[h=1]Rast cena žitarica[/h]
utorak - 07.02.2012
Već sama najava, eventualne, mogućnosti da Rusija na bilo koji način ograniči izvoz žitarica, uzdrmala je svetske berze. Cene su naglo skočile za nekoliko procenata. Do njihovog značajnijeg snižavanja nije došlo ni nakon demantija ruskog ministra poljoprivrede, koji je istakao da njegova država ima dovoljno rezervi, pa nisu potrebna nikakva ograničenja plasmana u inostranstvu.
Do očekivanog povratka cena na raniji njivo nije došlo jer su, gotovo istovremeno „zarobljene“ znatne količine ukrajinskih žitarica na iranskim brodovima, koji bojkotuju zbog blokade njihove države.
Uzbunu na svetskim berzama pokrenulo je i nevreme koje je zahvatilo Evropu, a posebno velike proizvođače pšenice kao što su Francuska, Nemačka, Poljska i druge. Takav splet okolnosti učinio je da ostali izvoznici žitarica, koristeći smanjenu i nestabilnu ponudu, podignu svoje cene.
-Zbivanja na svetskim berzama odrazila su se i u Srbiji, kaže Vukosav Saković, direktor Poslovnog udruženja „Žita Srbije“. - Cene žitarica su porasle za 20-50 para po kilogramu, pa je sada razlika u odnosu na berze u regionu manja nego ranije.
Posebno što raste potražnja za našim žitaricama kod tradicionalnih kupaca kao što su Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Albanija.
Tako se pšenica kod nas prodaje za 21,20, u Mađarskoj za protivvrednost od 19,85, Francuskoj za 22,90, SAD 19,50, a na domaćem tržištu u Rusiji za 17,80 i Ukrajini za 16,90 dinara po kilogramu. Tako visoke cene pšenice ne odgovaraju našim proizvođačima brašna. Bez gubitaka mogu da posluju samo oni koji su ranije kupili pšenicu po nižim cenama.
I cena kukuruza raste na svetskim berzama, ali manje nego kod pšenice.
Promene su uslovljene slabijim rodom u Argentini, zatim zbog blokade Irana, kao i zbog porasta korišćenja kukuruza za proizvodnju etanola. Tako je protekle nedelje kukruz u Srbiji prodavan za 18-18,50, u Mađarskoj za protivvrednpost od 18,80, Francuskoj 21,55, SAD 20,36, a na domaćem tržištu u Rusiji za 14,90 i Ukrajini za 16,20 dinara po kilogramu. U Srbiji je ponuda manja od potražnje.
Na takvo stanje utiču obilne padavine snaga, ali i pojava leda na Dunavu. Izvoze se, uglavnom, ranije ugovorene količine, jer je visoka domaća cena glavni ograničavajući faktor.