Toplotna izolacija kuce

Možda mogu proći i jeftinije, ali to je na strani sigurnosti (dobrog). Za kalkulaciju je bolje ako predvidim više, a nisu ni cijene kod mene kao kod tebe (Vaillant 20 kW, 1600 €).
Ušteda plina kod prelaska s atmosferskog na kondenzacijski bojler, izražena u %, je približno jednaka kod svih i zato me zanima taj podatak.
 
Na modulacioni žičani termostat ne može da se nakaci bežični ili da se pristupa preko mob telefona? Pretpostavljam da mora wifi modulacioni?
 
Evo jedan koristan video oko korišćenja (podešavanja) kondezacionog gasnog kotla:


Takođe, ko planira da ugrađuje toplotne pumpe na tom YT kanalu ima dosta korisnih informacija, a s' obzirom da se radi o velikoj investiciji nije loše prvo malo proučiti i videti šta i kako...
 
Možda mogu proći i jeftinije, ali to je na strani sigurnosti (dobrog). Za kalkulaciju je bolje ako predvidim više, a nisu ni cijene kod mene kao kod tebe (Vaillant 20 kW, 1600 €).
Ušteda plina kod prelaska s atmosferskog na kondenzacijski bojler, izražena u %, je približno jednaka kod svih i zato me zanima taj podatak.
Bosh ili vaillant ako uzimas kondezacijski gasni koto. U odnosu na obican usteda je valjda 12-15%.

Toplotne pumpe dobro se raspitaj kako je tamo stanje sa servisima rezervnim delovima.

Dobri brednodvi japanski: Mitcubisi, Daikin, fujitsu, Panasonic.
Ger : Bosh, Vaillant
Svedska: Nibe

Zavisi da li hoces monoblok ili split ako uzmias Vazduh/voda. Bolje je split sistem, obavezno unutrasnja sa bakup grejacima. Plati da ti odrade toplotni proacin gubitka kuce da bi se uzela odgovarajuca TP, nikako previse jaka. Bafer nikako, hidrulicke skretnice se stvaljaju bas u retkim slucajevima kao i neki mali baferi do 100L.

Najbolje je da bude instalacija bez bafera i skretnica.

Dirtmag obavezno da li uzmas gasni i TP pumpu.
 
Zašto ne bafer koji se u prelaznom periodu puni samo noću po jeftinoj tarifi struje?

Послато са SM-A217F помоћу Тапатока
 
Zato sto je nepotreban kod TP, TP radi na niskim temperaturama pa nema neke vajde od njega na TP sistemu. Ako se stavlja bafer veliki mora jaca pumpa(veca cena same pumpe), plus pravi distorziju u sistemu. Nepotrebno
 
Grejem se već četvrtu sezonu na TP voda-voda i vrlo sam zadovoljan.Kupljena polovna TP,Waterkote.Kompresor od 4kw i grejem 230m2.Pumpa je bila plaćena 2100 evra.Temperatura zadata na 23 stepena i dan i noć.Prođem sa 500-600 evra za grejanje za celu zimu.U kući aluminijumski radijatori i podno u kuhinji i na tavanu.Pvc stolarija i izolacija 8cm.
 
Evo jedan koristan video oko korišćenja (podešavanja) kondezacionog gasnog kotla:


Takođe, ko planira da ugrađuje toplotne pumpe na tom YT kanalu ima dosta korisnih informacija, a s' obzirom da se radi o velikoj investiciji nije loše prvo malo proučiti i videti šta i kako...

Gledao sam nekoliko njegovih uradaka. Tko ne poznaje materiju, može dosta naučiti. No, problem je u opširnosti pa se uradak dosta razvodni. Na odgledanim bi se bitan sadržaj mogao prezentirati u manje od pola vremena, a to djeluje pomalo odbijajuće. Kao i predugačke rečenice ili postovi. Tebi hvala na pokušaju pomoći.

Bosh ili vaillant ako uzimas kondezacijski gasni koto. U odnosu na obican usteda je valjda 12-15%.

Toplotne pumpe dobro se raspitaj kako je tamo stanje sa servisima rezervnim delovima.

Dobri brednodvi japanski: Mitcubisi, Daikin, fujitsu, Panasonic.
Ger : Bosh, Vaillant
Svedska: Nibe

Zavisi da li hoces monoblok ili split ako uzmias Vazduh/voda. Bolje je split sistem, obavezno unutrasnja sa bakup grejacima. Plati da ti odrade toplotni proacin gubitka kuce da bi se uzela odgovarajuca TP, nikako previse jaka. Bafer nikako, hidrulicke skretnice se stvaljaju bas u retkim slucajevima kao i neki mali baferi do 100L.

Najbolje je da bude instalacija bez bafera i skretnica.

Dirtmag obavezno da li uzmas gasni i TP pumpu.

Hvala na informaciji o uštedi.

Grije se nešto preko 100 m², a godišnja specifična potreba toplina je 96 kWh/m²a (energetski razred C). Nudili su mi Daikin, Mitsubishi Ecodan i Vaillant, ali preskupo. Ako bude TP, relativno povoljne ponude sam dobio za Samsung 9 kW split izvedbe. Može li se usporediti s nekim od navedenih brendova?

S obzirom da imam radijatore s termo ventilima svi preporučuju mali buffer (100 lit) koji je ujedno hidraulička skretnica.
Unutarnja jedinica ima backup grijače, ali ne planiram koristiti njih nego postojeći plinski bojler.
Ako si zainteresiran komentirati mogu staviti sliku sheme grijanja koju sam predvidio za DT.

Hvala na savjetu za magnetni odvajač nečistoća i za kondenzacijski bojler. (y)
 
Ecodan zaobidji. Samsung, Lg su solidni ali nisu u rangu sa boljim proizvodjacima. Raspitaj se ko ima dobar servis, dostupnost rez. delova...


Backup grejaci se koriste za jake zime npr, -20, -25... Ako zafali energije, i ako slucajno otkaze tp onda oni sluze kao backup 2-3 dana dok se kvar neotkloni.

Nepotreban je bafer za tako mali sistem.

Nije bitno sto imas termoglave tp ce podesavati snagu po gubitcima, znaci oboric polaz vode.Termoglave ce vecinom vremena biti otvorene jedino ako ih ti ne zatvoris ili smanjis malo vise.


Postavi semu da vidimo.
 
Poslednja izmena:
Logično objašnjava. Pratio sam jedan forum o TP gdje se raspravljalo upravo o radu TP s ili bez buffera. Nekako se iskristaliziralo da kod ispravno dimenzioniranih TP za podno grijanje, buffer nije potreban. Bez buffera se može javiti samo manji problem ako su česti defrosti i samim time često slanje pothlađene vode u sustav. Kod podnog grijanja je dovoljna akumulacija topline u estrihu i taj problem e minoran. Kod radijatorskog grijanja je nešto izraženiji jer oni nemaju akumulacije topline. Jedan forumaš je mjerio vrijeme defrosta u nepovoljnim vremenskim uvjetima i ispalo je da nije zanemarivo u toku 24 h. koliko se sjećam naveo je da je slanje hladnije vode u sustav ukupno trajalo 20% vremena u tom danu (skoro 5 h). Buffer od 100 lit ima dovoljno energije da premosti do 10 min rada bez dodatne isporuke topline iz proizvodnje. Ujedno pomaže u bržem odmrzavanju vanjske jedinice. Utrošena energija se uvijek mora nadoknaditi, ali je razlika u načinu nadoknade i uvjetima za vrijeme nadoknade. Sami gubici u bufferu koji je A klase nisu značajni i s te strane nije niti značajno zatraženo povećanje proizvodnje u TP.

Buffer mi omogućava povezivanje plinskog bojlera u sistem grijanja bez utjecaja na protoke u krugu grijanja. Dakle ukupno ću imati 3 cirkulacijske pumpe, dvije prije buffera (rade jedna ili obje po potrebi), a jednu promjenjivog protoka, iza buffera.

Iako sam u početku bio pristaša TP bez buffera, nakon dosta opširne diskusije na forumu, smatram da od buffera, kod grijanja radijatorima, ima više koristi nego štete. Opravdava li u potpunosti svoju cijenu od cca 500 €, nisam siguran, ali je sigurno lakše balansirati cijeli sustav.
To su samo moja razmišljanja, koja možda i nisu ispravna.
 
4000e je puno. Evo ti cene kod mene:

-Kondezacioni gasni bojler Baxi sa grejanjem sanitarne vode (može i direktno topla voda u slavinu a može i u akumulaciju tople sanitarne vode) 115.214 din
-Set za priključak grejanja 3.963 din
-Modulacioni sobni termostat žičani 7.118 din
-Inox veza gasna 3/4" 1.750 din
-Gasni ventil Herz 1.250 din
-Dimnjak 1) vertikalni 22.255 din 2) horizontalni 6.649 din
-Imaš tu još ostali materijal: cevi, fiting, kondez, kablaža - to zavisi koliko se šta čega potroši ali generalno nije jako skupo
-ruke majstora - to zavisi od tvog majstora
Prvo cu da naglasim da te postujem ali ipak nemoj trcati pred rudu. :)
Toplotna pumpa me kosta bez subvencija oko 550.000 plus majstori,sve oko 700.000.Povezao sam je na radijatore koje sam ranije predimenzionisao.
E,sad ide prica oko toga.Ona moze i da hladi vodu na 4-5c.Jos uvek nisam postavio fenkoile,ali nadam se da cu uspeti ove godine.Znaci,to je sistem koji greje i hladi kucu To nije jeftinija varijanta od grejanja na drva ili plin,ali je komfor kojem zadas temperaturu i cele godine ti je kuca u rezimu koji si zadao.Dok sve zavrsim,kontam da ce me izaci na oko 10.000e ali nevredi raspravljati o plinu plus 5 klima na mojoj kuci ili o toplotnoj pumpi.Sve ima neke prednosti i mane ali ovo mi je nakraju jeftinije nego dok sam lozio pec.Racuni mi nisu prelazili 32.000 din a sama kuca mi leti trosi oko 12.000 din.Znaci grejanje je oko 20.000 a dok sam lozio trebalo mi je u proseku istih tih 20.000 a jos se i naradim oko peci,pepela i uvek smrdim na nesagoreli ugalj.

Sent from my SM-A536B using Tapatalk
 
Prvo cu da naglasim da te postujem ali ipak nemoj trcati pred rudu. :)
Toplotna pumpa me kosta bez subvencija oko 550.000 plus majstori,sve oko 700.000.Povezao sam je na radijatore koje sam ranije predimenzionisao.
E,sad ide prica oko toga.Ona moze i da hladi vodu na 4-5c.Jos uvek nisam postavio fenkoile,ali nadam se da cu uspeti ove godine.Znaci,to je sistem koji greje i hladi kucu To nije jeftinija varijanta od grejanja na drva ili plin,ali je komfor kojem zadas temperaturu i cele godine ti je kuca u rezimu koji si zadao.Dok sve zavrsim,kontam da ce me izaci na oko 10.000e ali nevredi raspravljati o plinu plus 5 klima na mojoj kuci ili o toplotnoj pumpi.Sve ima neke prednosti i mane ali ovo mi je nakraju jeftinije nego dok sam lozio pec.Racuni mi nisu prelazili 32.000 din a sama kuca mi leti trosi oko 12.000 din.Znaci grejanje je oko 20.000 a dok sam lozio trebalo mi je u proseku istih tih 20.000 a jos se i naradim oko peci,pepela i uvek smrdim na nesagoreli ugalj.

Sent from my SM-A536B using Tapatalk

Aj' mi, molim te, objasni gde sam trčao pred rudu?

@iwanho je u svom postu pitao o uštedi kondezacionog kotla u odnosu na klasičan i pri tome izneo kalkulacije koliko bi ga koštala TP a koliko prerada na kondezacioni kotao. Ja sam mu samo napisao cene koliko je mene koštala ugradnja kondezacionog kotla jer sam ga sad skoro ugradio.
 
Šta je sa grejanjem na sojinu slamu znam da si se godinama grejo na ovaj način. Pretpostavljam da je problem radna snaga za baliranje i utovar bala ko i svuda
 
Tu je i dalje, ostaje i ono u sistemu dok kotao ne izda. A malo mi je sumnjiv kotao, na jednom mestu pepeo nije suv i rastresit kao u ostalom delu ložišta, nije ni mokar ali je više onako kao zemlja. Znači u celom ložištu paperje od pepela, a na jednom mestu težak i zgrudvan pepeo. Da li tu kondezuje, ili postoji mikropukotina ne znam. Vidim da je i pritisak opao za 0,2 bara za mesec dana. Doduše bilo je tu i odzračivanja pa ne mogu ništa da tvrdim.
 
Aj' mi, molim te, objasni gde sam trčao pred rudu?

@iwanho je u svom postu pitao o uštedi kondezacionog kotla u odnosu na klasičan i pri tome izneo kalkulacije koliko bi ga koštala TP a koliko prerada na kondezacioni kotao. Ja sam mu samo napisao cene koliko je mene koštala ugradnja kondezacionog kotla jer sam ga sad skoro ugradio.
Da,okej.na prvom citanju sam stekao utisak da se vise raspituje o pumpi nego na lozenje drva
 
Logično objašnjava. Pratio sam jedan forum o TP gdje se raspravljalo upravo o radu TP s ili bez buffera. Nekako se iskristaliziralo da kod ispravno dimenzioniranih TP za podno grijanje, buffer nije potreban. Bez buffera se može javiti samo manji problem ako su česti defrosti i samim time često slanje pothlađene vode u sustav. Kod podnog grijanja je dovoljna akumulacija topline u estrihu i taj problem e minoran. Kod radijatorskog grijanja je nešto izraženiji jer oni nemaju akumulacije topline. Jedan forumaš je mjerio vrijeme defrosta u nepovoljnim vremenskim uvjetima i ispalo je da nije zanemarivo u toku 24 h. koliko se sjećam naveo je da je slanje hladnije vode u sustav ukupno trajalo 20% vremena u tom danu (skoro 5 h). Buffer od 100 lit ima dovoljno energije da premosti do 10 min rada bez dodatne isporuke topline iz proizvodnje. Ujedno pomaže u bržem odmrzavanju vanjske jedinice. Utrošena energija se uvijek mora nadoknaditi, ali je razlika u načinu nadoknade i uvjetima za vrijeme nadoknade. Sami gubici u bufferu koji je A klase nisu značajni i s te strane nije niti značajno zatraženo povećanje proizvodnje u TP.

Buffer mi omogućava povezivanje plinskog bojlera u sistem grijanja bez utjecaja na protoke u krugu grijanja. Dakle ukupno ću imati 3 cirkulacijske pumpe, dvije prije buffera (rade jedna ili obje po potrebi), a jednu promjenjivog protoka, iza buffera.

Iako sam u početku bio pristaša TP bez buffera, nakon dosta opširne diskusije na forumu, smatram da od buffera, kod grijanja radijatorima, ima više koristi nego štete. Opravdava li u potpunosti svoju cijenu od cca 500 €, nisam siguran, ali je sigurno lakše balansirati cijeli sustav.
To su samo moja razmišljanja, koja možda i nisu ispravna.
Kod grejanja radijatorima isto imas akumulaciju toplote najvise u zidovima. TP radi 24/7 pa nema potrebe tu nesto akumulirati toplotu.

Ajde kod tebe je malo drugacije ima vise pumpi , gasni bojler.
 
Točno, akumulira s u zidovima i najviše u stropu, ali je iskorištenje slabije nego kod podnog grijanja. Radijatori će prvo ohladiti zrak, a tek zatim će se isti zrak početi grijati od zidova i stropa. Toplina ode pod strop, a noge su relativno brzo na hladnom. Kod podnog grijanja će hladnija voda povuću dio topline iz estriha, ali će on ostati još uvijek ugodno topao. Velika je prednost podnog grijanja, ali u starijim kućama ga uglavnom nema. Osim u onima koje su temeljito renovirane.
Ne znam koliko je smisleno kod podnog grijanja stavljati parket kao završni sloj poda. Keramika ili kamen (tko ima mogućnost) mi se čine kao bolji izbor, a ima keramike koja izgledom toliko sliči parketu da je teško primijetiti razliku.
 
Sta mu dodje strop?

Kod bilo kog modulacijskog grejanja mislim da nema pada temperature u sistemu ispod nekih 30C (ovde mislim na radijatorsko grejanje),

Kada bi radio kucu od 0 verovatno bi radio zidno grejanje.

Pristalica sam podnog ali do 28C u krugu podnog grejanja.
 
Odgovorio @dobrodol umjesto mene. Hvala.

Sta mu dodje strop?

Kod bilo kog modulacijskog grejanja mislim da nema pada temperature u sistemu ispod nekih 30C (ovde mislim na radijatorsko grejanje),

Kada bi radio kucu od 0 verovatno bi radio zidno grejanje.

Pristalica sam podnog ali do 28C u krugu podnog grejanja.

Podno može biti opasno ako je temperatura podne površine viša od 27 ili 28°C. Izaziva trombozu. No, temp. polaza tople vode i temp. podne površine se razlikuju. Ne znam kolika je razlika između te dvije temp., ali svakako je poželjno kontrolirati temp. podne površine.
 
Nazad
Vrh