Jedna od velikih obmana velikih igrača u razdoblju 'prilagođavanja' su priče o prerađivačkim obratima, kako oni ne ispunjavaju uvete EU i slično. EU od nikoga nema pravo tražit, da za svoje unutarnje potrebe promeni neke propise. Ako neka firma ne izvozi, za nju EU standardi nisu obavezni. A onda ovi naši mali duhovi, koji uvek traže gazdu sami sebe izbace iz igre, primenom tih standarda i za domače tržište.
Poenta je u zaštiti lokalne privrede. Male firme, koje prodaju na lokalnom trgu, ne moraju ulagat silne pare u opremu, jer zadovoljavaju sve lokalne normative. A ako ti neko želi 'ući' iz druge zemlje, EU regulative ga prinude, da ne može radit sa previše niskim cenama, te opet nije toliko konkurentan lokalcu.
A nisu ni u EU glupi, pa budalu, koja glupim unutranjim propisima samog sebe izbaci iz igre i otvori tržište njima, tapču po ramenima i hvale.
U Austriji ima jedna registrirana klaonica na nekih 400-500 uslovnih grla. To je u praksi jedan prostor u selu u pločicama, sa kontejnerom za utrobu i hladnjakom u kom se ostave uzorki za veterinarsku inspekciju. Koliko mi je poznato, moraš javit na inspekciju unapred, kad budeš klao, a inspektori dolaze u kontrolu kako kada. Uvek mogu, a redko dođu. Obično zakolješ i sve odradiš sam. I to meso odgovara svim propisima.
Uvek su nas učili, kako smo mi nesposobni, kako ima Danska samo dve klaonice itd. Uistini ima dve izvozne i bezbroj lokalnih.
Siguran sam, kako sad u Srbiji svi sređuju klaonice za neke EU certifikate, a to je samo pesak u oči i proces, koji može u prelaznom razdoblju još više stočare predat u ruke monopolista, jer u tom procesu se zatvore mnoge klaonice bez potrebe, a nema više malih lokalnih pogona.