Trešnja

Za MORNARA da ne trazim i citiram tvoj post, procitao sam da kazes kako ljudi hvale Reginu i Kordiju a nisu ih ni videli. Pazi ja sam jako bio zagrejan za tresnje i isao sam da obilazim vocnjake u rodu. U Karavukovu od mene nekih 30km ima vocnjak sa 3 sorte Regine, Kordia i Ferovia. Video sve tri, probao i odlucio da je to dobar sortiment. Nisam primetio da imaju problema sa krupnocom itd. Kasnije sta sam saznao je da tresnju je jedan od uslova kvalitetnog i dobrog roda blizina VODE, a u slucaju Karavukova je to DUNAV. Slicno sto Ritopek ima mikroklimu pod uticajem Dunava.
Imao sam demo ogled tresnja u placu i ove godine 2 su dobile motorku, a ostatak ce verovatno za koju godinu. Klima kod mene nije za tresnje:bravo:
 
Ja bi jos dodao na gornji Bojceticev post da je tresnja izrazito osetljiva na mikroklimat, mnogo osetljivija od vecine drugog voca... Jabucasto se najlakse prilagodi svemu, a od kosticavog, sljiva je najprilagodljivija, tu je i visnja, pa onda breskva pa kajsija, pa na kraju dodje tresnja kao jedna od najsoetljivijih... Ritopek ima iealne uslove za tresnju zbog gomile faktora i karakteristicnog mikroklimata... To ne znaci da drugde ne moze da se sadi tresnja, ali ocekivani prinosi i kvalitet ce definiticno da budu slabiji, koliko slabiji, e to zavisi od godine i mikroklimata za dato mesto...Recimo, za Reginu i Kordiu je veci izazov, ako je sve ostalo dobro odradjeno, gajiti ih na bijnijim podlogama, zbog kasnog stupanja na rod i relativno slabije rodnosti u odnosu na druge tresnje...Jos ako se uzme u obzir da cesto dodje do gresaka u sortimentu sto se tice oplodjenja (a Regina i Kordia cvetaju najkasnije na primer) onda to sve moze da znatno umanji prosecan rod po godinama... Ali, za plod kao plod, ja nikad isto nisma cuo da se neko zali, na svim testovima osobina su dobijale nejbolje ocene...Ali da treba bolja tehnologija gajenja za njih, to stoji...
 
Hocu da nasadim u selu na 620 metara nadmorske visine sunburst...Ocu neku tresnju da joj se divim kako izgleda a da joj i ukus odlican... Da li je to pravi izbor?
 
Nije los ali ne i najbolji. Tacnije nista spec.

Prevrti poslednjih par strana, pricali smo o ukusima sorti kad je bilo vreme berbe.
 
Kolege, postovanje.
Imam mali zasad Burlata i Vana, u drugoj godini, stabla lepo napreduju ali je parcela na vetrovitom mestu. Da li vetrovi mogu da smetaju tresnjama u cvetanju ili doprinose oprasivanju? Razmislham da prosirim zasad posto trenutno ovaj lepo izgleda i lako se obradjuje.
 
ZA DIMITRIJA PANTICA PROSIRUJ zasad Pantelija i ne plasi se nista BRDO JE ZAKON ZA VOCE nego koliko je rastojanje i koja podloga pozz
 
Vruc vetar u vreme cvetanja zna da doprinese losem oprasivanju. Nisam siguran da li je ovo narodna prica ili naucna.

Svakako, dobro je imati provetrenu parcelu, da ne zadrzava vodu, samo ti sadi.
 
Rastojanje 4X4. Podlogu nemam pojma koja je. Nikad mi nije jasno kad ljudi krenu da pricaju te gizela 5, te kolt. Isao sa po sistemu kako Bog da. Za sada lepo rastu a da li ce vetar da im smeta videcemo. Vlage ima u parceli i u navecim susama pa planiram da zatravim mizda vec sledece godine.
 
Ako ima vlage i u najsusnijim godinama, onda mozda imas visoku podzemnu vodu... To tresnja ne voli ni pod razno... Proveri nivo podzemne vode, ako je na manje od 1m, onda mozes kasnije da imas problema, koja god podloga da je u pitanju... Pogotovu u kisnijim godinama..
 
Koje bi bilo resenje za vlagu? Komsija savetuje zatravljivanje i kosenje od naredne godine. Da li komplet zatraviti ili na vrstama da ide obrada bocnom tanjiracom?
 
Zavisi na kojoj je visini podzemna voda...sve preko 1m je problematicno, cak i ako se javlja periodicno, recimo zimi ili u rano prolece kad su vece padavine... U principu, mogu da se prave bankovi (bukvalno nabacis zemlju i napravis malo brdasce duz redova, i onda na njemu posadis), to da bude jedno 20-30cm iznad ostatka njive, sirine mozda pola metra ili malo sire ako moze) ali mnogo drugih stvari moze da bude problem (ako je zemlja teza, veci problem, ako je slabo propusna, opet veci problem, ako imas neko udubljenje, tj nije konstantan pad parcele, i to moze da bude problem itd itd.).
Ja bi na tvom mestu iskopao rupu (imas one burgije od 10cm ili slicne za busenje test rupa za bunare pa probaj da nadjes od nekog) i proverio na kojoj je dubini podzemna voda..pogotovu u prolece recimo, kad ocekujem da j najvisi nivo od topljenja snega...i ako je aj nivo visi od 1m ispod povrsine, po meni to nije parcela za tresnju... Mozes da probes eventualno Colt podlogu za takvu parcelu, divlja tresnja slabo podnosi podzemnu vodu, a magriva nikako (posusice se cak i prve godine puno)...
Opisi nam malo parcelu, gde je u kom delu brda, koliki je nagiv, jel nagib konstanan ili je valovit, jel ima udubljenja gde se zadrzava voda po povrsini, jel ima ikad vode po povrsini kad se topi sneg, koja je otprilike nadmoska visina i koliko je metara iznad najnize tacke u tom kraju pa da mozemo da imamo bolju predstavu...
Po prici dosad, po meni to nije parcela za tresnju ako je moja pretpostavka tacna ali ako nam das dodatne informacije, mozda moze nesto da se uradi po tom pitanju da se poboljsa situacija...Mada, ako su vec posadjene, onda nema mngo resenja ako je veliki problem sa vlaznom zemljom...Tu trava ne pomaze, trava sluzi da mozes da udjes u parcelu posle kise ranije nego u onu pod jalovim ugarom, ali ne pomaze za parcelu koja ima podzemnu vodu ili koja ima nepropusnu zemlju pa se voda zadrzava na povrsini...
 
U sustini nije to tako kriticno kao sto si opisao. Parcela na kojoj sam posadio ovih 100 je ravna kao tepsija. Ali nema bara u njoj od vode, nikad se ne zadrzava voda da moze da se vidi na povrsini neka bara. Kad kazem vlaga mislio sam na to da u periodu kad ne padne kisa dugo, a ja prodjem setvospremacem 10cm i zavucem prst u zemlju ima vlage u zemlji. Ovo leto le bilo kisno dosta ali nije bilo bara. E sad ono sto sam primetio da je bilo tamnih, tackastih listova po tresnjama krajem jula, pocetak avgusta.Kao sto je neko okacio na slikama. Da li je to od vlage ne znam. Ne umem da okacim slike sa telefona, komp mi riknuo. Pored moje parcele ima covek visnju u dobrom stanju. Druga parcela na kojoj planiram da posadim nekih 150 stabala je preko puta ove pomenute. Ima blagi pad, mozda malo manje vlage, ne znam bio je korov na njoj. Posadio sam Burlat i Van ako to vec nisam naglasio, i opet bi te dve sorte. Razlog je taj sto stizu ranije i lakse mi je sa berem u maju. Te parcele su na brdu visine mozda 300-400m. Gde su ove posadjene tresnje tu je bas jak vetar, na drugoj parceli je slabiji vetar. U okolini ima raznog voca i uglavnom u dobrom stanju. Ima i dve parcele tresanja. Mladi zasadi nisu na rodu jos, ali lepo izgledaju. Posto slabo poznajem ljude nemam informacije o sadnji, sortama itd. Ako treba jos nesto od informacija da napisem kazi pa da vidimo generalno ili da sadim jos ili cu za 5 godina da vadim i ovih 100 ako se ispostavi ovo sto si napisao da je tacno?
 
Sad je vec druga prica sa novim informacijama, pogrsno sam zakljucio zbog tvrdnje sa vlagom... Ako nema bara na povrsini, i ako u okolini imas puno voca, koje lepo radja, onda mislim da ni ti neces imai problema...Idelano jeste da parcela ima blagi nagib...od 4 do 8 procenata na primer je optimum, moze i vise naravno, samo je malo nezgodnije za masine da se krecu poreko na angib ako treba... skroz ravne parcele nisu bas idealne posto kad se desi veliki pljusak (ne svake godine, ali se desava povremeno) na idelano ravnoj parceli ipak zna da otsane voda i na povrsini (svaka zemlja imasvoj kapacitet upijanja vode, to je recimo od 4 do 8mm kise po satu, ako je jaci pljusak, onda osane po povrsini, ili otekne ako je nagib), a i zemlja se prezasiti od vece kise..ostalo voce to bolje podnosi, tresnja je tu najosetljivija... posto u okolini imas i visnje i tresnje, onda ce to verovano biti sve ok...a i verovano i imas neki blazi nagib, ne verujem da je parcela bas ravna 100%, posto na oko i blazi nagib deluje da je ravan manje vise...
ako imas vecu vlagu i imas problem da udjes masinama posle kise i moras da cekas par dana, onda zatravljivanje moze da pomogne naravno... zatravi sredinu reda, a do sadnica, nekih 1.5m (70-80cm sa obe strane sadnice) ostavi traku koju ces ili da okopavas, ili tretiras herbicidima, ili kombinovano, a u redu, s vremena na vreme kosi...za okopavanje budi pazljiv da ne ides duboko blizu stabla da ne osetetis zile..najbolje je u startu kad se posade da se ide na malo vecoj dubini, 10-12 pa i do 15cm, da zile ne krenu da rastu plitko nego da odu dublje, a posle samo gledas da odrzavas tu dubinu obrade...
sto se vetra tice, u principu blago strujanje 1 do 2m/s u proseku, povremeno vise, je cak i puno bolje od potpune tisine koja se obicno javlja pri dnu brda, u uolinama, pa su takva mesta obicno mrazista... E sad, ako je vetar cesto preko 5-6m/s, pogotovu ako se to cesto i dugo javlja u periodu cvetanja, to moze da budep roblem za oprasivanje posto pcele ne lete iznad 6-7m/s kad je brzina vetra (mozda lete neki bumbari, ali pcele su najbitnije kao oprasivaci) i onda moze rod da podbaci zbog nedostatka oprasivanja...tu nema neke velike pomoci, ako je parcela pri vrhu brda, ili je jos i ravna visoravan na vrhu, onda su tu obicno jaci vetrovi...teroijski moze da se po obodu parcele (sa strane sa koje obicno dubaju vetrovi) posadi pojas drveca (obicno kanadska topoloa posto brzo raste) ali tako da ne bude kontinualan zeleni zid, nego da ima malo prostora izmedju drveca (kad poraqstu da osane 1-2m izmedju drveca i grana), to moze da pomogne, ali je skupo, trazi prostor, i treba vremena da porase, minimum 10tak godina da pocne da deluje...Ali takve stvari rade u holadniji posto je sve ravnica i nema prepreka prirodnih da uspore vetar pa nemaju izbora puno...oni cak prave vettrozastitne pojaseve sa vise redova drveca, recimo 2 ili 3 reda, pa posle bude recimop 500-1000m njive, pa opet pojas i tako se stie od prejakih vetrova...
 
Poslednja izmena:
Što reče kolega zemljak, sadi Dimitrije i nemoj da brineš.... kolega mealy je napisao kao da misli o svojoj parceli i to je veoma pohvalno... ako medonosne pčele ne lete leteće solitarne pčele koje takođe oprašuju voće a lete na nižim temperaturama.
 
Svaka cast kolega Mely. Doktorat citav. Jeste prilicno ravna i na vrhu brda parcela :(. Imam vec pojas bagrema koji je sam rastao sa jedne strane. Okacicu sliku kad budem osposobio komp pa da vidis. Ova druga parcela je blago nagnuta malo veca i deluje zaklonjenija od vetra. Sto se tice odrzavanja reda na vrsti 70cm sa obe strane, da li je ok bocna tanjiraca i koliko u proseku puta da se radi sa njom. Do sada sam radio uzduz i popreko sa setvispremacem ili malom tanjiracom od Imt539, i 2,3 okopavanja. Sezonu pocnem tilerom da malo razbijem koru posto setvospremac tu na pocetku godine ne moze nista da uradi, samo cupa i valja travu a ne ide ni 5cm u dubinu. Hvala Vuxsd, sadim dalje nema sta. Dace Bog da to uspe.
 
Nemas ti tu sad pravilo koliko puta da se ide okopavanje oko stabala, to vise zavisi od trave, ako je vlaznije, a jos i toplo, onda trava brzo raste pa mozda i cesce od jendom mesecno...leti kad bude bila susa, onda moze dosta duzi period...gledaj da kombinujes malo i sa herbicidima, pogotovu ako ti se jave visegodisnji korovi, posto njih okopavanje malo teze suzbija...samo pazi da ne padne herbicid na lisce resnje sko koristis glifosat i slicne materije (mada verovano imas visoko stablo i to nije problem, ali ako se jave izdanci iz korena, onda izbegavaj glifosa, koristi one kontaktne kao sto je reglone, gramoxone i slicne)...
 
Odlicno je sve to, lepo si ih formirao, samo imam jos jedno pitanjce za izbor sorti... Kao prvo, po mom misljenju, trebalo bi da se oprasuju zadovoljavajuce (Burlat je S3S9 alel, a Van je S1S3 tako da nije idelno (nisu oba alela razliciti) ali bce zadvoljavajuce oprasivanje, Van cveta srednje kasno dok Burlat cveta ranije, ali to je razlika od par dana pa bi i to trebalo da bude zadovoljavajuce u vecini slucajeva) nego sta mene brine je to sto si reko da hoces da ih beres manje vise u isto vreme u maju (ako sam te i to lepo razumeo) a po podacima koje ja imam, Van zri 16 do 24 dana posle Burlata...U drugoj tabeli, iz italije, pise da prosecno zri 18 dana posle Burlata... Pricam podatke iz knjiga, nisam video kako se kod nas ponasaju uzivo i koja je razlika, moze da se desi da je malo drugacije, ali ne bi trebalo da puno odstupa od prthodno navedenog...
Jesi siguran da ti je to prihvatljivo i da si bas to hteo, posto po ovim podacima iz tabela, Van bi trebalo da zri oko 10og Juna ako se ne varam ako je Burlat negde oko 20og Maja? Mada, kad si reko da si izmedju 300 i 400m nadmorse visine, to je vise 25ti Maj za Burlat pa mozda i kasnije, a Van je onda pribliznije 15 Jun nego sto je 10 Jun...
I ako mogu da pitam, je ima neki poseban razlog izbora sorte Van? Ne kazem da je losa, to je stara kanadska sorta, mnoge nove sorte su dobijene od nje, ali kolko sam ja shvatio, postoji mnogo novih sorti u tom periodu zrenja, koje su za nijansu bolje od nje, a nisu toliko osetljive na pucanje od kise i moniliju kao ona, pa bi mozda bile malo bolji iazbor umesto Van-a...Tu su od Black star-a (zri 17 dana posle burlata), moze i big star koji zri 24 dana posle Burlata, pa jos dosta drugih (cak su i Ferrovia i Kordia manje vise u tom periodu zrenja, zre 22-24 dana posle Burlata)... Ako hoces nesto ranije, tu je Grace star (oko 11-12 dana posle Burlata, pa Carmen, pa Giorgia i slicne sorte (tu je i Sunburst naravno) koje su od 8 do 12 dana posle Burlata)...
Da se razuemo, dajem samo ideju za razmisljanje i poredjenje za u buduce, ne kritikujem izbor...Ako hoces, mogu ja da predlozim neke sorte i kako bi ja razmisljao sta da se izabere, posto ako si na vecoj nadmorskoj visini, onda po meni mogu da budu zanimljivije kasne sorte zato sto jos kasnije zre zbog manje toplote, ali to je moje razmisljanje, a tebi ne odgovoaraju verovatno posto insistiras na ranijoj berbi u maju..
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh