Trešnja

mornar je napisao(la):
ZA MAILY ja Drago mi je da si dosao u ovom trenutku do NAJBOLJEG moguceg resenja a to je da ne uzmes KIRBI usisivac od 3000 eura vec ovaj obican od 50 eura koji ce obaviti istu funkciju ali za mnogo manje para jer i KIRBI neradi kada uleti krpa unutra a ove godine je krpa uletela svima i ZAGUSILA. Uzeces sadni materijal od tvojih i neces pogresiti`i dovesces ga rezanjem u ekstra stanje i bices zadovoljan pod garancijom i nece biti sitnija roba samo izaberi pravi asortiment i cvrkuci
Kliknite za proširenje...
Za pravo cvrkutanje se nadam da nece mngoo da ga bude, posto ce onda malo sta od tresanja da ostane, ako ptice po njima cvrkucu ;-)
 
mornar je napisao(la):
Iako sada krece da zri sve odjednom mnogo je sorti zastupljeno u sredini ,mene zanima sorta koja ide po branju i zrelosti jedno 3 dana pre sambersa ja mislim da mi je receno da je BING ista krupnoca i ista boja kao SAMBERS samo je meso meko za razliku od SAMBERSA koji ima cvrstocu .Znaci ili je BING ILI SAMIT boja NIJE TAMNO CRVENA nego slicno kao sambers.Literatura sad moze da zbuni jer nailazim na razlicite informacije o vremenu stizanja binga.Sta bi moglo da bude, Za gospodina KOMADARU IMA NA netu Hrvatski rasadnik OPG ZLATAN KLJAKOVIC GASPIC i oni imaju Bugarsku sortu KOSARA a stize 10 dana pre Burlata mesto se zove MAJKOVAC neznam koliko je to blizu tebe ali bi bilo fino da je stavis eksperimentalno u zasad nebi ti bilo lose
Kliknite za proširenje...

Посадио сам прољетос једну косару набављену из Бугарске.
 
Za Karlosa. Druže, interesuje me black star. Čuo sam da je sklon smžuravanju plodova još na drvetu. Pojavljuju se kao sitne neravnine. Nisam baš siguran kako da ti opišem. Kalemio sam 40 komada grace star i 60 black star na gizelu 6.Radi probe. Razmak je 4 x 2,5 Uopšte mane te sorte
 
Milka Planinc je napisao(la):
Pozdrav narode. Nacionalni prosek nikad nije bio 3-4 tone vec od 12-16 tona po hektaru...
Kliknite za proširenje...
Jok, 'iljadu ;-) Pazi, u prosek ulaze i mladi zasadi i stabla koja ne radjaju, ali svejedno... Niko nema prosek veci od 10t po hektaru od svih drzava, cak ni najboljih, Italijani imaju 120-130 hiljada tona cini mi se, na malo manje od 30tak hiljada hektara tako da... Ne znam odakle ti podatak za toliko, ajde daj neki link da vidimo i mi...Evo ovde sma naso na ovom linku (doduse nema po hektaru) da je po stablu prinos od 10 do 16kg, i da ima 1.85 miliona sabala (rodnih samo).. kad se to sracuna na 300-400 stabala po hektaru ispadne manje vise tako izmedju 3 i 4 tone po hektaru...Naso sma podatak od 3.4 tone po hektaru negde, ali ne mogu da nadjem gde, ako nadjem, stavicu i taj link...Evo linka, na 5oj strani je taj tekst o prinosima po godinama pa moze da se procita...
https://www.scribd.com/doc/60766425/Inovacije-u-vocarstvu-3

Tako da, mislim da nije fer zanositi se da imamo tolike prinose od 16 tona prosecne (mozda neki, retki, uspeju toliko u nekim godinama pa i preko toga da prebace) ali prosek da bude toliko, to malo teze...

Dodatak:
Evo naso sma fajl, koji kaze da je 3.3t prosek u srbiji, na 5oj strani PDF-a...
http://ntpcacak.rs/aplikacije/admin...dnje i plasmana tresnje i visnje u Srbiji.pdf
 
mornar je napisao(la):
a pitao bih i Karlosa kako su prosli zasadi Gizele ali iskreno ,davao sam i ja po 170 dinara ali sam davao i po 60 dinara a TREPAO SAM I U BURAD I NIJE ME SRAMOTA ALI NISTA NIJE PROPALO kazi ROBERTO KARLOSE ali iskreno dali pamtis ovako ZEZNUTU GODINU kada god sam otisao kod Galine prazno nema zive duse a na kvantasu CIRKUS KOLORADO:haha: sa sve Kasandrom i matorom Dorindom
Kliknite za proširenje...
Nemam ti ja neko veliko iskustvo , niti su se moji bavili vocarstvom, da bih mogao da uporedim ovu sa nekim ranijim godinama. Ucim i gledam kako rade bolji od mene koji imaju strucnjake pored sebe iz oblasti vocarstva. Ove godine je bilo tesko za svaku podlogu, ne samo za gizelu. Nekima je sve opala, negde bila sitna, opet kod mene nije bilo lose u odnosu na ostale zasade. Trudio sam se koliko znam i mogu.
Prskao sam na pocetku i kraju cvetanja sa algama i mikroelementima.
Dodavao sam i tada u precvetavanju i djubriva koja pomazu u stvaranju celija ploda. Jos i tada , od broja stvorenih celija, mnogo zavisi i konacna velicina ploda. Zavisi i od genetike podloga-sorta, a zavisi i od vremena. Kordia je tada mnogo osetljiva na toplo ili hladno. Nekima je ove godine skroz opala, a nekima ostala po malo.
Kasnije, kada se stvori kostica, tek tada plod ima svoju funkciju i potrebe za odredjenim elementima, i tada prskao sa djubrivima koji se koriste u tom periodu.
U medjuvremenu koristio i dva puta ekstrakt algi.
Na kraju, 10-14 dana pred berbu tecni kalijum, za vise secera i bolju i ujednacenu obojenost. Konkretno preparat Yara agripotash . Ima u njemu i malo fosfora, mislim da u tom periodu fosfor sluzi za brze sazrevanje.
Sve bih isto to radio i da imam bujniju podlogu kolt ili magrivu. Cilj mi je da imam tresnju prve i ekstra klase i dobar prinos. Hocu to malo zemlje sto imam da je najbolje iskoristim i da imam zaradu od toga, ne interesuje me da pravim dzemove i slatko
Pozdavljam i to sto neki ulaze manje, manje rizikuju, ne navodnjavaju, na otkupu dobiju nekad vise nekad manje. Kod mene u selu ima vode kao u arabiji nafte, pa sto ne bih je iskoristio, kada je na 2,3 metra dubine.

Kolega kukiakiba( jedva ti napisah ime ), blek star ako cekas mnogo od kada sazri i tada budu vrucine, hoce poneki plod da bude malo smezuran sa jedne strane, kao kora narandze. Nista strasno ta tresnja je i dalje tvrda i ukusna i mali je procenat takvih plodova. Ja sam obrao za jedan dan i nisam primetio ni jedan takav plod.
 
Kolega mealy možda je taj podatak iz tog pdf-a tačan ali ja čim vidim da je to pod okriljem USAID ja dalje ne čitam. Mislim da ta organizacija ne radi u korist našeg naroda. A moguće je i da grešim.

Činjenica je da naša proizvodnja zastarela i da na kraju krajeva možda to bude i prednost na kraju...
 
Karlose hvala na informaciji.
Ja sam za tu osobinu čuo tek nakon kalemljenja pa sam se malo uplašio. Inače potpuno se slažem sa tobom. Bolje i duplo manje u početku ali sa ful agrotehnikom, savremene podloge i savremene sorte, navodnjavanje, nego hektar sorti koje imaju slabu cenu, sitan kalibar itd.
I ne samo trešnju, mnoge druge sorte je upropastila suša u cvetu i nakon cveta. Za jabuku konkretno nakon oplodnje intezivna deoba i nove ćelije se stvaraju dvadesetak dana nakon oplodnje, sve kasnije je uglavnom nalivanje ploda vodom i mikroelementima. Ako su tada stresni uslovi kao ove godine biće problema sa kalibrom bez obzira na kasnije kiše.
 
Sto se tice proizvodnje bez velikih ulaganja u Srbiji svi zasadi sa rezanjem i bez zalivanja uglavnom izvlace kalibar i ovo sto planira MAILY zasad 5 puta 3 sa ostrim rezanjem izvlaci kalibar bez zalivanja [da ne racunam ekstremne godine kao ovu ] ovde je sitno ostajalo i na mladim kalemovima a sto se tice prehrane preko lista video sam kakav je efekat ne sporim ali mislim da malo stajnjaka jednom u 3 godine zavrsava posao a sto se tice KORDIE ne znam zasto je ta sorta toliko sadjena ja tu nista ne vidim a od 40 do 50 sorti na nasem trzistu jedine sorte koje su ocajno oprasene su HEDELFINGER[KARMINKA]I KORDIA.Kod Karminke je to sortna osobina tj mana i ona se ne sadi u nekoj vecoj meri ali kod KORDIE JE TAKO JAK MARKETING ODRADJEN a mislim da to nije top tresnja za nase terene.Sto se tice prskanja znam da ih je milion ja imam samo jedno jedino protiv tresnjine buve u ranoj fazi vec godinama a prosle 2017 nijedno prskanje ali imam zalivanje nista ja tu ne bi menjao jaka zemlja dobra klima a ako OKTOPOD nista ne baca na onaj njegov BAOBAB i iz one ledine izbacuje svake godine 200 kg a sto bi ga ja GRUVAO sa mineralima i vestacima za saku tresanja po drvetu a nemam zelju ni bujnost da mu pojacavam a sta ce MAILY da djubri kada je oreze kao fikus na 3 metra to je igracka smesna kolicina po drvetu tu je najbitnija stvar VLAGA u susnoj godini nista vise
 
vuxsd je napisao(la):
Kolega mealy možda je taj podatak iz tog pdf-a tačan ali ja čim vidim da je to pod okriljem USAID ja dalje ne čitam. Mislim da ta organizacija ne radi u korist našeg naroda. A moguće je i da grešim.

Činjenica je da naša proizvodnja zastarela i da na kraju krajeva možda to bude i prednost na kraju...
Kliknite za proširenje...
Postujem tvoje misljenje, ali na zalost, ja licno kad bi tako radio kad vidim "USA" na necemu, mnoge bi se stvari drugacije zavrsile po mene ... Ali dobro, kod nas je popularno da se mrzi sve americko, tako da ne sporim to na nivou politike, ali nam to ne kaze da i njihovu nauku zanemarujemo i ne krademo od njih kolko mozemo... Ne samo od njih, od svih koji nesto vise znaju, to i jeste poenta, hteli mi o da priznamo ili ne, napredniji su (prosecno, ima izuzetaka naravno) od nas u nauci i Evropa i Amerika i ja ne vidim nista lose ako se od njih pokupi neko znanje i primeni i kod nas... Mozda ne uspe uopste ili delimicno uspe, ali mislim da ce to vise zavisiti od nas samih, nego od njihovog znanja koje smo ukrali...Vreme ce pokazati kolko smo uspeli da ga primenimo...
 
mealy je napisao(la):
Jok, 'iljadu ;-) Pazi, u prosek ulaze i mladi zasadi i stabla koja ne radjaju, ali svejedno... Niko nema prosek veci od 10t po hektaru od svih drzava, cak ni najboljih, Italijani imaju 120-130 hiljada tona cini mi se, na malo manje od 30tak hiljada hektara tako da... Ne znam odakle ti podatak za toliko, ajde daj neki link da vidimo i mi...Evo ovde sma naso na ovom linku (doduse nema po hektaru) da je po stablu prinos od 10 do 16kg, i da ima 1.85 miliona sabala (rodnih samo).. kad se to sracuna na 300-400 stabala po hektaru ispadne manje vise tako izmedju 3 i 4 tone po hektaru...Naso sma podatak od 3.4 tone po hektaru negde, ali ne mogu da nadjem gde, ako nadjem, stavicu i taj link...Evo linka, na 5oj strani je taj tekst o prinosima po godinama pa moze da se procita...
https://www.scribd.com/doc/60766425/Inovacije-u-vocarstvu-3

Tako da, mislim da nije fer zanositi se da imamo tolike prinose od 16 tona prosecne (mozda neki, retki, uspeju toliko u nekim godinama pa i preko toga da prebace) ali prosek da bude toliko, to malo teze...

Dodatak:
Evo naso sma fajl, koji kaze da je 3.3t prosek u srbiji, na 5oj strani PDF-a...
http://ntpcacak.rs/aplikacije/admin...dnje i plasmana tresnje i visnje u Srbiji.pdf
Kliknite za proširenje...

U pravu si care 12-16 kg po stablu, prebacio sam se.
 
Trazio sam i ja podatke o prinosu tresanja i nadjem tabele sa drzavama sa najvecim uvozom trrsanja. Iznenadio sam se koliko se u Rusiji naglo povecao uvoz u periodu 2000-2011 god.i daleko su bili iznad ostalih. Tada jos nisu bile sankcije i bio je bolji standard, ne znam kako je sada


Ovo su najveci proizvodjaci
 
karlos je napisao(la):
Trazio sam i ja podatke o prinosu tresanja i nadjem tabele sa drzavama sa najvecim uvozom trrsanja. Iznenadio sam se koliko se u Rusiji naglo povecao uvoz u periodu 2000-2011 god.i daleko su bili iznad ostalih. Tada jos nisu bile sankcije i bio je bolji standard, ne znam kako je sada


Ovo su najveci proizvodjaci
Kliknite za proširenje...
Kako ja gledam na ovo, neke zemlje imaju prosto povecan uvoz zato sto sad postoji tehnoloigja hladjenja tresnje da moze da izdrzi mesec dana u hladnjaci tako da je to verovatno najveci razlog zasto neke zemlje uvoze dosta vise... A opet, i proizvodnja je naglo porasla u dosta zemalja, pogotovu u onim gde je jeftinija radna snaga... Zmelje sa skupom radnom snagom su zemlje zapadne evrope, i tu proizvodnja ili pada ili polako raste (primer spanije, gde je verovatno jeftinija radna snaga od ostatka evrope)... Amerika je izuzetak, tamo je skupa proizvodnja, ali zato se njima pojavilo ogromno trziste istocne azije koje samo oni pokrivaju, i cene su dosta dobre, pa bez obzira na skupu proizvodnju, ipak im se isplati...a i oni su jedva docekali nove rashladne tehnologije, tako da mogu da slaju tresnju brodom, stigne i dalje relativno sveza, a troskovi transporta su dosta manji nego avionom kad se salje...
Nasa najveca prednost sa rusima je to sto dobijamo tresnju malo ranije od ostalih u evropi, relativno smo im blizu (osim turaka, ali turci tresnju dosta gaje na vecim od 1000m nadmorskim visinama, i najvaznija sorta zeerat stize kad i nas Erc sredinom juna ili tako nesto, kasna je, pa nam kasnije prave konkurenciju za ruse...A i sankcije EU prema rusiji su nam otvorile trziste vise... Naravno, sve je to pozitivno, problem je ne samo sto nemamo kolicine za njih, nego i te kolicine sto imamo, nisu uvek kvalitet kakav oni traze i hoce da plate, mislim da tu lezi najveci problem koji ce morati da se resava pre svega sortimentom, pa onda nacinom gajenja itd itd... Najveci razlozi zasto rusi prestaju da dolaze u nekim godinama i periodima je taj sto kvalitet, npr zbog kise pucanje, ili zbog suse i prerodjevanja su sitne, bude los, i onda nije to vise ta roba da zadovolji kupca koji ce da je dobro plati...
A uzmite i rizik u obzir: kamion jabuke od 20tak toan kota 5-6 hiljada evra robe, jabka je mnogo manje kvarljiva i sve, pa cak i ako bi se desio neki fijasko, sto je malo verovatno sa jabukom posto je mnogo izdrzljivija, onda nije veliki gubitak pa tako nije ni veliki rizik... S druge strane, kamion tresnje moze da bude 50 do 60 hiljada evra, zbog hladnjaca koje imamo mora sto pre da se doveze do kupca, tako da bilo kakvo kasnjenje na granici, ili ako je tresnja malo slabijeg kvaliteta (kisna godina na primer), moze da izazove drasticen gubitke, a niko bas ne moze da prezali i baci tek tako, ma kolko para imao, 50 hiljada evra koje je platio za kamion tresnje.. Sve to mnogo komplikuje izvoz tresnje i cini ga puno rizicnijim od bilo kog drugog voca (osim mozda jagode i ostalog bobicatog voca)...Ali, uz pomoc tehnologije, mozda se to sve popravi, samo jos da krenu ljudi da je primenjuju...najveci problem nove tehnologije je da kosta, a mi uvek nekako lose stojimo sa parama...
 
Amerika,Turska i Iran pustinjske zemlje koje su bogom dane za izvoz kaktusa i zmija zvecarki i oni su u pustinji uspeli da naprave cudo a Srbija bogom dana za proizvodnju voca i povrca i mikroklima i broj suncanih dana i kocentracija vlage i ph vrednost zemlje i do pre 15 do 20 godina smo uzgajali po Sumadiji zitarice ljudi radili po drzavnim firmama a bilo je i korova i neobradjenih povrsina koliko hoces .Po gradovima se cepala crna metalurgija koliko mi kasnimo da je to bruka ali ajde sto mi kasnimo ali tek nase komsije Bugari i Rumuni ogromne kvalitetne obradive povrsine u korovu.I dan danas bi mi uzgajali zito i kukuruz i pilo bi se pivo ispred prodavnice u selu da nisu pukle komunisticke firme pa je narod morao da se razdrma i razbudi i krene nesto konkretno.U redu jesu to drzave sa ogromnom teritorijom ali kada oni iz pustinje vedre i oblace svetskim trzistem sta mi radimo[a najnoviji ministar poljoprivrede nam je sa MEGATRENDOM A OTVARAO JE SAHTE ZADNJIH 10 GODINA I OCITAVAO VODOMERE i sa ovako strucnim ljudima ja se nadam da smo na pravom putu bez nekih vecih turbolencija i nadom u bolje sutra]
 
mornar je napisao(la):
Amerika,Turska i Iran pustinjske zemlje koje su bogom dane za izvoz kaktusa i zmija zvecarki i oni su u pustinji uspeli da naprave cudo a Srbija bogom dana za proizvodnju voca i povrca i mikroklima i broj suncanih dana i kocentracija vlage i ph vrednost zemlje i do pre 15 do 20 godina smo uzgajali po Sumadiji zitarice ljudi radili po drzavnim firmama a bilo je i korova i neobradjenih povrsina koliko hoces .Po gradovima se cepala crna metalurgija koliko mi kasnimo da je to bruka ali ajde sto mi kasnimo ali tek nase komsije Bugari i Rumuni ogromne kvalitetne obradive povrsine u korovu.I dan danas bi mi uzgajali zito i kukuruz i pilo bi se pivo ispred prodavnice u selu da nisu pukle komunisticke firme pa je narod morao da se razdrma i razbudi i krene nesto konkretno.U redu jesu to drzave sa ogromnom teritorijom ali kada oni iz pustinje vedre i oblace svetskim trzistem sta mi radimo[a najnoviji ministar poljoprivrede nam je sa MEGATRENDOM A OTVARAO JE SAHTE ZADNJIH 10 GODINA I OCITAVAO VODOMERE i sa ovako strucnim ljudima ja se nadam da smo na pravom putu bez nekih vecih turbolencija i nadom u bolje sutra]
Kliknite za proširenje...
Pusti ti druze drzavu i politicare, nemoj da cekas od njih da ti pomognu...Nema fajde od tog posla, nego use i u svoje kljuse...
 
ZA MAILY ja U pravu si skroz i ne ocekujem nista od drzave ali ako je danas otkup jabuka 4 dinara ili 30 kg za euro a sljive su bile 10 dinara otkup i proizvodjaci tanjiraju jabuke a 90 posto sljiva ide u rakiju a ni sa malinom nije nista bolje dolazimo do onoga sto sam vam rekao OVO JE SRBIJA a to sto mnogi imaju informaciju da je tresnja DEFICITARNA U SVETU to nema veze sa Srbijom jer kod nas se nista nezna i nece da se zna .Prosle godine rinfuz jabuka 20 a ove 4 dinara isti pad je i tresnja sa 4 eura na 1.25 , i zamisli sada da neko uzme kredit i ulozi veliki novac u profi zasad tresanja da li bi taj covek BAREM OKVIRNO mogao da zna sta ce biti u buducnosti.U Srbiji nikada nije bio problem PROIZVODNJA nego PRODAJA
 
Тачно. У Србији не важе правила свјетског тржишта. Трговци, откупљивачи и даље мисле да ми немамо ни за брашно и кромпир па би да воће буде јефтиније од пшенице. Тако дугорочно уништавају производњу.
Не знам само ко ће им производити по тој цијени. Сада су границе отворене, а сеоско становништво све старије.
Ја да морам да живим од воћарства не бих успио.
Трешња се добро држала до ове године. Више ни она није сигурна. Ко да је бере по тако ниској цијени.
Ја сам некад маштао да посадим трешњар. Срећом, то је било кад су већ отворене границе па сам видио да трешње нема ко да бере.
 
Sasvim je jasno zasto se desava ovo sa padom cena voca i teznjom da se obezvredi rad poljoprivrednika. Odavno su stavili sebi za cilj da je najveci protivnik danasnjoj vlasti nezavisni seljak koji sam zaradjuje. Njima je potreban narod koji je u sistemu, koji zavisi od drzave da mogu da ga kontrolisu. Sto si nesposobniji i gluplji to si podobniji, pametnog i vrednog se plase kao djavo krsta i gledaju da ga na sve nacinu satru...
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh