U jednom restoranu na žabljaku,nagrnemo mi ko horda navijača,nas par roditelja sa gomilom dece,i od sveg što smo naručili sva sreća deca dobila šta su tražila jer su bili gladni ko kurjaci od planinarenja, a mene zaboravi konobar...i ja onako kroz šalu i osmeh prokomentarišem pa gde baš mene da zaboravi kao najgladnijeg i najveće dete,a naručio nešto što se zove njeguški stek...konobar izuzetno ljubazan i profesionalan,da mi se izvini za grešku,i da ne umrem od glada dok čekam,donese malo da meznem neko meso u saftu...ajme al je to bilo ukusno ,teletina ispod sača,al meso domaće i lokalno,nikad lepše meso ispod sača nisam jeo...