Ok, onda ta folija ne bi smela biti paropropusna, jer svakako sa donje strane ploče može doći samo para a ne i voda. Ali ako ta para prođe betosku ploču i naleti na foliju, kojim putem onda da izađe iz tog prostora između betonske ploče i folije. Ako se ostavljaju neki kanali onda će tim kanalima odlaziti i toplota, odnosno baš tu će se stvarati toplotni most?
Ne radi se o pari, nego o vlagi koja je u vazduhu.
Ako imaš u sobi recimo 25 C i relativnu vlagu 50%, u kubiku vazduha je 11,5 g vode.
I ispod folije i izolacije je temperatura slična, znači relativna vlaga 50%.
Kod 13 C i 100% u kubiku je 11,4 g vode, znači voda iz gore pomenutog vazduha tu počne kondenzirat.
Znači ako bi taj vazduh prolazio kroz izolaciju i ulazio u sve hladnije nivoe sve bi se više vode kondenziralo.
Stoga mu se folijom sprečava prolaz.
Često se zabunimo u vezi sa relativnom vazdušnom vlagom i absolutnom količinom vode u vazduhu.
Pa zimi možemo provetrit stan sa hladnim vazduhom sa 100% relativne vlage in imamo u stanu vazduh ispod 50% reativne vlage.
Jer vazduhu kod 0 C treba za 100% 4,9 grama vode, što znači kad taj vazduh ugrijemo na nekih 25 C samo nešto uiznad 20% relativne vlage.
Stoga se ne treba plašit kratkog intenzivnog ventiliranja stana kod niskih temperatura, jer ga time sušimo.
Veći je problem da vlagu izvedemo iz stana kad vani nije baš hladno.
Link na tabelu. Korisno i za razne procese sušenja, da se dobije osećaj koliko možemo u datim okolnostima iznet vlage.
http://www.senzal.si/files/tabela_vsebnosti_vlage.pdf