Trenutna cena kukuruza na tržištu i predviđanje njenoga kretanja
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
markokurjega
Član
Kolika je vlaga kukuruza da li si merio radi sebe?
MOMOSARIC
Član
Šta kažu radnici "Indijci" , jel su oni "svoj" kukuruz prodali ili čekaju bolju cijenu ? Koji hibrid hvale da je kvalitetniji pošto oni rade makro oglede ?
dragan.kovacev
Član
Treba da je ta cena u Granexport za tel-kel, u ponedeljak idem da proverim...
ovaj ima više sirena nego na šinobusu
Kod nas je ova cena nemoguca misija,jer se i na ovim "berzama"od srede do petka trgovalo od 15,15-15,4+pdv/kg.Naravno marza svakog trgovca je od 6-10% onda je jasna cena koju placaju.Kod nas vec neko vreme 15,5 +pdv. sa lagera, a ja se nisam ni raspitivo
Od kuce 14,5 sa PDV, do 20% vlage.
Dobro su oni to preracunali, samo sto ne placas lager...
SAMA
Moderator
[h=3]IZVOZEĆI KUKURUZ, A UVOZEĆI MESO, Srbija gubi TROSTRUKU vrednost![/h]
Beograd -- B92-Tržište preplavljeno domaćim svinjskim mesom, koje nije moglo da ode u Rusiju zbog visokih transportnih troškova preko Bara i Soluna
Kod nas se iz godine u godinu ponavlja situacija da izvozimo kukuruz i da nam to, neretko, postaje najbolji izvozni proizvod, a da smo s druge strane stalni uvoznici mesa, pogotovo svinjskog. Šta je po sredi?
Sistemska greška naše ekonomije i poljoprivrede ili jednostavno nebriga države za ovu proizvodnju. Šta to imaju Hrvatska i Mađarska sa čijih farmi "dolaze” meso i živi tovljenici. Možda Evropsku uniju i njene subvencije?
Prošle godine, zbog političkih razmirica Rusije i Evrope oko Ukrajine, nama se učinilo da se izvozom hrane u Rusiju za nas otvara posao veka. Međutim, to na kraju nije ispalo tako, a upućeni kažu da su naša očekivanja o izvozu, koji nismo realizovali, glavni razlog za aktuelni pad cena tovljenika na oko 115 dinara po kilogramu s ranijih preko 200 dinara. Nezadovoljni proizvođači ovih dana traže pomoć države i intervenciju Robnih rezervi.
Rajko Latinović, direktor PKB "Imesa”, kaže da je izvoz svinjetine u Rusiju u poslednja dva meseca prošle godine podigao cene. Proizvođači su počeli namenski tov za to tržište, ali su se izvoznici suočili s teškoćama.
"Počeo je bio izvoz i zamrznutih svinjskih polutki i nešto malo i prerađevina. Međutim, upravo zbog odnosa Rusije i Evrope, kamionski izvoz nije dolazio u obzir (zbog bolesti svinja u našim oborima), a alternativa je bila da roba u Rusiju stigne morem, preko barske i solunske luke. Međutim, transport robe od oko 40 dana poskupeo je cenu krajnjeg proizvoda za uvoznika pa su Rusi našli druge kanale nabavke. Iz Kine prevashodno", objašnjava Latinović.
Po njemu, ovaj "talas namenske” proizvodnje za Rusiju, koji je završio na domaćem tržištu, nekako će proći, ali mi ostajemo s našim starim problemom – da naša proizvodnja ne zadovoljava domaće potrebe i da smo otvoreno tržište koje je suočeno sa stalnim uvozom. Ko god nađe interes može da uveze robu iz celog sveta. Prošle godine smo uvezli 300.000 živih svinja i još 14.000 tona svinjskog mesa.
"Zemlje u našem okruženju, Hrvatska i Mađarska kupe od nas kukuruz, a nama prodaju meso. Zašto? Pa zato što njihovi proizvođači imaju bolje uslove. Njihove države imaju drugačiji tretman poljoprivrede", izričit je Latinović.
Zbog otvaranja ruskog tržišta u javnosti javljaju se sumnje da bi veliki uvoz mogao biti špekulativan zarad preprodaje u Rusiji, ali Latinović takve navode odbacuje. Rusi su se kaže, dobro "zaštitili” u tom smislu i kupuju samo ono što je stvarno othranjeno u Srbiji.
Dragovan Milićević, ekonomski analitičar kaže da se Srbija, nažalost, u nedostatku bilo kakve valjane poljoprivredne, a pogotovo strategije razvoja stočarstva, sve više orijentiše na slobodan uvoz. Iako to ima pogubne posledice po celokupnu poljoprivredu, jer je poznato da se ratarstvo uvećava kroz stočarstvo za više od tri puta.
"Ako se ništa ne učini blizu smo toga da se domaći tovljenici zamene uvoznim u potpunosti. Postavlja se pitanje kako je uvozna cena tovljenika niža od domaćih, što predstavlja glavni motiv velikih klanica da uvoze meso i tovljenike. Zašto je cena tovljenika niža u Hrvatskoj i Mađarskoj nego u Srbiji, kada je osnovna hrana, a to je kukuruz, znatno jeftiniji nego u tim zemljama. I dalje će Srbija izvoziti kukuruz, a uvoziti tovljenike i meso, i na taj način gubiti tri puta veću dodatu vrednost i znatne efekte za delatnosti vezane za svinjogojstvo", kaže Milićević.
Tu priču je znao i nepismeni knjaz Miloš koji je Austrijancima izvozio žive svinje, a ne kukuruz, jer se na mesu više zarađivalo nego na prodaji žitarica.
Milićević dodaje da brojni faktori određuju domaće i uvozne cene. Pre svega tu su cene inputa, troškova, državne subvencije ovoj grani poljoprivrede... "Da li je ova grana poljoprivrede prepuštena sama sebi i tržištu jačih igrača ostaje da se vidi. Poznato je da utakmicu jačeg i slabijeg rivala uvek gubi onaj slabiji. Nije teško zaključiti ko je u ovoj utakmici slabiji”.
Uvoz živih tovljenika počinje da raste od 2012. godine, kaže on, a najviše se uvozi iz Hrvatske. U 2013. godini uvoz je bio 2,5 puta veći nego prethodne godine, a više od osam puta veći nego 2011. godine. Nastavlja se intenzivno i uvoz svinjskog mesa u 2014. godini. Od januara do novembra uvezeno je ukupno smrznutih svinjskih polutki u vrednosti 43,7 miliona dolara, prenosi Politika.
B92
Beograd -- B92-Tržište preplavljeno domaćim svinjskim mesom, koje nije moglo da ode u Rusiju zbog visokih transportnih troškova preko Bara i Soluna
Kod nas se iz godine u godinu ponavlja situacija da izvozimo kukuruz i da nam to, neretko, postaje najbolji izvozni proizvod, a da smo s druge strane stalni uvoznici mesa, pogotovo svinjskog. Šta je po sredi?
Sistemska greška naše ekonomije i poljoprivrede ili jednostavno nebriga države za ovu proizvodnju. Šta to imaju Hrvatska i Mađarska sa čijih farmi "dolaze” meso i živi tovljenici. Možda Evropsku uniju i njene subvencije?
Prošle godine, zbog političkih razmirica Rusije i Evrope oko Ukrajine, nama se učinilo da se izvozom hrane u Rusiju za nas otvara posao veka. Međutim, to na kraju nije ispalo tako, a upućeni kažu da su naša očekivanja o izvozu, koji nismo realizovali, glavni razlog za aktuelni pad cena tovljenika na oko 115 dinara po kilogramu s ranijih preko 200 dinara. Nezadovoljni proizvođači ovih dana traže pomoć države i intervenciju Robnih rezervi.
Rajko Latinović, direktor PKB "Imesa”, kaže da je izvoz svinjetine u Rusiju u poslednja dva meseca prošle godine podigao cene. Proizvođači su počeli namenski tov za to tržište, ali su se izvoznici suočili s teškoćama.
"Počeo je bio izvoz i zamrznutih svinjskih polutki i nešto malo i prerađevina. Međutim, upravo zbog odnosa Rusije i Evrope, kamionski izvoz nije dolazio u obzir (zbog bolesti svinja u našim oborima), a alternativa je bila da roba u Rusiju stigne morem, preko barske i solunske luke. Međutim, transport robe od oko 40 dana poskupeo je cenu krajnjeg proizvoda za uvoznika pa su Rusi našli druge kanale nabavke. Iz Kine prevashodno", objašnjava Latinović.
Po njemu, ovaj "talas namenske” proizvodnje za Rusiju, koji je završio na domaćem tržištu, nekako će proći, ali mi ostajemo s našim starim problemom – da naša proizvodnja ne zadovoljava domaće potrebe i da smo otvoreno tržište koje je suočeno sa stalnim uvozom. Ko god nađe interes može da uveze robu iz celog sveta. Prošle godine smo uvezli 300.000 živih svinja i još 14.000 tona svinjskog mesa.
"Zemlje u našem okruženju, Hrvatska i Mađarska kupe od nas kukuruz, a nama prodaju meso. Zašto? Pa zato što njihovi proizvođači imaju bolje uslove. Njihove države imaju drugačiji tretman poljoprivrede", izričit je Latinović.
Zbog otvaranja ruskog tržišta u javnosti javljaju se sumnje da bi veliki uvoz mogao biti špekulativan zarad preprodaje u Rusiji, ali Latinović takve navode odbacuje. Rusi su se kaže, dobro "zaštitili” u tom smislu i kupuju samo ono što je stvarno othranjeno u Srbiji.
Dragovan Milićević, ekonomski analitičar kaže da se Srbija, nažalost, u nedostatku bilo kakve valjane poljoprivredne, a pogotovo strategije razvoja stočarstva, sve više orijentiše na slobodan uvoz. Iako to ima pogubne posledice po celokupnu poljoprivredu, jer je poznato da se ratarstvo uvećava kroz stočarstvo za više od tri puta.
"Ako se ništa ne učini blizu smo toga da se domaći tovljenici zamene uvoznim u potpunosti. Postavlja se pitanje kako je uvozna cena tovljenika niža od domaćih, što predstavlja glavni motiv velikih klanica da uvoze meso i tovljenike. Zašto je cena tovljenika niža u Hrvatskoj i Mađarskoj nego u Srbiji, kada je osnovna hrana, a to je kukuruz, znatno jeftiniji nego u tim zemljama. I dalje će Srbija izvoziti kukuruz, a uvoziti tovljenike i meso, i na taj način gubiti tri puta veću dodatu vrednost i znatne efekte za delatnosti vezane za svinjogojstvo", kaže Milićević.
Tu priču je znao i nepismeni knjaz Miloš koji je Austrijancima izvozio žive svinje, a ne kukuruz, jer se na mesu više zarađivalo nego na prodaji žitarica.
Milićević dodaje da brojni faktori određuju domaće i uvozne cene. Pre svega tu su cene inputa, troškova, državne subvencije ovoj grani poljoprivrede... "Da li je ova grana poljoprivrede prepuštena sama sebi i tržištu jačih igrača ostaje da se vidi. Poznato je da utakmicu jačeg i slabijeg rivala uvek gubi onaj slabiji. Nije teško zaključiti ko je u ovoj utakmici slabiji”.
Uvoz živih tovljenika počinje da raste od 2012. godine, kaže on, a najviše se uvozi iz Hrvatske. U 2013. godini uvoz je bio 2,5 puta veći nego prethodne godine, a više od osam puta veći nego 2011. godine. Nastavlja se intenzivno i uvoz svinjskog mesa u 2014. godini. Od januara do novembra uvezeno je ukupno smrznutih svinjskih polutki u vrednosti 43,7 miliona dolara, prenosi Politika.
B92
slobapatrola
Član
Ma jebu nas ko konje.....
dragan.kovacev
Član
I rekao mi gazdin sin tad u petak da se trgovalo na berzi (kad kazem berzu na produktnu ni ne pomisljam) po 15,3+pdv. al su oni i taj dan davali 15,5...
Dosta firmi prati trend kretanja cene na berzama tako i reaguju, kad bi moj kukuruz isao na lager kod neke firme, gledao bi da taj neko prati ove berze i po njoj placa "kad vec prodajem kozu da je prodam skuplje"
Jer je vrlo glupo da ti oni na samom ulazu od vagona uzme od tonu do dve (zavisno od vlage) a da ti na kraju plati proizvoljno!
Da kod nas,oni dalje nose Granexportu.
- - - - - - - - - -
Oko 19,5-20 vlaga.2-3 puta je merena i u tom rasponu se krece.
- - - - - - - - - -
Momo mi nismo imali tih problema ove jeseni tj Indijci su bili onemoguceni u kradjama.Šta kažu radnici "Indijci" , jel su oni "svoj" kukuruz prodali ili čekaju bolju cijenu ? Koji hibrid hvale da je kvalitetniji pošto oni rade makro oglede ?
sale ratar
Član
Današnji poso.
Cena 15din tel-kel, 4 i 5 slika su zanimljive.
Cena 15din tel-kel, 4 i 5 slika su zanimljive.
sale ratar
Član
Vlaga 21,5, veličina i boja manje više nego nešto drugo je u pitanju, mala pomoć ns 6030 i pogledaj 4 sliku u dnu slike šapurika koja spada skrunjača na čega te podseća?
mindjušar
Član
Penicilin 
sale ratar
Član
Pisao sam o plesnima na 6030 koja su se javila tokom vegetacije i zato je šapurika negde malo tamnija svrha pa i do pola, napravio nam igranku lepu.
Dolovac
Član
Ja sam danas krunio oko 3 vagona cena 15 din do 20% vlage. Moram da se nadovezem u vezi ovog slucaja sa sapurinama i kod mene su sve takve,dodju kao da su mokre ali nisu plesnave,mozda ce tek da poplesne ?!
sale ratar
Član
Najgore što je kvaran ušao u čardak i vreme mu je da putuje a 6030 je kod mene završio karijeru, idemo dalje.
