Trešnja

Pitanje o prskanju koje dođe posle monilije .
Negde krajem aprila..početak maja bi trebalo da se trešnja oprska protiv truljenja (swich ,signum) ali kažu mi da treba neko sredstvo PROTIV PUCANJA .Pa ako neko zna da li može da se meša ovo protiv truleži sa tim sredstvom koje umanjuje pucanje trešanja.U pitanju su uglavnom rane i nešto srednjih sorti trešanja.Unapred hvala.
 
Odlican video Lazo, ko i uvek :)
Nesto se mislim, ako bi vec ove godine skratio 3-4 jace grane, cini mi se da imas dve lokacije gde su grane vec malo deblje, recimo izmedju 6 i 6:20 imas jedno 3-4 deblje grane koje si rezao, deluje mi da bi mogle jos ove godine da se skrate na 15cm da se krene sa obnovom... Ako ne gresim, Sunburst je bas rodna sorta pa kod nje mozes i manje vertikalnih grana da imas i opet bi trebalo da dobro rodi pa je mozda i lakse da se jace reze i brze obnavlja kruna...
Od svih stvari koje gledam kod tebe u video-ima, sa svim sam saglasan, odlican izbor rezova, grana, proredjivanje i sve ostalo, ali ko sto smo pre pricali, jedino me plasi malo obnova tih vertikalnih grana kako ce da ide kasnije, a na nekim stablima se vec vidi da su donje majske kitice nestale sto znaci da je kruna izgleda bila malo vise u senci nego sto treba...
Sto se tice obnove, ovi iz Amerike kazu da je najbolje kad se sve grane koje izbijaju iz iste skeletne ramene grane poseku odjednom umesto da se sa svake ramene grane po jedna ukloni na raznim mestima u kruni..
Kolko ja shvatam, postizu se dva glavna cilja: jedan je da se vece mesto ostavlja prazno, bice vise sunca i veca je verovatnoca da mladari novi izrastu, a drugo je da se time sto se skrate sve grane na glavnoj ramenoj, postize da sva energija te ramene grane krene u nove mladare.. Ako bi od 5 vertikalnih grana ostavio recimo 3 a samo dve ili jednu odseko, ono sto moze da se desi je da 3 preostale preuzmu veci deo energije tako da novi mladari slabije rastu (sto zbog senke, sto zbog vece energije i sokova koji idu u preostala 3) ili u gorem slucaju da uopste ni ne krenu novi mladari...
To je jedina stvar koja me plasi kod ovog sistema, da kad krene obnova, da ne krene dovoljan broj mladara za zamenu..
Kakvo ti je dosad iskustvo za zamenu, posto cini mi se da si prvi put prosle godine radio rezanje za zamenu, pa jos uvek ne mozes verovatno da procenis koliki je procenat mladara koji se obnove, a koliko se ne obnove?
 
Hvala Ivane, napravicu snimak gde sam sekao prosle godine grane koje su mi bile bas dominante i nisam imao nameru da obnavljam vec samo da proredim u samom centru krosnje su uspele da izbiju po 3-4 nove grane tako da obnova nije problem. Sto se tice izumiranja donjih delova mislim da je tu vise problem 4 metra razmak izmedju redova izgleda da je tu potrebno malo vise ili da se drvece jos vise skrati da ne ide u visinu. Za ovaj sistem je obavezna letnja inace nastaju problemi sa izmurianjem majskih buketa.
 
Plavo(nordoh+letol+citrin)prskanje pre dva dana a danas i npk, pupoljci nabubreli i pred fazom pucanja.
 
Pitanje o prskanju koje dođe posle monilije .
Negde krajem aprila..početak maja bi trebalo da se trešnja oprska protiv truljenja (swich ,signum) ali kažu mi da treba neko sredstvo PROTIV PUCANJA .Pa ako neko zna da li može da se meša ovo protiv truleži sa tim sredstvom koje umanjuje pucanje trešanja.U pitanju su uglavnom rane i nešto srednjih sorti trešanja.Unapred hvala.
Koliko znam ta sredstva protiv pucanja su uglavnom mineralne soli koje stvaraju jako tanak sloj na plodu koji sprečava da voda prodre u sam plod i da zbog toga pukne. Plodovi pucaju zbog velikih kiša. Samo drvo u uslovima visoke vlage ume dobro da povuče vodu kroz koren i plodovi se samo rascvetaju, nije samo problem zaštititi plod nego i sprečiti stablo da naglo upumpa plodove.

Uglavnom sve te mineralne soli (najviše se koriste neke kalcijumove soli) spečavaju pucanje u uslovima manjih i srednjih padavina i to za oko 50%, opet ćeš imati pukle plodove ako padne dovoljno kiše. Takođe i najveća mana, mogu ponekad da ostanu fleke a lično sam probao par puta takve trešnje i ja sam stekao utisak da umeju da promene ukus trešanja.

Taj ko ti je rekao ti je dobro rekao za vreme primene, primenjuje se oko 4 nedelje pre berbe, doduše možda si malo poranio, ako se na to odlučiš trebalo bi da prskaš tamo negde krajem prve nedelje aprila. To da li se meša ili ne meša uglavnom piše na pakovanju. Recimo ako hoćeš da prskaš trešnje Ciprodexom (primera radi) pročitaj uputstvo za Ciprodex i pisaće ti na pakovanju sa čime ne sme da se meša.

Možeš da probaš sa manjim zasadima sledeću stvar, kada padne kiša, odmah čim prestane samo zakači atomizer i idi u njivu. Tamo samo uključi ventilator atomizera da duva na najjače i prođi celu njivu da streseš kapi vode što više sa drveća. Znam da je ovo problem kada počne berba jer svi mi ne znamo gde nam je glava kada počne berba ali vredi probati. Imaš i one duvaljke za lišće, možeš i sa time da probaš.
 
Koliko znam ta sredstva protiv pucanja su uglavnom mineralne soli koje stvaraju jako tanak sloj na plodu koji sprečava da voda prodre u sam plod i da zbog toga pukne. Plodovi pucaju zbog velikih kiša. Samo drvo u uslovima visoke vlage ume dobro da povuče vodu kroz koren i plodovi se samo rascvetaju, nije samo problem zaštititi plod nego i sprečiti stablo da naglo upumpa plodove.

Uglavnom sve te mineralne soli (najviše se koriste neke kalcijumove soli) spečavaju pucanje u uslovima manjih i srednjih padavina i to za oko 50%, opet ćeš imati pukle plodove ako padne dovoljno kiše. Takođe i najveća mana, mogu ponekad da ostanu fleke a lično sam probao par puta takve trešnje i ja sam stekao utisak da umeju da promene ukus trešanja.

Taj ko ti je rekao ti je dobro rekao za vreme primene, primenjuje se oko 4 nedelje pre berbe, doduše možda si malo poranio, ako se na to odlučiš trebalo bi da prskaš tamo negde krajem prve nedelje aprila. To da li se meša ili ne meša uglavnom piše na pakovanju. Recimo ako hoćeš da prskaš trešnje Ciprodexom (primera radi) pročitaj uputstvo za Ciprodex i pisaće ti na pakovanju sa čime ne sme da se meša.

Možeš da probaš sa manjim zasadima sledeću stvar, kada padne kiša, odmah čim prestane samo zakači atomizer i idi u njivu. Tamo samo uključi ventilator atomizera da duva na najjače i prođi celu njivu da streseš kapi vode što više sa drveća. Znam da je ovo problem kada počne berba jer svi mi ne znamo gde nam je glava kada počne berba ali vredi probati. Imaš i one duvaljke za lišće, možeš i sa time da probaš.
Slazem se generalno s tobom Stefane, malo pomaze to prskanje kalcijum hloridom, neke godine vise, neke manje, i to samo za kapi vode na plodu...
Ako je kojim slucajem bilo dugo suvo pred tu kisu, pa koren naglo dobije dosta vode iz zemlje, onda nista ne pomaze za pucanje od vode iz korena... U tim slucajevima je cak i kod gajenja tresnje ispod folije bilo pucanja (manje nego na otvorenom narabvno) jer cak i ako kisa ne padda direktno na plodove, pokriveni su, ta voda mora negde da padne na zemlju, i da izazove povecanu kolicinu vode u zmeljistu..

Moje skromno misljenje je da je mnogo skupo i neprakticno da se kod nas intenzivno bori protiv pucanja plodova, sve mere uglavnom smanjuju procenat ispucalih plodova, tako da bi ja pre isao metodom da se odradi par agrotehnickih mera koje nisu previse skupe, a efekat je znacajan (kao sto je da se oko stabla odrzava zemlja bez trave, da se sade otpornije sorte na pucanje, da se dobro reze i proredjuje kruna da bude sto vise prozracna i da se plodovi sto vise i brze suse, da se tresnja sadi na brezuljcima gde je ocednije i gde uvek ima veceg strujanja vazduha i slicno) i da ce to da da prihvatljiv procenat pucanja, pretpostalvjam da prosecno nece prelaziti 10 do 15%, neke godine manje, a neke ce biti i vise...

Mislim da s obzirom na cenu tresnje kod nas, cak i kad je cena bila mnogo bolja, pitanje je isplativosti stavljanja folija, mreza, zalivanja i svega sto uz to ide, pa cak i prskanje plodova kalcijum hloridom i slicne stvari... jednostavno kad se sve sabere i oduzme, mislim da troskovi ne opravdavaju dobit... U Italiji, Nemackoj i slicnim zemljama gde je cena par evra za kvalitetan krupan plod, to je vec druga prica, ali kod nas treba naci sistem koji smanjuje ulaganja, a daje makar 60-80 posto prinosa i kvaliteta savremenih vocnjaka na Gizeli, navodnjavanih i ispod folije...

Ovo sto Lazar radi, gajenje na bujnim podlogama sa KGB rezidbom, bez polivanja, je po meni najbolji odnos ulozenog i dobiti i treba teziti necemu slicnom...
 
Slazem se generalno s tobom Stefane, malo pomaze to prskanje kalcijum hloridom, neke godine vise, neke manje, i to samo za kapi vode na plodu...
Ako je kojim slucajem bilo dugo suvo pred tu kisu, pa koren naglo dobije dosta vode iz zemlje, onda nista ne pomaze za pucanje od vode iz korena... U tim slucajevima je cak i kod gajenja tresnje ispod folije bilo pucanja (manje nego na otvorenom narabvno) jer cak i ako kisa ne padda direktno na plodove, pokriveni su, ta voda mora negde da padne na zemlju, i da izazove povecanu kolicinu vode u zmeljistu..
Ma ni ja ne volim ta sredstva protiv pucanja, kao što si rekao kada povuče kroz koren vodu tačno možeš da ih potapaš u kalcijum hlorid ima da se rascveta kao kada kokaš kokice, ne pomaže ništa. Viđao sam da ljudi pokušavaju na sve načine da spreče pucanje i uvek se završavalo spektakularno loše, što je najgore u svemu, mora da se pazi sa time, ljudima su trešnje bile gorke od primene kalcijum hlorida, ostane na plodovima rezidua, koji moj onda prskam protiv pucanja kada će trešnje biti odvratne, neka hvala.

A inače si se dobro baš dotakao teme stranih država. Čudi me da niko nije spomenuo. U Španiji i Maroku je trenutno nezapamćena suša. Toliko je sušno da su im reke presušile i čitavi voćnjaci se suše, od vinove loze do trešnje i breskve. Sve se suši. Pitam se koliko je ovaj problem sušenja pogoršan primenom onih novih slabo bujnih podloga koje običnu godinu ne mogu da preguraju bez vode? Mislim da smo mi ovde u Srbiji prilično dobro adaptirani na takve uslove. Imali smo prilično jake suše, toliko jake da zemlja pukne i možeš ruku da zavučeš pola metara u zemlju.

Da ne spominjem što su Španija i Maroko veliki proizvođači i izvoznici crvenog voća. Ja vam kažem, ovo mora da se oseti kod nas.

Evo kako izgleda tamo
 
Pazi, njihova zemlja je i kamenita, plitka i rastresita (vrlo malo ima gline i praha) tako da se susa mnog vise i brze oseti.. Kod nas je vecinom teza zemjlja, smonica najcesce, ona izdrzi susu prilicno dobro...
Secam se, sadili smo neke jabuke 2000te u prolece, na prolecno oranje lucerista (jbg, tako se zalomilo, znam da se tako ne radi), i posadjene jabuke u prolece te 2000te kad je kod nas bila najveca susa od kad imaju merenja, i pravo da ti kazem, mozda je 15tak uginulo i osusilo se, od 200 i nesto...
Zalivali smo ih 2 puta za celo leto, vodom iz dva bureta koja je nosio traktor u korpi, sipano je maks par litara po sadnici po zalivanju... Mislim da kod mene bukvalno nije bilo kise od aprila pa do septembra ili je bilo par vrlo malih kisa..

Isto tako mi prica burazer, posto je radio duboko oranje cesto ljudima za vocnjake, on kaze da kolka god da je susa bila i da nije bilo kapi kise mesecima, vec na 30-40cm dubine uvek ima vlage, nikad mu se nije desilo da na dubini od 50-60cm kolko obicno ore ne nadje vlagu i da zemlja bude skroz suva..

Spanija i Maroko su mnogo drugaciji od nas, klima je mnogo toplija pa samo zbog toga treba vise vode za evapotranspiraciju, zemljista su losija i sve ostalo, tako da kod njih bez navodnjavanja tesko da sta moze da uspe (mozda ono pustinjsko grmlje i neki zbunovi adaptirani na tu klimu, ali od voca bez polivanja tesko da moze ista uspesno da se gaji)... Eventualno u nekim planinskim delovima gde ima vise kise, ali veci deo Spanije koja proizvodi voce ima problem sa nedostatkom kise..
 
Arslama u punom cvetu, a Karmen, Regina, Sumberst i Kordia na pocetku, a jos ujutru najavljeno - 1
 
Mraz ce sigurno,beli se sneg po planinama..
Kolko ce biti u minusu videcemo ubrzo

Послато са SM-A325F помоћу Тапатока
 
Na km vazdusne linije(500-600nmv) ga od mene(400mnv) ima,od petka/subote.
Po Google ujutru - 2
a po Meteoblue 0 a subjektivni osecaj - 3
 
Poslednja izmena:
Naravno jer zavisi od terena. Uvek će jači mraz i minus biti u kotlini, na platou, uz reke, uvale, jaruge. To je tako od vajkada, narod dobro zna da bez brežuljaka nema pravog berićeta od voća. Zato dole niže u našem kraju uz Moravu, uspevaju samo srednje i kasne sorte voća, rane sorte rode tek jednom u par godina kad im se posreći. Brežuljci, brda i povrđa su već drugo, pogotovo njihovi vrhovi. Sa njih se vazduh konstatno "skida" i pada naniže kao hladniji i teži. Ona su osetljiva i na najmanja strujanja, pa se često u talasima kroz noć javlja vetrić koji remeti pad temperature i rast vlažnosti odnosno kondenzaciju. Ali glavna stvar je upravo to da su to oblasti na kojima se hladni vazduh ne "usidrava", "taloži" kao na dnima terena. E to je pogubno za rano voće.
 
Bome jutros bi mraza malo vise nego sto sma ocekivao po prognozi, i to kod mene u Krusevcu -2 trenutno u 4 ujutru (mozda bude i nize za neki minut pred izlazak sunca). Za Cacak je trenutno receno -1.2 sto je podnosljivo po meni i ne bi treblo da bude ikakave stete, a Kraljevo kaze 0 stepeni sto je isto OK (moja procena je da svi brezuljkasti krajevi u dolini Morave imaju oko 0 ili eventualno malo nize stepeni, ali ne neki veci minus ko ravnice)...

Moja meteoroloska stanica na brdu kod mene kaze da je +0.63 najniza temperatura do 3 ujutro, ici ce verovatno jos nize do nekih 6 sati, ali ne verujem da ce puno u minus s obzirom da je na brdu...

Ko sto rece Kimi, brezulljci i brda su veoma bitni u ovim situacijama kad je u ravnicama i kotlinama pored reke -2 pa i -3, dok je na brezuljcima najcesce samo blagi minus sto ne bi trealo da bude problem za voce u cvetu pa cak i kad su plodovi vec napravljeni...

Secam se, mislim da je 2019ta bila, kad smo imali cak i plodove jabuka vec te godine posto je sve cvetalo skoro 15-20 dana ranije, i onda bude u mom kraju mraz 22og Aprila.. Kod mene na brdu je bilo -1.7 cini mi se najniza temperatura, u Krusevcu naravno i nesto nize, kod mene na brdu nije bilo velike stete, cak su i kajsije pretekle te godine sto je neobicno posto retko koje godine preteknu, dok je u nekim krajevima u nizini bilo poptune stete na vecini voca..

Moja zapazanja i procene (a takodje sma citao i u americkoj literaturi odsta o tome) je da ako je vocnjak makar 30m nadmorske visine iznad najnize tacke/kote terena u blizoj okolini (bliza okolina je reda 500m do 1km i potrebno je da kotlina bude otvorena da bi se iole hladan vazduh cedio nizbrdo).. Pozeska kotlina je negativan primer gde se vazduh zadrzava posto nema gde da ode iz kotline, sa svih strana je zatvoreno i planine su okolo.. 30 i vise metara je najcesce dovoljno visoko da ti inverzioni mrazevi (tihe noci, bez oblaka, kad je na brdu toplije nego u dolji) prave minimalne stete na vocu..

Pisao sma na vise mesta o tome malo detaljnije pa ko hoce da cita malo o detaljima, moze da nadje moje postove..

P.S.
Edit:
evo da dodam, u 5 izmereno kod mene -0.16 tako da mislim da na brdima nece biti problema, toliko ili malo nize ocekujem svuda po brezuljcima u moravskoj kotlini..
 
nesto mi slaba rezolucija videa, ne vide se detalji :p
salu na stranu, lepo ovo izgleda... jel i dalje mislis da mozda ne bi bilo 2.5m razamak u redu adekvatnije od 3m ili si i dalje misljenja da je 4.5mx3m idealan razmak? Deluje mi ko da ima dovoljno prostora izmedju njih, mada opet, kad se razrastu u sred leta, i puste bocne grane, imace tiu mnogo vise sencenja..
 
Svi su mi picali da vegetacija kod mene kasni 7-14 dana u odnosu na podunavlje, ali ovaj snimak to demantuje. I kod mene su pred punim cvetom tresnje a Sumadinka jeste u punom cvetu.
 
Svi su mi picali da vegetacija kod mene kasni 7-14 dana u odnosu na podunavlje, ali ovaj snimak to demantuje. I kod mene su pred punim cvetom tresnje a Sumadinka jeste u punom cvetu.
jeste ove godine kad je bilo hladno svuda, pa je naglo krenulo toplo i kod nas i kod njih, i onda je razlika izmedju podunavlja i nas samo par dana, ali generalno u proseku je 7 pa i vise dana razlika u cvetanju.. Ritopek je jos malo raniji doduse, posto imaju poseban mikroklimat..
 
Nazad
Vrh