geci
Član
Pa kazem iz nepouzdanih jer videce se tek u junu a ostalo ja neverujem nikome
Sent from my Lenovo A536 using Tapatalk
Sent from my Lenovo A536 using Tapatalk
Subvencije u poljoprivredi za 2016
- Začetnik teme mica967
- Datum pokretanja
kanački
Član
Imas pravo na subvencije kao i svi ostali poljoprivrednici , bez obzira na kulturu , isplacuje se na osnovu povrsine koju obradjujes i djubriva koje potrosis. Ove godine , novootvorena gazdinstva ,nemaju pravo na subvencije , tek sledece, na povrsine koje si sad prijavio (ako si sad reg.gazdinstvo)
Beca
Član
Шеварлић
".....Србија је данас други највећи европски произвођач немодификоване соје. Десети смо светски извозник кукуруза који није генетски модификован. Овако мала земља извози енормне количине ових не-ГМО сировина, а увозимо месо животиња које су храњење ГМО производима и допинговане хормонима раста, антибиотицима....."
http://subvencije.rs/vesti/sevarlic-tenis-dolazi-zbog-profita15000-hektara-zemljista-i-subvencija/
".....Србија је данас други највећи европски произвођач немодификоване соје. Десети смо светски извозник кукуруза који није генетски модификован. Овако мала земља извози енормне количине ових не-ГМО сировина, а увозимо месо животиња које су храњење ГМО производима и допинговане хормонима раста, антибиотицима....."
http://subvencije.rs/vesti/sevarlic-tenis-dolazi-zbog-profita15000-hektara-zemljista-i-subvencija/
zarkovmali
Član
Ljudi jel zna ko tacnu informaciju koliko treba racuna kg djubriva po hektaru.?
Čak 600 poljoprivrednika, u Francuskoj, počinilo jesamoubistvo zbog katastrofalnog stanja u tom sektoru. Takav podatak je izneo jedan francuski poslanik tokom žustre rasprave članova Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta i komesara za poljoprivredu Fila Hogana o trenutnoj situaciji na poljoprivrednim tržištima.Poslanici su se složili u vezi s tim da je u društvu nešto trulo ako su oni koji proizvode hranu toliko očajni da sebi oduzimaju život, pa su od komesara Hogana zatražili konkretne mere.Pale cene mleka
Najviše poslanika je komesara Hogana ispitivalo o mlekarskom sektoru koji u poslednje vreme beleži velike neravnoteže uzrokovane ruskim embargom, ukidanjem mlečnih kvota, ali i nepoštenom trgovačkom praksom.U susednoj Hrvatskoj, za godinu dana, 2.000 proizvođača mleka prestalo je da posluje, a većina njih još imakredite. Dodatni problem im je i smanjenje cene mleka, čime je prosečna cena te namirnice smanjena, kako tvrde proizvođači, s 25 na 22 evrocenta. To ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje, dok se o zaradi ovde ne može govoriti. Velike količine uvoznog mleka rezultirale su izuzetno niskim maloprodajnim cenama u Hrvatskoj.Od 19 mera koristi se samo sedam do osam
Dok je proizvodnja mleka u Evropskoj uniji porasla za 2%, u Hrvatskoj je u proteklih godinu dana pala za 5%. Tri milijarde litara novog mleka, nakon ruskog embarga, svoj prostor je našlo na najslabije zaštićenim tržištima, među koje spada i hrvatsko.Hogan je podsetio na pojednostavljene procedure izmene Programa ruralnog razvoja da bi države članice mogle, u roku od šest sedmica, prebaciti novac iz jedne mere u drugu, a to omogućava da se pomogne onim sektorima koji imaju probleme. Hogan je, takođe, istakao da od 19 mera države članice koriste u proseku 8 mera.Hogan za sledeću sednicu predlaže nove mere
Hogan je istakao da samo 10 od 28 država članica ima mere za ciljanu pomoć, u koje spada i iznos od 420 miliona evra koji je EU stavila na raspolaganje državama članicama u oktobru prošle godine. Međutim, ni taj novac nije stigao do poljoprivrednika.Nabrajajući mere koje je, kao pomoć stabilizaciji tržišta, uveo u svom mandatu, Hogan je dodao i to da su ga rasprave poslanika podstakle da za sledeću sednicu predloži dodatne mere jer je neprihvatljivo da se smanjuje udeo novca, koji dobijaju poljoprivrednici, u okviru cene poljoprivrednog proizvoda. On je naveo da će o problemu rešavanja nepoštene trgovačke prakse razgovarati s komesarkom Bjenkovskom podržavajući stav poslanika da je potrebna evropska zakonodavna regulativa
http://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/minut-cutanja-za-poljoprivrednike/23817/
Evo, da ne bude kako Pavle širi dezinformacije. Jel bi ste ovakvim, zapadnim, načinima da sebi olakšate, kako neko ovde napisa ? 500 eura subvencije u EU !!!
A za to, da se ovde samo kuka bez ikakvog racionalnog i razumnog osnova evo primera sledećeg. Obratite paznju na datum i setite se visine arende tada i kursa eura...
Otkupljivači žita i svinja deru paore
M. Laketić | 25. 07. 2010 - 00:02h
| Komentara: 12
Prerađivačka industrija, odnosno otkupljivači pšenice, tovljenika, mleka i gotovo svih ostalih proizvoda, prema oceni poljoprivrednih proizvođača, definitivno su najgori deo srpskog agrara. Plaćaju dobro samo kada moraju, a sve ostalo je čista manipulacija i prevara. Naravno da niko od njih formalno ne krši zakon, ali je fakat da gaze osnovne norme fer i korektnog poslovanja i ophođenja prema paorima, veli Miroslav Ivković, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine.
Ucene i proturanje poluinformacija samo su neke od metoda kojima su se služili mlinari i trgovci žitom uoči otkupa pšenice, a da pri tom nema nimalo šanse da neko poveruje da nisu znali da će pšenica poskupeti. Nije u pitanju razlika u ceni od deset ili 20 odsto, već gotovo duplo. Mlinari su krenuli u otkup hlebnog žita nudeći paorima cenu od sramnih 8,5 dinara, da bi se na kraju stiglo do 14 ili 15 dinara, koliko je nudila „Viktorija“.
Najgore je što se u igru uključuju i državne institucije, poput Robnih rezervi koje, prateći spekulacije mlinara, istrčavaju pre vremena s cenom od, po njima, fantastičnih 12 dinara i tako dovode u zabludu hiljade seljaka. Šta bi, na primer, bilo da je glavni berzanski skok cena u svetu došao samo dve nedelje kasnije, kao što se to desilo pre tri godine? Da li bi onda „gospoda iz Robnih rezervi“ nadoknadila štetu seljacima koji su njima i mlinarima prodali žito po 12 ili deset dinara? Robne rezerve već godinama u otkupima samo prave štetu i zbrku i seljaci nemaju nikakve koristi od njih. Lane su izašli s cenom od 13 dinara i kupili manje od tri odsto roda. Ostalo su seljaci morali da prodaju po 10,5 dinara i bili su srećni ako su i toliko dobili.
Isti slučaj je i s klaničarima. Onog trenutka kada je kukuruz dogurao do 17 dinara za kilogram, otkupljivači svinja su oborili cenu tovljenika na 90 dinara. Zašto, objašnjava stočar Milenko Majin:
– Pa zato što znaju da se nikome neće isplatiti da nastavi tov kada je kukuruz najskuplji, pa će svi stočari morati da krenu u prodaju svinja. Da stvar bude beskrupuloznija, svima je jasno da će već na jesen cena tovnih svinja znatno porasti jer će novi ciklus tova krenuti sa skupom stočnom hranom i tu će se krug „gulenja“ paora zatvoriti. Tovljenici će opet otići na 140 dinara za kilogram. I opet smo kod države i Robnih rezervi. Umesto da sada kupuju svinje od seljaka i pomognu, oni o tome i ne razmišljaju. Ne samo da bi otkupom pomogli stočarima, već bi koristi imali i svi građani.
Miroslav Ivković, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, kaže da poljoprivrednici u svakoj priči prolaze najgore: „Ucenjuju nas i za pšenicu, i za svinje, i za voće i povrće. Recimo, ovogodišnju pšenicu je jedan veliki otkupljivač na severu Bačke plaćao u početku 8,6 dinara, a potom je premašila 12. Doduše, on je ispunio ono što je obećao, platio je robu kada je rekao, ali su seljaci nezadovoljni. Izgubili su mnogo, a ne znaju zbog koga, kako, gde je ta razlika završila. Otkupljivači su uvek na izvoru dešavanja, dobro informisani.
Ovogodišnji rod pšenice ratari u severnom delu Bačke nisu lagerovali u silose, već u svoja dvorišta, odakle i trguju. Stoga u silosima „Fidelinke“ i većih mlinara u regionu odavno nije bilo manje pšenice na kraju žetve. Cena pšenice u dvorištu je 15 dinara, i to bez odbitaka, prenosi „Agroservis“, uz ocenu da je dvorišna prodaja postala hit kod seljaka, a i otkupljivača koji dolaze iz okolnih zemalja.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je ostvaren promet od 3.008 tona. Najviše je trgovano pšenicom, ukupno 1.600 tona, uz rast cene. Od toga je 650 tona bilo prošlogodišnjeg roda po ceni od 14,04 do 15,12 dinara, 100 tona je bila ovogodišnja pšenica slabijeg kvaliteta po ceni od 14,04 dinara i 850 tona takođe ovogodišnje pšenice po ceni od 14,47 do 14,58 dinara po kilogramu, uz uračunat PDV. Kukuruzom prošlogodišnjeg roda je trgovano u količini od 1.081 tone, po ceni od 17,82 do 18,36 dinara po kilogramu.
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/otkupljivaci-zita-i-svinja-deru-paore/l27b72t
Najviše poslanika je komesara Hogana ispitivalo o mlekarskom sektoru koji u poslednje vreme beleži velike neravnoteže uzrokovane ruskim embargom, ukidanjem mlečnih kvota, ali i nepoštenom trgovačkom praksom.U susednoj Hrvatskoj, za godinu dana, 2.000 proizvođača mleka prestalo je da posluje, a većina njih još imakredite. Dodatni problem im je i smanjenje cene mleka, čime je prosečna cena te namirnice smanjena, kako tvrde proizvođači, s 25 na 22 evrocenta. To ne može da pokrije ni osnovne troškove proizvodnje, dok se o zaradi ovde ne može govoriti. Velike količine uvoznog mleka rezultirale su izuzetno niskim maloprodajnim cenama u Hrvatskoj.Od 19 mera koristi se samo sedam do osam
Dok je proizvodnja mleka u Evropskoj uniji porasla za 2%, u Hrvatskoj je u proteklih godinu dana pala za 5%. Tri milijarde litara novog mleka, nakon ruskog embarga, svoj prostor je našlo na najslabije zaštićenim tržištima, među koje spada i hrvatsko.Hogan je podsetio na pojednostavljene procedure izmene Programa ruralnog razvoja da bi države članice mogle, u roku od šest sedmica, prebaciti novac iz jedne mere u drugu, a to omogućava da se pomogne onim sektorima koji imaju probleme. Hogan je, takođe, istakao da od 19 mera države članice koriste u proseku 8 mera.Hogan za sledeću sednicu predlaže nove mere
Hogan je istakao da samo 10 od 28 država članica ima mere za ciljanu pomoć, u koje spada i iznos od 420 miliona evra koji je EU stavila na raspolaganje državama članicama u oktobru prošle godine. Međutim, ni taj novac nije stigao do poljoprivrednika.Nabrajajući mere koje je, kao pomoć stabilizaciji tržišta, uveo u svom mandatu, Hogan je dodao i to da su ga rasprave poslanika podstakle da za sledeću sednicu predloži dodatne mere jer je neprihvatljivo da se smanjuje udeo novca, koji dobijaju poljoprivrednici, u okviru cene poljoprivrednog proizvoda. On je naveo da će o problemu rešavanja nepoštene trgovačke prakse razgovarati s komesarkom Bjenkovskom podržavajući stav poslanika da je potrebna evropska zakonodavna regulativa
http://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/minut-cutanja-za-poljoprivrednike/23817/
Evo, da ne bude kako Pavle širi dezinformacije. Jel bi ste ovakvim, zapadnim, načinima da sebi olakšate, kako neko ovde napisa ? 500 eura subvencije u EU !!!
A za to, da se ovde samo kuka bez ikakvog racionalnog i razumnog osnova evo primera sledećeg. Obratite paznju na datum i setite se visine arende tada i kursa eura...
Otkupljivači žita i svinja deru paore
M. Laketić | 25. 07. 2010 - 00:02h
| Komentara: 12
Prerađivačka industrija, odnosno otkupljivači pšenice, tovljenika, mleka i gotovo svih ostalih proizvoda, prema oceni poljoprivrednih proizvođača, definitivno su najgori deo srpskog agrara. Plaćaju dobro samo kada moraju, a sve ostalo je čista manipulacija i prevara. Naravno da niko od njih formalno ne krši zakon, ali je fakat da gaze osnovne norme fer i korektnog poslovanja i ophođenja prema paorima, veli Miroslav Ivković, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine.
Trgovci snizili cene svinja jer znaju da će seljaci zbog skupog kukuruza morati da ih prodaju
Najgore je što se u igru uključuju i državne institucije, poput Robnih rezervi koje, prateći spekulacije mlinara, istrčavaju pre vremena s cenom od, po njima, fantastičnih 12 dinara i tako dovode u zabludu hiljade seljaka. Šta bi, na primer, bilo da je glavni berzanski skok cena u svetu došao samo dve nedelje kasnije, kao što se to desilo pre tri godine? Da li bi onda „gospoda iz Robnih rezervi“ nadoknadila štetu seljacima koji su njima i mlinarima prodali žito po 12 ili deset dinara? Robne rezerve već godinama u otkupima samo prave štetu i zbrku i seljaci nemaju nikakve koristi od njih. Lane su izašli s cenom od 13 dinara i kupili manje od tri odsto roda. Ostalo su seljaci morali da prodaju po 10,5 dinara i bili su srećni ako su i toliko dobili.
Isti slučaj je i s klaničarima. Onog trenutka kada je kukuruz dogurao do 17 dinara za kilogram, otkupljivači svinja su oborili cenu tovljenika na 90 dinara. Zašto, objašnjava stočar Milenko Majin:
– Pa zato što znaju da se nikome neće isplatiti da nastavi tov kada je kukuruz najskuplji, pa će svi stočari morati da krenu u prodaju svinja. Da stvar bude beskrupuloznija, svima je jasno da će već na jesen cena tovnih svinja znatno porasti jer će novi ciklus tova krenuti sa skupom stočnom hranom i tu će se krug „gulenja“ paora zatvoriti. Tovljenici će opet otići na 140 dinara za kilogram. I opet smo kod države i Robnih rezervi. Umesto da sada kupuju svinje od seljaka i pomognu, oni o tome i ne razmišljaju. Ne samo da bi otkupom pomogli stočarima, već bi koristi imali i svi građani.
Miroslav Ivković, predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine, kaže da poljoprivrednici u svakoj priči prolaze najgore: „Ucenjuju nas i za pšenicu, i za svinje, i za voće i povrće. Recimo, ovogodišnju pšenicu je jedan veliki otkupljivač na severu Bačke plaćao u početku 8,6 dinara, a potom je premašila 12. Doduše, on je ispunio ono što je obećao, platio je robu kada je rekao, ali su seljaci nezadovoljni. Izgubili su mnogo, a ne znaju zbog koga, kako, gde je ta razlika završila. Otkupljivači su uvek na izvoru dešavanja, dobro informisani.
Ovogodišnji rod pšenice ratari u severnom delu Bačke nisu lagerovali u silose, već u svoja dvorišta, odakle i trguju. Stoga u silosima „Fidelinke“ i većih mlinara u regionu odavno nije bilo manje pšenice na kraju žetve. Cena pšenice u dvorištu je 15 dinara, i to bez odbitaka, prenosi „Agroservis“, uz ocenu da je dvorišna prodaja postala hit kod seljaka, a i otkupljivača koji dolaze iz okolnih zemalja.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je ostvaren promet od 3.008 tona. Najviše je trgovano pšenicom, ukupno 1.600 tona, uz rast cene. Od toga je 650 tona bilo prošlogodišnjeg roda po ceni od 14,04 do 15,12 dinara, 100 tona je bila ovogodišnja pšenica slabijeg kvaliteta po ceni od 14,04 dinara i 850 tona takođe ovogodišnje pšenice po ceni od 14,47 do 14,58 dinara po kilogramu, uz uračunat PDV. Kukuruzom prošlogodišnjeg roda je trgovano u količini od 1.081 tone, po ceni od 17,82 do 18,36 dinara po kilogramu.
http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/otkupljivaci-zita-i-svinja-deru-paore/l27b72t
Beca
Član
Meni nisu ni za 2015 a o 2016 ni ne razmisljam
lovaczr
Član
Ako vec imam gazdinstvo i dodam nove povrsine dali imam pravo i na to da dobijem subvencije
imas od sledece godine.
nikola indjija
Član
Ako sam upisao nove parcele u obnovi dali u zahtevu za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje sabiram i te nove parcele?
A šta ako se zakon promeni u tom delu, a ostane isti u delu da je validno stanje od 31. 08. ?
A može i ono, šta ako se počne plaćati porez na zakup državne zemlje počev od 01. 06. 2016. ?
Ničija imovina nije sigurna dok zakonodavac zaseda. To je neko rekao još u vreme Kromvela.
A može i ono, šta ako se počne plaćati porez na zakup državne zemlje počev od 01. 06. 2016. ?
Ničija imovina nije sigurna dok zakonodavac zaseda. To je neko rekao još u vreme Kromvela.
Kad bi seli golim dupetom na vrelu ringlu, ni tada im ne bih verovao.
