Poštovani g. Bobane,
Zaista ste bili koncizni a potpuno u pravu. Doduše liči na reklamni flajer manje kompanije.
Naravno za sva vozila se polazi od zahteva proizvođača. Kod teretnih vozila te poljoprivrednih mašina ovo je čak "obveznije" nego kod putničkih.
Bilo je dosta o ovome u samoj temi a siže je onaj koji ste dali. Hvala na podršci (zaista je potrebna jer će taj mit zadnji izumreti) za stav da potrošnja ulja nije merilo kvaliteta istog, naročito ne apsolutni kriterijum.
Doduše nešto i kazuje ali se ne treba "zatrčavati na prvu loptu" (i to se, naravno, slažem).
Ima još dosta toga da se kaže a već je rečeno. Podsetio bih samo na sledeće:
"Dakle uvek mozete koristiti veci standard od preporucenog( sto je i moja preporuka)." - što je i moja preporuka
Ipak ovo ne važi u 100% slučajeva te treba biti malo oprezan. Osim toga treba pažljivo "čitati" specifikacije (znati sa njima).
Nema baš bezbroj odstupanja ali nekih svakako ima. Kod API standarda važi:
Kod benzinskih motora što više to bolje. Ipak bolje je stati na API SJ (za zahteve SF ili SG) ili max. SL jer osim niže cene imate i bolju pogodnost u smislu da SL i SM standardi drastično smanjuju sadržaj ZDDP-a (koji opet menjaju pa efikasniji analozi) što na duži rok može da ima, ne toliko negativne, koliko izostanak pozitivnog dejstva na stare konstrukcije bregastih i slično.
Kod dizel motora takođe znači što više to i bolje a API CI-4 pokriva sve do CF-4 što znači da za sve zahteve treba težiti prvo pomenutom. Ipak, ukoliko uz CI-4 nije spomenut i (baš taj) CF-4 može da bude da to ulje nije pogodno za D2 (dizel goriva sa velikim sadržajem sumpora). API CG-4 je poslednji samostalni standard koji bi mogao da izađe na kraj sa D2 iako to gorivo može da ima i duplo više sumpora, no u proseku se uklapa (0,5% za CG-4).
Imamo još slučaj API CE koji je za teretna vozila a pogotovu traktore ispred CF pa je jako blizu CF-4 i zapravo mu najviše nedostaje par testova motora.
Ovo u uprošćenom obliku priču (za poljoprivredne mašine) svodi na sledeće:
Stare mašine sa S3 (API CD) zahtevima treba podmazivati bar sa CE (ukoliko se radi o STOU uljima), CF-4 (monogradna) ili CG-4 (multigradna).
Više neće posebno dati rezultate a povećaće cenu. Za CF-4, CG-4 i CH-4 treba ići za jedan do dva više a najbolje (za sve) sa API CI-4 te koristiti ED ili bar mešavinu a zimi isključivo.
ACEA je malo duža priča ali i tu treba težiti ACEA E2 čak i kod starijih a za iole novije (koji traže E2 ili još ne ali im je min. API CF-4) ACEA E3. Posle je lako treba ići tačno na zahtev proizvođača. ACEA E5 od 2008. ne postoji ali se koristi za starija ulja. Menja ga E7. ACEA E2 takođe više ne postoji a i njega menja isti. Dakle kod ACEA ima manje prilika za skok na gore ali i one postoje. No ipak E7 iako viši i zahtevniji ne "tuče" E4 po svim osnovama pa o tome treba voditi računa. Čak bi se moglo reći da je E4 "jači" standard iako ima mnogo manju brojku (ovo je malo komplikovanije ali izlazi iz odobrenja proizvođača koja se vezuju za pojedine ACEA standarde). Takođe je E6 prirodni nastavak E4 ali nije za sve motore, itd.
Takođe mnogi ACEA standardi su više od 90% identični sa novijim API, recimo E9 sa API CJ-4.
Kod odobrenja proizvođača koristiti isti koji se zahteva ili jedan više (ali kompatibilan). Recimo MB 228.5 umesto 228.3 ili drugi umesto 228.1, MAN 3277 umesto 3275 ali ne i 3477 i slično.
Brend zaista nije garancija kvaliteta ali unutar odgovarajućih specifikacija "jači" brend deluje "jače". Osim toga možete biti sigurniji u to da odobrenja i poseduju. Nešto novca vredi dati za skuplji (i renomiraniji) brend ali ne treba preterivati, razlika u ceni nikad nije proporcionalna onoj u kvalitetu.
Dosta sam toga ponovio, ali dobre stvari treba nekad i sto puta ponoviti.
Osim toga, želeo sam Bobana da poštedim prelistavanja pitanja od ranije, pošto je i sam naveo ono najbitnije u veoma konciznom obliku.
Možda sam malo odužio ali to je minimum (a zapazićete da bar još 3x toliko bi moglo da se kaže) za dobunu njegovog odličnog post-a.