Trenutna cena kukuruza na tržištu i predviđanje njenoga kretanja

Da li verujete da će cena dostići 300 € po toni ??

  • Da

    Glasovi: 183 53,4%
  • Ne

    Glasovi: 160 46,6%

  • Ukupno glasača
    343
Зауздавање курса и инфлације
30. новембар 2010. | 08:48 | Извор: Танјуг БЕОГРАД - Остварење инфлационог циља наредне године могу угрозити превелика јавна и приватна текућа потрошња, ценовни шокови на пример нафте и пољопривредних производа и превелики раст контролисаних цена, изјавио је гувернер Народне банке Србије (НБС) др Дејан Шошкић.

"Ако се сви придржавамо договореног, верујем да ће инфлациони циљ за наредну годину бити остварен. Народна банка Србије ће без компромиса тежити остварењу тог инфлационог циља, а то је 4,5 одсто плус-минус 1,5 одсто", оценио је Шошкић у интервјуу за "Блиц".

Скупа одбрана курса

Према његовим речима, инфлација у овој години највише је последица ценовног шока хране и једним делом депресијације курса, раста тражње и експанзивне монетарне политике у првој половини године.

"Мислим да ми немамо такозвани проблем курса. Наш курс је флексибилан и нормално је да се може мењати кроз време у складу са понудом и тражњом... Србија у овом тренутку има адекватан, тј. најмање лош девизни режим у односу на могуће алтернативе. Инфлација у Србији је, верујем, једнократни феномен и очекујем да ће у наредним годинама бити у складу са дефинисаним инфлационим циљем, тј. на ниским једноцифреним вредностима", рекао је гувернер.

На констатацију да је потрошено више од 2,4 милијарде евра на одбрану курса, али је динар ипак ове године изгубио око 11 одсто вредности, Шошкић је рекао да "у систему циљане инфлације и у режиму контролисано пливајућег девизног курса какав има Србија, интервенције НБС из девизних резерви раде се, по правилу, ради отклањања прекомерних дневних флуктуација и отклањања нереалних психолошких очекивања".

"Уз раст рестриктивности других инструмената монетарне политике, као што су референтна каматна стопа и ниво обавезних резерви, стварају се предуслови за смањивање интервенција из девизних резерви", казао је он.

Није алармантно

На питање дали држави прети опасност од задуживања, гувернер је рекао да је данас износ јавног дуга државе већ преко 38 одсто бруто домаћег производа.

"Није, међутим, још алармантан ниво дуга колико је алармантно динамика његовог повећања последњих година", истакао је Шошкић.

Он је нагласио да је "дефицит текућег платног биланса на дугорочно неодрживом нивоу".

"Његов кључни извор је дефицит трговинског биланса, односно чињеница да много више увозимо него што извозимо. Отуда је кључни фактор за успостављање платнобилансне равнотеже раст извоза. У кратком року, без додатног задуживања, успостављање равнотеже у платном билансу је могуће само кроз раст директних страних инвестиција", казао је гувернер
 
u ovoj državi ništa ne treba da nas iznenadi koliko god mi pametovali biće kako drugi hoče jer se mi aman baš ništa nepitamo možda če neko reči e pa mi nečemo sejati kao na primer pšenicu e pa njih baš zabole ih za to oni če da uvezu povečaće poreze i namete i skupiče pare za uvoz bilo kako bilo sve ide po našim leđima ako nesejemo iz bunta nemamo ništa ako sejemo imamo bar nešto oni to znaju i nema tog seljaka koi se žali a da neseje i ne trguje po njihovim uslovima neka nam je bog u pomoći
 
pidikanac je napisao(la):
u ovoj državi ništa ne treba da nas iznenadi koliko god mi pametovali biće kako drugi hoče jer se mi aman baš ništa nepitamo možda če neko reči e pa mi nečemo sejati kao na primer pšenicu e pa njih baš zabole ih za to oni če da uvezu povečaće poreze i namete i skupiče pare za uvoz bilo kako bilo sve ide po našim leđima ako nesejemo iz bunta nemamo ništa ako sejemo imamo bar nešto oni to znaju i nema tog seljaka koi se žali a da neseje i ne trguje po njihovim uslovima neka nam je bog u pomoći
To nam jedino ostaje.......... :ppozdrav:
 
Do kraja godine dve milijarde dolara od izvoza hrane Štampaj E-pošta
Postavio Dejan Budić
Thursday, 02 December 2010
pks.jpgOd januara do oktobra ove godine iz Srbije je izvezeno hrane u vrednosti 1,69 milijarde dolara, a procene ukazuju da će srpska poljoprivreda i prehrambena industrija u 2010. ostvariti ukupan izvoz od oko dve milijarde dolara, saopšteno je danas iz Privredne komore Srbije (PKS).




Procene su da će srpski agrar do kraja 2010. godine ostvariti rekordan spoljnotrgovinski suficit od milijardu dolara.
Vrednost izvoza srpske poljoprivrede i prehrambene industrije u periodu januar-oktobar od 1,69 milijarde dolara, predstavlja rast od 8,7 odsto u odnosu na isti period lane.
Učešće izvoza poljoprivrede u ukupnom robnom izvozu u prvih deset meseci iznosilo je 21,6 odsto.
Istovremeno, vrednost uvoza u tom periodu bila je 801,3 miliona dolara i za 3,5 odsto je veća od ostvarene u periodu januar-oktobar 2009. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,9 odsto.
Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-oktobar 2010. godine takodje ima rast od 13,9 odsto i iznosi 893,5,4 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 211,5 odsto.
Procene ukazuju da je izvesno da će poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije u 2010. godini ostvariti vrednost izvoza od oko dve milijarde dolara, uvoza u vrednosti od oko jedne milijarde dolara i rekordan suficit u vrednosti od milijardu dolara, izjavio je saradnik PKS Vojislav Stanković.
Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u ovogodišnjem izvozu su žuti kukuruz (163,1 miliona dolara), rafinirani šećer od šećerne repe (134,5 miliona), zamrznuta malina roland (76,2 miliona) i merkantilna pšenica (61,2 milion dolara).
Posmatrano po odsecima, dominiraju voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti 413,9 miliona dolara i učešćem od 5,3 odsto u ukupnom robnom izvozu i žitarice i proizvodi na bazi žitarica, u vrednosti 392,5 miliona dolara, sa učešćem od pet odsto u ukupnom robnom izvozu, precizirao je Stanković.
Na uvoznoj strani, medju agrarnim proizvodima dominira tradicionalno grupa "nekonkurentnih" proizvoda, koji se kod nas ne gaje - sirova kafa (54,3 miliona dolara), sveže banane (24,9 miliona) i slatke sveže pomorandže (16,1 miliona dolara), ukazao je on.
Po ostvarenoj vrednosti po odsecima, u uvozu su najzastupljeniji voće i povrće, sa vrednošću uvoza od 194,8 miliona dolara (učešće u ukupnom uvozu od 1,4 odsto) i kafa, čaj, kakao i začini, u vrednosti od 130 miliona dolara (učešće u ukupnom uvozu od jedan odsto).
Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvareni su, kako je istaknuto, zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu Evropske unije, liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunkturi, koja se popravlja na svetskom tržištu (rast tražnje i oporavak cena).
Takvi izvozni rezultati zabeleženi su i zahvaljujući depresijaciji nacionalne valute, koja stimuliše izvoz, a destimulativno deluje na uvoz, kao i ograničene tražnje na domaćem tržištu zbog niskog životnog standarda stanovništva, što destimuliše uvoz, navode u PKS
 
Kakav je način i kako se prodaje kukuruz recimo Granexportu ili MK komercu?Mislim kako da se ponudi Njima kukuruz na prodaju?Ima li koga da je sa njima trgovao da pojasni kako se obavlja realizacija i sa kim se to dogovara?
 
Nazad
Vrh