Trenutna cena kukuruza na tržištu i predviđanje njenoga kretanja

Da li verujete da će cena dostići 300 € po toni ??

  • Da

    Glasovi: 183 53,5%

  • Ne

    Glasovi: 159 46,5%
  • Ukupno glasača
    342
Najveca nepravda je uvesti zabranu izvoza kukuruza, soje, psenice, suncokreta...
Njima uvek padne na pamet tako nesto kad mi treba da zaradimo (a ove godine da se pokrijemo).
Ovo je valjda libralno trziste gde se cena odredjuje na osnovu ponue i traznje, a ne zato sto neko smatra da je u ovom momentu cena kukuruza visoka. Niko nas nije pitao kad je cena pre dve-tri godine bila 3x manja. Onda se niko nije "brinuo" za cenu kukuruza.
Stocari su druga prica i u njihovoj bransi je haos i svasta se desava.
Ako vec tako razmisljaju nek gazu Rusima da je cena benzina i nafte na pumpama visoka.
 
Kod mene u Padini juče je cena bila 26,5 din, ali po mojim informacijama očekuje se dali rast cene žitarica od utorka, a o padu cena kukuruza trenutne nema govora. Po mojim informacijama do kraja nedelje cena bi trebala da bude 28-28,5 din.
 
ma nema sanse za pad cene samo rast mozda se malo stabilizuje kada krene novi kukuruz cim zavrsi se skidanje novog i uskladisti ice opet gore ovde kod mene vec pojedini natkupci nude cijenu od 250.€ za novi kukuruz pare odma unapred samo da ga kupe
 
I još samo da dodam , ova sadašnja cena kukuruza uopšte nije previsoka koliko se to nekome čini. Ja sam prošle godine prodavao jedam deo svoga kukuruza po 24 dinara, a euro je bio koliko se sećam 98 dinara. Što znači da sam dobio 245 eura za tonu, a rod novog kukuruza prošle godine je obećavao. Ove godine sam dosada prodao kukuruz najskuplje pre par dana po 27,20 dinara a euro je oko 118 din što znači da sam dobio 230eura po toni a rod novog kukuruza ništa neobećava. Pa prema tome i prema informacijama koje imam ja se nadam još boljoj ceni bar nekih 250 eura po toni do kraja augusta .
Treba imati na umu da mi sav naš repromaterijal: naftu,seme i veštačko plaćamo u eurima. Pogledajte koja je bila cena nafte pre godinu dana a koja je sada .
 
Kod mene cena nepromenjena. Cena 26,50 sa pdv-om.
Sta je bilo na Brazdama paorpaor ja nisam gledao,a mozda nisu i neke kolege?
 
[h=2]PREGLED CENA ŽITARICA[/h]
20.08.2012.
CENE ŽITARICA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVOM SADU, BERZAMA U BUDIMPEŠTI, ČIKAGU, MINEAPOLISU I PARIZU CENE SU OBRAČUNATE PO SREDNJEM KURSU NA DAN OBJAVLJIVANJA
(din/kg bez PDV-a)
Presentation%2020.jpg





Izvor List Moja farma!

Preprodaja seljačke muke

nedelja, 19 avgust 2012 00:27 Poljoprivreda danas - Srbija


files.php
Kako su trgovci pre setve iznudili razmenu u partitetu kilogram uree za dva i po kilograma kukuruza, a nakon katastrofalne suše cena ovom usevu, sa 125, skočila na 265 evrocenta za kilogram. Krajnji efekat po seljake biće kao da su đubrivo umesto po prodajnoj ceni od 300, platili mnogo više, čak 650 evra po toni
Suša kakva se ne pamti zadesila je Vojvodinu; juli je sa prosečnom najvišom dnevnom temperaturom od 26,93 stepena Celzijusa bio najtopliji od 1883. godine, kada na Paliću počinju da se beleže metereološki podaci. Od 20. juna do 25. jula u pojedinim, a 29. jula u drugim regionima ove ravnice, kiše gotovo da i nije bilo, a i tih dana palo je samo 15 do 35 litara po kvadratnom metru. Već sutradan vlaga se golim okom nije mogla uočiti. Usledio je, od 1. do 6. avgusta, tropski pakao, sa najvišim temperaturama, dnevno kontinuirano iznad 37 stepeni, pri čemu se noću nije spuštala ispod 22. podeoka. Tokom vegetacionog perioda, od početka aprila do sredine avgusta, po kvadratu je umesto uobičajenih 230, palo jedva 60-80 litara. Rod je katastrofalno podbacio: kukuruz najmanje 50, soja 45, lucerka 35, šećerna repa 30, suncokret 20 odsto, dok drugog košenja crvene dateline nije ni bilo.

Finansijski kolaps poljoprivrednika osećaće se i narednih sezona, makar bile i najrodnije. No, ima i onih koji će se žestoko omastiti od paorske nevolje, čije će posledice, kroz poskupljenje prehrambenih proizvoda, inflaciju i pritisak na kurs dinara, osetiti svi građani. Reč je, u prvom redu, o proizvođačima i trgovcima agrarnih inputa, naročito đubriva, semenske robe i sredstava za hemijsku zaštitu.

Ekstra zarada se realizuje kroz paritetnu razmenu, kada između ponuđača, obično trgovca, i kupca, ratara, ne cirkuliše novac, već se đubrivo za setvu razmenjuje za urod isporučen nakon berbe. Razmenjuju se svi usevi za sve inpute, ali u našim uslovima razmena đubrivo- kukuruz je najčešća.

Kako je seljak tokom ratnih 90- tih godina, sankcija, megainflacije i loše agrarne politike ostao bez novaca, obrtnog kapitala, još od 1993. godine veoma teško finansira setvu. Mora da se osloni na isporučioca inputa, što znači da do đubriva, semena i hemijskih sredstava za zaštitu može doći tek ako uđe u svojevrstan kreditni odnos sa trgovcem na čijem su lageru neophodne robe. Stvar otežavaju banke usmerene prvenstveno ka građanima, nevoljne da finansiraju i mnogo profitnije privredne delatnosti, kamoli niskoakomulativnu poljoprivredu. Pristup kapitalu seljaku je gotovo onemogućen i stoga je već dve decenije u robovskoj poziciji spram agrotrgovaca. Tako osiromašeni seljak je i zimus pregovorao sa trgovcem oko isporuke inputa za prolećnu setvu. Pozicije nisu ravnopravne, seljak traži robu koju će platiti nakon setve pšenice, berbe kukuruza, vađenja repe... To je i period jefitine agrarne robe, jesenja skidanje letine je tek obavljeno i na agroberzama je obilata ponuda, cene blizu minimuma. Trgovac predlaže, seljak, bez novca, ne može da odbije, da pribavljanje uree, najčešće korišćenog đubriva, otplati isporukom kukuruza nakon berbe. Ne može ni da odbije paritet zasnovan na berzanskim cenama u trenutku pogađanja, uz planiranih desetak odsto zarade robnog finansijera. Kako se cena đubriva kretala oko 300 evra, kukuruza 130 evra, došlo se i do srazmere 1:2,5, kilogram uree za dva i po kilograma kukuruza.

Dok je đubrivo proizvod sa manjim amplitudama cenovnih promena, vrednost agrarnih proizvoda oscilira i unutar jedne sezone, jeftina nakon žetve, dosta skuplja pri izmaku zaliha. Ove godine razlika između predsetvene i aktuelne cene je drastična kod svih useva. Tako je kukuruz sa ranoprolećnih 132 skočio na 265 evra. Međutim, paritet u otplati je ostao, seljak će, i pored prepolovljenog roda, trgovcu isporučiti 2,5 tone za svaku tonu uree. Računica kazuje da će tona đubriva ratara koštati ne prodajnih 300, već čak 650 evra.

Ovakve ekstrazarade se dodatno oporezuju i u zemljama sa razvijenom tržišnom ekonomijom, gde se trguje fjučersima i opcijama, pa investitori ulažu, kockajući se, i na skokove berzanskih cena. Međutim, u nas je tržište hartija od vrednosti u začetku, nerazvijeno, i jesanas je zabeleženo par prvih skromnih terminskih kupoprodaja. Praktično, seljak, za razliku od zapadnoevropskog ili američkog, ne može da, u registrovanom skladištu lagerovane sopstvene robe, kupi fjučers, čijom daljom preprodajom može kupiti za setvu neophodan input. Ovaj oblik kreditiranja, trgovci već dvanaest godina lobiranjem koče i odlažu donošenje sistemskih zakona kojima se reguliše aktivnost poljoprivrednih berzi. Čine sve da očuvaju pogodnu, nadmoćnu poziciju spram poljoprivrednika.
Drugi oblik zloupotrebe nevolje izazvane sušom su zahtevi za zabranu izvoza poljoprivrednih proizvoda, pod plaštom navodne brige za zadovoljavanje domaćih potreba. Međutim, cene prehrambenih proizvoda u nas samo delom zavise od primarne sirovine. Često je na cenu konzumne robe veći uticaj cene transporta, distribucije, ambalaže… Naročito je velik uticaj odsustva konkurencije u prehrambenoj industriji I, još više, u trgovini. Tu se “nabijaju” cene, pa je borba protiv monopola ujedno i dobra zaštita potrošača.

Suša će iznedriti više cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, Tim pre što je ista nedaća zahvatila i veći deo Srednje Evrope, žitorodne Ukrajinu, Rusiju i Kazahstan, što je najgore i najveće svetske proizvođače SAD, Argentinu i Brazil, pa svetske cene stalno idu naviše. Zabrana izvoza bi minimalno umanjila cene prehrambenih, ali primetno primarnih proizvoda. Elementarnom katastrofom pogođeni seljak bio bi dotučen i pred jesenju setvu doveden u još zavisniju poziciju spram trgovca. I tako unedogled…
Pa, otkud ona zahtevi za zabranom izvoza?

Potiču od kompanija koje su zimus i proletos sa inopartnerom unapred ugovorile izvoz kukuruza po, u običnim uslovima visokih, 180- 190 evra za tonu, a nisu isplatom unapred od proizvođača i obezbedili robu. Kao dugogodišnji monopolisti u otkupu, skladištenju I trgovini agrarnim inputima i robama, osećali su se suviše moćnim da bi pravovremenom kupovinom “zamrzli” inače nedostajući obrtni kapital. Kalkulisali su da će za preprodaju robe po visokim cenama uvek biti spremni. Ali, suša i neprekidan rast cena su im pomutili planove. Zabrana izvoza bi im dobro došla kao izgovor zašto ne mogu da ispune obaveze prema stranom naručiocu, od koga su unapred uzeli deo novca i upotrebili za druge potrebe. Sada bi morali da robu kupuju za 260,a prodaju za 180 evra, te bi trpeli gubitak od najmanje 80 evra po toni. Prema procenama, samo četiri vodeća izvoznika su zaključila aranžmane za prodaju 600.000 tona kukuruza, i na toni gubili bi po 80 evra. Na to nisu spremni, pa šire glasine o nedovolnjom prehrambenom bilansu i zahtevaju zabranu izvoza. Ograničavanjem slobodne trgovine poljoprivredni proizvođač, već sasečen sušom, osiromašio bi “ do gole kože”. Nije ih briga, na protiv, poželjno je. Na jesen, u razgovorima oko pariteta cena za novu setvu, ojađeni seljak biće u još težoj poziciji, time i podložniji dodatnom pritisku.

enovine



 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh