D - prečnik ležaja (spoljni, kuglični), mm
B - debljina (visina) ležaja, mm
X - parametar;
X = 0,01 slučaj 1, X = 0,004 slučaj 2, X = 0,003 za treći slučaj i X= 0,002 za četvrti.
Naravno, bitniji je faktor "slobodan prostor" ležaja, koji se retko puni do kraja (prepunjenost je jedna od većih i češćih grešaka i veoma se retko primenjuje).
Kao što SKF kaže:
"U primeni kod mašina koje rade uglavnom na velikim brzinama, mašču se puni manje od manje od 40% slobodnog prostora ležaja. Količina masti varira zavisno od primene. Kako god, imajte na umu da što je veća popunjenost mašču duži je period razrade (ležaja). Iz iskustva na terenu, najčepće je punjenje mašću od 10% od slobodnog prostora ležaja.
(Evo zašto je nezahvalno pisati o ovome. U dve rečenice, čak je i autoritet poput SKF-a (njihovih vodećih stručnjaka) pomalo nejasan)
Ceo tekst (tek par pasusa) je na:
http://www.skf.com/group/products/b...se-lubrication/initial-grease-fill/index.html
Na istoj strani možete naći tabelu količine maziva za inicijalno punjenje SKF-ovih ležaja (da, zavisi poprilično ne samo od vrste ležaja nego i proizvođača).
No, koliki je "slobodan prostor" ležaja?
Opšta formula je:
V ≈ [π/4 · B · (D2 – d2) · 10–9 – G/7 800] m3 ; pi/4 na početku (ukoliko se ne vidi), 10-9 je 10 na -9 (nano nečega).
gde je:
d = unutrašnji prečnik ležaja [mm]
D = spoljni prečnik ležaja [mm]
B = širina ležaja [mm]
G = Težina ležaja [kg]
Jasno? Pa i ne baš.
Napomena (svih vodećih proizvođača ležajeva): Treba naglasiti da zbog mnogo različith tipova ležajeva i dizajna istih, gore navedena formula može služiti samo kao empirijska procena slobodnog prostora ležaja. Preporučljivo je, zato, konsultovati se sa proizvođačem da bi se utvrdio slobodan prostor (zapremina) za svaki specifičan slučaj.
Lep grafik zavisnosti % slobodne zapremine ležaja od faktora brzine (Dn) ne mogu prebaciti (veliki posao) ali slične možete (lako) izguglati makar u nekom dokumentu.
Taj % opada sa povećanjem Dn a zavisnost nije linija nego površina (od do za jednu vrednost Dn što znači da je linija samo za konkretan ležaj).
I da završim sa ležajima. Imate lep softverčić (e sad koliko je koristan za opštu primenu teško je reći) na:
http://www.mapro.skf.com/dialset/
E sad, to su (samo) ležajevi a šta je sa drugim sklopovima?
Što se traktora tiče (i većine drugh mašina u poljoprivredi) osnovno je pravilo "guraj mast dok ne napuniš (dok ne može više - "preliva li komšija?"). Naravno treba biti oprezan sa ovim pa se konsultovati sa iskusnim mehaničarom za pojedinačne slučajeve. Nije uvek dobro samo napuniti mašču ali kao okvirni vodič može da se kaže.
Tema II
Koja konzistencija masti?
Ovde se takođe tema grana na više oblasti ću maksimalno skratiti.
1) koja viskoznost ulja za mast? Ovo nije pitanje za primenu (više za neke finese sa kojima sam se susretao u industrijskoj praksi) ali jeste zanimljivo. Naravno više je vezano za proces proizvodnje masti.
Slika je dobijena od ExxonMobil koorporacije (ljubaznošću te koorporacije kako stoji u naslovu slike). Ovo samo kao ilustracija (ne gubite vreme, pošto je url adresa bila dostupna nisam mogao odoleti).
Ono što je bitnije je koji NLGI za koju primenu?
[TABLE="width: 400, align: center"]
[TR]
[TD]
Operating
Temperature
[/TD]Temperature
[TD]
DN (Speed Factor)
[/TD][TD]
NLGI No.*
[/TD][/TR]
[TR="bgcolor: #66cccc"]
[TD]
-30 to 100°F
[/TD][TD]
0 - 75,000
75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[/TD]75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[TD]
1
2
2
[/TD]2
2
[/TR]
[TR]
[TD]
0 to 150°F
[/TD][TD]
0 - 75,000
75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[/TD]75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[TD]
2
2
3
[/TD]2
3
[/TR]
[TR="bgcolor: #66cccc"]
[TD]
100 to 275°F
[/TD][TD]
0 - 75,000
75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[/TD]75,00 - 150,000
150,000 - 300,000
[TD]
2
3
3
[/TD]3
3
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]*Depends on other factors as well, including bearing type, thickener type, base oil viscosity and base oil type[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]
Table 1
[/TD][/TR]
[/TABLE]
Naravno pre svega je za ležajeve ali i svuda gde se "faktor brzine" može primeniti. Obratite pažnju na napomenu (*) Da zavisi od više faktora.
Naravno za većinu primena se vidi da je NLGI 2 ono što vam treba (tako i za traktor). Stiče se utisak da je za iole veće temperature potrebna trojka. Ovo je već za (dužu) diskusiju. U praksi se češće koristi mast sa NGLI 2 i čvrstim mazivima (prvenstveno MoS2 za vozila, grafit je skoro napušten, i koristi se više u industriji, stacionarne mašine) nego NLGI ali svakako da postoje sklopovi gde i nije tako. Da li EP ili ne? U većini slučajeva ne, gde su veća opterećenja - DA.
Maziva mast NE sme biti korozivna za čelik (i kad sadrži EP aditive), naročito za čelik. Čak je nova ("nova" zapravo, od pre 20 i više godina) generacija EP aditiva nije korozivna ni za obojene metale (bakar i legure, aluminijum) ali treba se konsultovati u vezi ovoga (ozbiljniji proizvođači daju rezultate testa na koroziju bakra za većinu svojih masti).
Napomena: obratite pažnju da što je veća "brzina" ide gušća mast što je suprotno od očekivanog. To je zato što nije brzina već faktor brzine. Zato veliki industrijski ležajevi uglavnom koriste NLGI 3 ili čak 4 a imaju mali broj okretaja (ali veliki prečnik). Kod vozila se često koriste i polutečne masti ali to je posebna priča.
Tema 3
Koja vrsta masti?
Škrti (Škoti i "Škoti") zapadnjaci su to pojednostavilil: Litijum osim u specifičnim slučajevima.
Standardna Li mast ima najbolje osobine za univerzalnu i ubedljivo se najviše koristi. Razne kategorije Li masti se troše više od 90% u održavanju poljoprivrednih, građevinskih i rudarskih mašina (rudarstvo je malo specifično pa je teško tvrditi tako nešto ali i tamo prednjače što se vozila tiče).
Zašto je tako? LI masti (standardne) nisu mnogo skuplje od Ca masti ili Na masti a uglavnom bolje podnose temperaturu od prvih a vlagu od drugih. Ostale koštaju isto ili više (pa i mnogo više) te nisu isplative.
Kompleksne masti.
Ovde se najviše koriste i Ca, Ca-Li i naravno Li. Kompleksne Ca se temperaturnom otprnošću približavaju Li ali su iste cene ili skuplje. Li komp. su 50-150% skuplje od standardnih ali su neophodne za visoke temp. (120 standardne a 140 kompleksne pa i 150 trajne temp.). Za još više temperature koriste se druge vrste masti. Isto i za specifične uslove (sklop u vodi i slično).
Zapravo skoro sve kompleksne masti su za više primena pa se često koriste i druge ali cenovno se retko isplate.
cikadaki
Član
koje ulje ide za menjac,mokre kocnice,hidraulika,za massey ferguson??
kakvo je ovo nisotec traktol premium 10w30??
Hvala unapred
kakvo je ovo nisotec traktol premium 10w30??
Hvala unapred
E moji stručnjaci.Iskomplikovaste ovu temu do kraja.Sad tek ne znam gde šta ide tj. treba da ide....
Što nije bio cilj (pa napravismo obostrani faul "u žaru borbe").
Zaista sam istrošio vreme za do kraja meseca ali neki minut se uvek može ugrabiti.
Uvek počnite od uputstva za mašinu (ima ih na forumu skoro za svaki traktor i veliki broj drugih mašina). Uvek su navedeni tipovi maziva i minimalan potreban kvalitet (nešto preko neće da škodi iako ne treba preterivati na šta je već ukazao "panonstib").
Kod mazivih masti sam nalazio specijalne pozicije gde se zahtevaju i specijalne masti ali to je retko (a takve su skupe, na bazi poliuree ili specijalne Ca kompleksne, koje imaju ili bolju temperaturnu otpornost ili u odnosu na vodu, pa i ispiranje istom). Zaista se uz obične (sa ili bez EP) i kompleksne (obično za više temperature, sa ili bez EP i/ili čvrstim mazivima) litijumove masti (ugušnjivač na bazi litijuma, sapuna ili ne) može rešiti više od 90% pozicija podmazivanja kod traktora (pa i svih 99% samo nekad nije isplativo). Međusobno su kompatibilne (uz dobru kompatibilnost sa Ca mastima i uopšte najboljom u odnosu na druge masti) pa se time izbegava problem u vezi sa tim koji može biti i gori od pogrešene vrste maziva.
NLGI osim konzistencije (na žalost ne može se previše skratiti niti uprostiti) ima i klasifikaciju (kvaliteta) mazivih masti za upotrebu kod vozila (obuhvatajući i građ., rud. i poljo mašine).
Tako postoje LA i LB kategorije (vezane za šasiju) i GA, GB, i GC (za ležajeve, točkova pre svega i originalno u standardu).
Uprošćeno mast sa NLGI LB/GC je najkvalitetnija a može se upotrebiti za (skoro) sve pozicije i uslove rada (opterećenja) pa i najteže.
ITD.
Nije neophodno računati, osim uputstva, može se i logično zaključiti da li su EP aditivi neophodni ili ne - prenosnici, osovine i sklopovi koji trpe velika opterećenja a podmazuju se mastima ih sigurno zahtevaju, dok nepokretni (slabo pokretni, nerotirajući i slični) delovi njih ne zahtevaju. Ali još jendom - proizvođač opreme to propisuje (ako nije deo koji traži ovlašćeni servis ili je fabrički podmazan, ležaj, "doživotno").
Kod ulja se najčešće koristi 15W-40, a kvalitet zavisno od godišta (kod najnovijih motora mogu da se traže isto 15W-40, češće 10w-40, po ACEA E9 koja su polusintetička).
- - - - - - - - - -
Isuviše uopšteno.
Ipak, kod većine (čak i novijih a naročito iz '80-tih i '90-tih) idu UTTO ili STOU ulja 10W-30 (80W je slično ali manje definisano, možda je 80W-85 bliža odrednica) uz mogućnost korišćenja 15W-30 (takvih je vrlo malo).
I za STOU i za UTTO postoje MF odobrenja pa je najbolje da se uporedi sa uputstvom za mašinu (uslovno rečeno "gomila" MF ispunjenih standarda je sama po sebi O.K. ako je mašina iole starija, i ako je proizvođač ozbiljan pa nije to napisao "kao na tarabi"). Naravno i API GL-4 mora biti ispunjeno (ali to se manje - više podrazumeva).
NISotec ulje koje ste naveli je verovatno O.K. za vašu mašinu (veći broj MF) jer ispunjava Massey Ferguson: CMS M1135, CMS M1143, CMS M1145 (trebate proveriti šta je propisao proizvođač za vaš slučaj). Ispunjava i SAE J306 80W i 85W zahteve. Naravno pogodno je i za "mokre" kočnice.
Uzgred, MF je imao serije gde je ulje za menjač išlo posebno (i tražilo se 80W-90 API GL-5, uglavnom), pa navedeno ne ispunjava zahteve (ali ako je jedan rezervoar ulja, onda je O.K.).
Dakle, ovo bi trebalo da bude jedno od ulja koje bi ispunile zahteve. Kakvo je u odnosu na konkurenciju ... teško je (i nezahvalno) reći. Proizvođač će hvaliti a konkurencija kuditi ili maksimalno biti neutralna.
P.S.
I zaista, bez objektivnih analiza, nećemo znati pravi odnos između različitih brendova. U principu su ulja sa istim standardima jako slična (veoma male razlike) ali one postoje (u više nijansi, što može dovesti i do osetne razlike).
Međutim ne treba zaboraviti da će SVAKO mazivo koje ispunjava tehničke standarde (odobrenja proizvođača) biti (bar) "dovoljno dobro". Problem nastaje što je kod nas kontrola maziva (i goriva) jako slaba te je potrošač time i slabo (institucionalno) zaštićen.
Čak je i originalnost (i/ili zemlja porekla) pod znakom pitanja čime je svako od nas u još većoj dilemi.
No, zbog velike konkurencije stvari su koliko-toliko u redu a nadam se da će i država u bližoj budućnosti (kao i udruženja potrošača) učiniti više na zaštiti korisnika.
Na kraju, ali ne i po značaju, preporučujem tekst od 15.maja na blogu (koji me je takođe skupo koštao vremena iako je kratak) na blogu u vezi sa tim da i najrenomiraniji prave greške (pogađate šta je sa manje renomiranim).
grunt
Član
Ja kolega koristim mabanol tako se valda zove jel si ga koristio i ti pa odustao ili sta?I dali ima manometar za pr ulja na mahindri ja razmisljam da ugradim.
Ja sam koristio aviatikon i servis je to ulje doneo ali sad po drugi put koristim ono gore spomenuto menjam ga na 200 rc nemam ugradjen manometar samo lampicu .Mozda nebi bilo na odmet ugraditi, ali bi onda stalno u manometar zvernjao ,pa bi se jedio kao kod zetora sto mu kazaljka skace tamo vamo ko obrtomer
grunt
Član
Doduse ja ovo menjam na 150rh mada po ulju bi moglo jos nije jako crno preradjeno ostacu onda na njemu kad je preporuka proizvodjaca 
