Kad sam počeo da se bavim ovim poslom, 1988 g. sedim kod dede i dogovaramo se šta sejati i kaže on meni i stricu: Vi ste budale ako mislite da će seljaku na ovim prostorima nekad biti dobro. Kad se ratovalo sa turcima, ajde ti seljo, kad se ratovalo za Austriju, ajde seljo, kad se ratovalo protiv Austrije, ajde seljo, protiv Švabe, ajde seljo. Posle rata, da se obnovi zemlja, uzmi sve seljaku. E kaže tu sam vas čekao, mene su tri puta terali na robiju za obaveze u Buljkesu, čupali mi brkove a vi budale ćete davati robu i džabe samo da vam uzmu, ima da ih molite da otkupe vaš proizvod !!! Meni je bar bilo lakše da to trpim jer sam mrzeo komuniste koji su me maltretirali a vi ćete sami sebe žderati jer vas varaju na finjaka!!! Oni će tri, četiri godine unapred izračunati vaše prihode, povećaće vam troškove i isisavaće vas kao vampir a nećete skroz propasti!!!--- Tu moj stric namigne i izađemo napolje, kaže on meni: Pusti Milenka ( dedu) , lupeta. Milenko umre 1989 g, stric 1993 i ne dočeka jesen te godine kad prvo niko nije hteo da otkupi suncokret, jedva sam namolio direktora da uzmu nekih 19 tona. Dobijem pare u proleće 1994 i za sav taj suncokret kupim 12 litara Apa Narandže. Zadnjih 8 godina sa ovom akontnom cenom nas deru kao Musa jarca, sve je deda bio u pravu...