Trešnja

Ma napisacu ovde a kako biti siguran to ne znam
Naravno moze i ovde nego ja reko na pp da ne propustim :)

U knjizi Đubrenje voćnjaka od Borivoja Pejkića ("mealy" stavio na dropbox) našao sam da deformacija plodova može biti posledica nedostatka bora.Pokazivali ste te deformitete..kod mene na po nekoj se isto javlja..kao ubijena nečim..ali zdrava..dobar ukus.
Ali neke od ovih mojih mada mslim da ih je 1 ili 2 na 100 sto je malo, ali za to mislim da zasluzno prskanje prvo dimetogalom posle tonus plus cipkord, ima i tackica nekih, ne verujem da je to zbog bora ali sve vise sam siguran da to smrdibube rade...
 
U knjizi Đubrenje voćnjaka od Borivoja Pejkića ("mealy" stavio na dropbox) našao sam da deformacija plodova može biti posledica nedostatka bora.Pokazivali ste te deformitete..kod mene na po nekoj se isto javlja..kao ubijena nečim..ali zdrava..dobar ukus.
Mislim da bi onda sve ili vecina plodova bila manje ili vise deformisana, i to se desi pri ozbiljnom nedostatku, a to se opet desava redje i samo u nekom vocnjaku (verovatno ne na svim stablima)... Ovo se skoro kod svih javlja, tako da tesko da je posedica nedostatka Bor-a, najverovatnije je da je smrdibuba (ili nesto slicno, pricali smo i o sarki, ali sarka bi morla da napravi pege i na liscu, i znatno bi vise plodova bilo zahvaceno i bio bi svake godine slicno, ne moze da se desi da jedne godine nema a druge ima puno)..
Samo da napomenem, Amerikanci imaju neke "male" smrdibube, one su do 15mm dugacke, i to je nova vrsta koja se iz Kine prenela kod njih, (a verovatno i kod nas), mislim da su nase "domace" malo vece i malo drugacije isgledaju, tako da i to mozda zbunjije malo o cemu se radi ako su te nove "male" u pitanju...
 
Nikako da cujem Beogradjane da se malo pohvale da kazu dali su zadovoljni ili mozda nezadovoljni Pancevo jutros kvantas 300 dinara na veliko ja kazem izmrzla cela Evropa nema robe oni malo kao da se naljutise pa to nema ni na Halkidikiju ,kajsija isto skupa do bola i bice do samog kraja, jabuka deficitarna u najavi a to je sve vec vidjeno SAMO TREBA BITI OPUSTEN PUSTITI SVA CULA DA UZIVAJU I PUSTITI DA SVE IDE SVOJIM TOKOM SPONTANO BEZ TENZIJE JER SVE IDE NA NERVNOJ BAZI A NAS NAROD JE veoma::super:: RAZDRAZEN valjda su silne turbolencije zadnjih godina ucinile svoje
 
Mislim da je u globalu situacija trecina prihoda u odnosu na proslu godinu (osim burlata koji je prosle dosta propao od kisa), cene su slicne kao prosle godine ali su kolicine primetno manje.

Opet zavisi od sorte parcele itd. U principu bolje je nego kako se cinilo.

Moj slucaj je da sam ove godine iz njive nabrao nesto manje od 300 kila a da je opraseno kao prosle bila bi tona. Imao sam stabla sa ok kolicinom ali i stabla bez ijednog ploda tako mu dodje na trecinu.

Cena zavisi gde si prodavao, za vikend su placali na otkupu u Vinci oko 200, ja sam na pijaci nesto za 130,nesto za 150,nesto za 180. Sitan van sam dao i za 75 al svega 20 kila.

Time sam ja ove godine samo pokrio troskove. Svoj rad nisam naplatio.

Zasto i ja nisam na otkupu sam vec objasnio, usled manje kolicine i slabijeg kvaliteta, nisam imao kolicine da mi se isplati da biram za otkup, tako bih za dan umesto redom brane 60 kila po 130 150,brao 20 kila po 180 200, a sta bih radio sa preostalih 40 kila ne znam, za budzasto na pijacu, ovako miks i redom tj brze branje u konacici se vise isplatilo.
Nisam se ni smarao dal ima gajbe i kad stizu, cekao 20 punih traktora a ja sa 3 4 gajbice, pa jos cekas za pare, ovako koficu šljus u plasticne iz prodavnica i pravac pijaca i kes na ruke odmah

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Ove godine je zanimljivo da su brda koja retko izmrzavaju stradala a neke dolje koje su osetljve i sklone mrazu ostale do kraja .Pravilo je da ne postoji pravilo a na sve probleme sa velikim padavinama sara i grad celo prolece. Krupnoca plodova je ove sezone ok ali nisam siguran za kvalitet i dali je ova roba prepuna vode spremna da izdrzi neki dalji transport
 
nije sigurno za dalji transport, i sigurno puca mnogo tokom transporta, cak i ako na prvi pogled, kad se ubere, izgelda da nema pukotina...Tak'a godina naisla...
 
Mene vise brine sto vidim da ce jos par stabala da se osusi.

Platio bih podrivanje i toliko od mene za pokušaj al nema ko, nema niko ni podrivac ni jak traktor. Izvukao bih dve linije kroz redove i jednu kroz kolone pa sta kosta al dzabe.
Drugi metodi kopanja drenaznog kanala i slicno stvarno nemam nameru.

Nadam se da ce ostati 50ak stabala od 120,to mi je i dovoljno, a na prazno bih sadio nesto bez nege kako uspe uspe tipa kukuruz secerac, dinje i slicno

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
mislim da ti ne bi puno samo podrivanje pomoglo, moralo bi jos nesto da se radi...ako neces da podsadjujes (a ako ipak podsadjujes, stavi ili Colt, ili Maxma 14 podlogu ako je nadjes, ili makar divlju tresnju, i napravi malo uzvisenje tu gde sadis, kao neko brdasce, sve je bolje od magrive za vlazniju zemlju), ali morace tu jos sto sta da se uradi ko sto je odvodnjavanje (kanal kroz zemlu i sta ti ja znam, verovano i banak da sen apravi da se na njemu sadi) tako da je mozda onda najbolja tvoja ideja da posadis nesto drugo ako ti ne smeta za obradu, a sto hoce da raste na takvoj zemlji..
 
Pa to kazem, tresnje i da nemaju problema u toj njivi, i da sam posadio samo pola npr, opet ne bih sadio voce jer mi je i previse, a u najboljoj godini mogu da uzmem profit jednak jednoj plati koju sad imam, a poceo sam vec dve godine da pola godisnjeg odmora koristim za berbu koja mi je i stres, jer dzabe sto imam pare u dzepu ja nemam beraca, rezaca, podrivaca, gajbice pa ni kupca svaki dan.
Doslo do toga da stavim tacku.

Ne odgovaram druge, svako zna svoju racunicu i raspolozivo vreme da se time bavi.

Zato bih posadio nesto za u kucu kao sto rekoh kukuruz secerac npr, jedno dva okopavanja pa nek vidi sta ce briga me, mozda oprskam ako se pogodi fenofaza sa tresnjama da ima smisla prodjem i tuda, i kesa semena je jeftina. Kukuruz smo tu i gajili a izmedju duleke

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Bostaniste se zove potes ako se ne varam, pa eto ti ideja sta jos moze (dulek, dinja, bostan, sve to verovatno lepo raste ako je vlaznije)..
 
Da sam uzeo u obzir naziv lokacije pre sadnje, pitanje dal bih sadio

Zove se tacno Ravno Bostanište ne znam koja rec bolje upucuje da nije za tresnje

A ne bih bas samo bostan, sta ce mi 15 ari toga, isao bih na miks i kolicine koje mi trebaju a moze da stoji. Kukuruz okrunim pa u zamrzivac itd

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
moze tu svasta ponesto, mozes i pasulj po kukuruzu, pasulj voli vlazno isto, moze i od ostalog povrca ko grasak, boranija i slicno, mozda bi i krompir bio ok, sve ono sto ide u bastu pa raspodeli i vidi sta ti koliko treba za tvoje potrebe (osim paradajza, paprike, kiupusa i slicnog koje mora da se zaliva preko leta, bez obzira koliko parcela ima vlage)... vecina se ni ne prska protiv korova u sustini, mozda jedno okopavanje i to je to, mozes a i ne moras herbicide..
ako hoces da se zezas sa bastom i plodoredom, evo male tabelice koju sma pravio sta ide posle cega, kad se sadi i slicno, skupio svasta od podataka, pa ako ti sta znaci, ti je koristi, ima lepih stvari tamo (nije bas za ovu temu, al ajde)...
 
Kazem za sebe nesto jednostavno a ns zajebancije i prodaja opet. Imam kod kuce bastu sa povrcem jagodama itd, mislio sam neato sto trazi i malo prostora i malo rada i prskanja da bi imalo smisla, nemam gde kuci bas sad kukuruz da sadim

P. S. A da ne napravim problem sadnjom npr kukuruza tako sto privucem neke insekte bolesti glodare, o cemu ti voditi racuna

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
Leguminoze onda nemoj (na primer da posadis detelinu po tresnjama), one privlace slicne stetocine ko i tresnja, mada pasulj i slicno je kratko na njivi, ali opet ja ne bi rizikovao...Eto, onda kukuruz izgleda ko najmanje losa kombinacija..mada nije ni on "maintenance free" sto bi se reklo... Posto ti zemlja i njeno iskorisccenje nije toliko bitno, mozda je bolje nista da ne sadis, razmisli i o toj opciji, saberi i oduzmi sve to dajes i sta dobijas pa vidi sta ti je bolje...
 
Dobar dan
Imam par pitanja za iskusnije,vezano za letnju rezidbu.
1.Ako imam na sekundarnoj grani na vrhu tri mladara..jedan ostavim za produžnicu i skratim za 1/3.jedan ka unutra izbacim skroz i jedan ostavim za bočni izdanak.Da li će se na odsečenom mestu u budućnosti pojaviti plodni pupoljci ili to mesto ostaje mrtvo ?
2.Kad naiđem na ovogodišnji mladar koji je dobro porastao i na njemu ima izdanak iz pazuha lista koji ide ka unutra .Da li ukidam odmah takav izdanak i skraćujem mladar na dužinu koja mi odgovara da izbaci ka spolja novi prirast ?
3.Da li mladare koji padaju dole (niže od horizontalne linije) skroz ukinuti ili skratiti na 4-5 pupoljka,kako bi ponovo krenuli na gore.Mislim da treba ostavljati samo mladare koji su horizontalni ili sa velikim uglom..ali ne da baš gađaju ka dole
4.Lokalni voćari kažu da posle 4 godine vegetacije treba ostaviti voćke da se ne orezuju,kako bi formirali što više plodnih pupoljaka.Čak kažu da ih ne treba mnogo ni đubriti azotom..da ne bude vegetativni porast..dakle kao neka "pauza".
Unapred hvala i sve najbolje
 
ja cu da probam da ti dam odgovor, javice se jos neko naravno...
1. Pretpostavljam da je to starije drvo (da nije 2-3 godine staro i da se tek formira) i da ustvari imas dvogodisnju granu na cijem su vrhu izrasla 3 mladara (jedan koji je i vrsnog pupoljka, i ova dva na nizim bocnim puppoljcima). Kod neki sorti, kod starijih stabla (naci 5-6 godna pa na vise) bazalni pupoljci su SAMO cvetni, tako da ako prekratis granu na cvetne samo, onda ce te godine cvetati, i taj patrlj ce se osusiti, tako da ako hoces produzetak na toj grani, mora da prekratis iznad jednog ili 2 lisna pupoljka (malo je teze neiskusnom da prepozna sta je lisni, a sta cvetni pupoljak zimi, pa se takva rezidba radi u prolece kad krenu pupoljci, pa se jasno vidi koji je cvetni a koji lisni.. Znaci, uprosceno, bez obzira gde je jednogodisnja grana, ako prekratis iznad cetnog pupoljk,a nema prirasta, a ako prekratis da dole ostane makar jedan lisni, onda imas..
2. Zavisi malo i gde je taj mladar, i koliko ti smeta taj izdanak iznutra, ali u principu nije greska (za neke sisteme rezibe se i dosta preporucuje) da se posle berbe svi letorasti koji su nepotrebni (rastu ka unutra na primer) uklone...
3. Kod tresnje se sve sto pada na dole uklanja generalno, zato sto takvi letorasti formiraju mnogo cvetova (i daju mnogo plodova kasnije) a nemaju lisnu masu da iznesu toliko plodova i plodovi ostanu sitni... Znaci, u svim sistemima rezidbe, sve ono sto raste na dole moze da se uklanja (osim ako ti treba na godinu, dve da malo popuni mesto, ali obicno ima nesto ispod sto ce taj prostor da popuni). Uklanjanje moze i u vegetciji, a i u prolece...
4. Prosto receno, nisu u pravu....Djubrenje i rezidba, kao i sve ostalo treba da budu umereni i redovni (svake godine), te "menopauze" su po meni bapske price i nemaju nikakvog naucnog osnova ako se reze kako treba...
Ako se tresnja gaji ekstenzivno, to je druga prica, i onda moze dosta da se izostavi... Najbitnije je, ako se rezidba radi u prolece, da ne bude u toku i da posle rezidbe ne bude velike vlage par dana (ili da se makar pre te vlage oprskaju bakrom), tako da to moze da bude razlog te ideje da se "odmore" od rezidbe, posto se kod nas generalno tresnja reze u pogresno vreme, i tako orezane su podlozne bakteriozi, a ako je ne rezes tad (ili ne rezes uopste, sto je za prolecnu rezidbu isti efekat) onda se dodje do tog zakljucka... Znaci, rezidbu pravilno i na vreme izvoditi (preferirati letnju ako moze sto vise), postovati fitosanitrne mere, i nema velikih problema...
 
Poslednja izmena:
Slazem se sa iznetom samo da dodam i potvrdim..

Te grane na dole mozda prvo zelis da oberes sledece godine ako je vocka u rodu. Osim formiranja jake osnove, sve drugo moze i sledece godine da se skine ili prekrati u principu.

Taj zaperak ili kako ga zvali sto krene na unutra mozes odseci a mogao si ga i rukom otkinuti ako si na vreme primetio da se taj pupoljak aktivira.

Sent from my VOG-L29 using Tapatalk
 
I samo da dodam jos jednu bitnu stvar, letnja rezidba "smanjuje bujnost", dok prolecna rezidba "povecava bujnost" (ako je samo neko proredjivanje blago u prolece, onda ne uvecava bujnost toliko rezidba u prolece, ali se generalno u prolece radi jaca rezidba, koja ima za posledicu da povecava bujnost letorasta sledece godine, sto je izmedju ostalog i glavni cillj, da se podmladi sto vise rodnih letorasta za naredne godine)...
Opet, da se razumemo, ovde pod povecanjem bujnosti mislim na "vegetativni prirast u narednosj sezoni"...Ne misli se na ukupan prirast stabla ( u sustini, nerezano stablo ce uvek imati vecu krunu, od rezanog)...Znaci nerezana tresnja od 15 godina ce uvek, ako je sve ostalo isto naravno, imati vecu krunu tj zapreminu krune, od rezane, bez obzira kad i kako se radi rezidba...
Smatra se da ako tresnja (ovo generalno vazi za sve podloge) ima prosecan prirast mladara od 30-60cm, da je to neka optimalna bujnost, ako je prirast prosecan (kad se uzmu svi jednosgodisnji letorasti) mnogo manji od 30cm, onda se mora izvoditi jaca rezidba u prolece, a sto slabija u leto, i obrnuto, ako ima puno mladara koji su duzi od 60cm, onda treba vise rezati leti, a sto manje zimi i u prolece, i generalno vise ostvljati mladara da se se smanji "bujnost" tj vegetativni porast...
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh