Subvencije poljoprivredi za 2015 godinu

Nisam ljubomoran ni na koga, vec mi je zao sto vidim sta se desava. A desava se da sitni propadaju i prodaju zemlju ovim velikim. Posle idu kod njih u nadnicu. To se mora spreciti. Mera smanjenja hektara koji su subvencionisu je jedan faktor ogranicenja.

Protiv toga sam da mi mali postanemo necije sluge i radnici za saku pirinca.
 
Nije tebi namenjena ova ljubomora nego meni. Nisam ja ni malo ljubomoran, bas me briga kako ce dati, da se ja pitam skresao bih ovo totalno. A ne kao sto neki pisu javno isprebacivacu na pet gazdinstava. Pa to ima samo u zemlji Srbiji. I jos nesto, sta je mene briga sto su ljudi zagazili u kredite I kupili savremene masine? Da necemo mi koji se nismo reg da placamo porez, a da oni dobijaju povracaje I subvencije na 100-200 ha. EEE, bas me zabole za njih I njihove Dzonove, Klasove sa kompjuterima. Zbog takvih se nama manjim sprema propast. Takvi od 100 ha kada ojacaju ima da pisaju po malim proizvodjacima. Vidim sada kako gaze njive, ruse medje,,, tamo se bunite, a ovde povijate rep.
 
Slazem se, ali mi kazi ko su ti veliki, tj. koliko zemlje rade, a koliko poseduju? I ovi sa 100ha ne mogu da se izbore sa ovima od 1000, ali se bojim da ovim koji rade 10tak hektara ratarske proizvodnje nikakve subvencije vise ne mogu pomoci. Ili su nesposobni za taj posao ili su se kasno setili da oce da budu paori.

- - - - - - - - - -

Janosh.... posto se bavis i svinjarstvom evo ti jedan primer. Zar mislis da se moze ziveti od tova 10 svinja u turi? Ili su ludi oni clanovi foruma koji su podigli kredite izgradili objekte za tov sa svom savremenom opremom? To ti je isto kao i kod kupovine skupih traktora. Male ce vreme pregaziti bilo u ratarskoj ili u stocarskoj proizvodnji jer je mala zarada po jedinici. Na zalost to je neminovnost i ko to shvati i prilagodi se opstace ako ne nikakve subvencije mu nece pomoci.
 
Citam i ne verujem sta se pise!!!! Svi "mali' Proizvodjaci seljaci kako vec, kad bi im neko stavio tih 100 i vise hektara da rade na dlanu isto bi pisali po onima koji sad ovo pricaju za velike a ne znaju sta je zapravo sustina velikih!
 
Ko je do sada radio zemlju sa i bez subvencija,radice je i dalje i od nje ziveti. Ko je radio samo radi subvencija, vise je nece raditi. To je moje vidjenje situacije, i mislim da je polemika ko radi 20, 50 ili 100 ha nebitna stvar. Radis onoliko koliko si u stanju da postignes, i da prezivis. Ako mislis da mozes da platis 500e hektar, plati. Ako propadnes, nemoj drugom kukati. Biznis, kao i svaki drugi.
 
Znam ja da ce male pojesti vreme. Ali malih je da kazem 70% sa nekim prosekom od lupam 5-6 ha. I sada ce neko svoju dedovinu ustupiti nekom sa 1000 - 5 000 ili 100 - 200 hektara I onda ce ici na Kazan da uzima hranu ili jos bolje kod gazde da radi na dnevnicu. A taj gazda ce na njegovu zemlju uzimati subvencije I jos ce registrovati na njegovo ime. :haha: Nisu s e mali kasno setili, vec jednostavno nisu mogli nikada da se normalno sire. Do juce je bio zadruzni system, a kada je ta zemlja podeljena (bolje da nije) nastupili su ovi sto ih podrzavas da dobiju subvencije. Sto se tice tova ne tove svi u turnusu 100-200 svinja I naravno da se moze ziveti sa nekom normalnom cenom I sa 5-6 svinja utovljenih mesecno. Da ne govorim sa vise. Ljudi su se zaletali I dizali kredite, a sada cupaju kosu sa glave. Bolje da su se opruzali koliko im je krevet dugacak, nego sto su uletali u nepoznanicu. Sto se mene tice zelim svu srecu svakom ko posteno radi, ali na zalost ako se ovako nastavi tesko da cemo videti nekog napredka.
 
Ево како то јевропејци радеду:
POLJOPRIVREDNI POPIS EU IZ 2010. (1) Evropska zajednica (EU-27) ima oko 12 miliona farmi, odnosno poljoprivrednih gazdinstava, i oko 170 miliona hektara poljoprivrednih površina – od čega je samo oko 60 odsto obradivo zemljište (arable land – oko 103 miliona hektara); 34 odsto su pašnjaci i livade (grasslands and meadows); i priblizno šest odsto je pod trajnim usevima (permanent crops) kao što su voćnjaci, vinogradi, maslinjaci, žbunasti usevi kao maline, kupine i sl.



Glavne aktivnosti farmi, odnosno poljoprivrednih gazdinstava u EU-27 su nešto drugačije raspoređene:

– Samo oko 25 odsto farmi se bavi uzgajanjem žitarica, povrća i industrijskog bilja;

– Oko 20 odsto farmi je specijalizovano za trajne useve (voćnjaci, vinogradi i sl.);

– Oko 15 odsto farmi se bavi stočarstvom (grazing livestock);

Na EU-27 farmama je zaposleno oko 10 miliona obračunskih/uslovnih radnika (obračun za radnike sa punim radnim vremenom na poslovima farme, tokom cele godine) iako je zapravo oko 25 miliona radnika uključeno u poljoprivrednu proizvodnju – što znači da ima više radnika sa nepunim radnim angažovanjem i sezonskih radnika. Veći deo tih radnika su ustvari članovi porodice.

Približno 49 odsto evropskih farmi je veličine ispod dva hektara i zbirno koriste samo oko 2,4 odsto ukupne poljoprivredne povrsine EU-27, dok je ukupno oko 69 odsto farmi manje od pet hektara.

Preciznije, 11 odsto farmi ima 5-10ha; 8 odsto farmi ima 10-20ha; 3 odsto farmi ima 20-30ha; 3 odsto farmi ima 30-50ha; 3 odsto farmi ima 50-100ha i 3 odsto farmi ima preko 100ha.

Važno je napomenuti da je veliki deo malih farmi uključen u uzgajanju trajnih useva (voće, vinogradi) ili povrća i industrijskog bilja – koji traže dosta rada, ali zato daju daleko najveće prihode po hektaru.

Sa druge strane, tri odsto velikih farmi veličine preko 100 hektara zauzimaju zbirno oko 50 odsto ukupnih poljoprivrednih povrsina EU-27.U sklopu EU-27, Italija, Francuska i Nemačka daju više od polovine evropske poljoprivredne proizvodnje, Francuska i Nemačka imaju sličan model poljoprivrede sa prosečnim gazdinstvima od oko 50 hektara. Poljoprivredni model Italije je drugačiji sa prosečnim gazdinstvima od oko osam hektara, i on ukazuje da je pogrešna teza da su samo velike farme profitabilne.

Ukupna površina poljoprivrednog zemljista u Italiji je dva puta manja od ukupne poljoprivredne površine Francuske, ali obe zemlje imaju skoro isti ukupan prihod od poljoprivrede. Ili, mereno drugačije, prosečne farme u Italiji su sedam puta manje od prosečnih francuskih farmi – ali je prihod po hektaru italijanskih farmi dva puta veći od prosečnog hektarskog prihoda u Francuskoj.

Uz ove dve zemlje, ovde je naveden i presek poljoprivrede Holandije, kao spečifican slučaj zemlje koja je u dugoročnom periodu usmerila svoju poljoprivredu u pravcu sticanja najviših profita – uz najveću pomoć države. Holandija ima oko 3,5 grla stoke po hektaru poljoprivredne površine, dok većina ostalih zemalja (Francuska, Nemačka, italija) ima u proseku jedno obračunsko grlo po hektaru.

Skraćeni izvod iz originalne Eurostatove Tabele 1 ne može da pruži sve podatke relevantne za uspešnost poljoprivredne proizvodnje, ali može da ukaže na neke od ključnih, posebno onih vezanih za odnos veličine gazdinstva i visine prihoda po hektaru.

Tabela 1: Poljoprivredni popis iz 2010 (skraćen izvod)


EU-27 Italija Francuska Holandija

Broj poseda 11,966.000 1,620.900 516.100 72.300

Polj. povrsina/ha 171,428.500 12,856.100 27,837.300 1,872.400

Broj grla stoke 133,992.900 9,911.500 22,674.200 6,711.500

Broj radnika 9,736.100 953.800 779.700 161.700

Ukupan prihod

(u milionima evra) 269.899 49.460 50.733 18.930

______________________________________________________________________



Na osnovu podataka iz gornje tabele može se zaključiti da je prosečna veličina poljoprivrednog gazdinstva u EU-27 oko 14 hektara (uzimajući tu zajedno obradive površine, pašnjake i trajne zasade) i da je prosečan prihod po hektaru oko 1.574 evra (treba naglasiti da je ovde reč o ukupnom prihodu, a ne o čistoj zaradi).

Ostvaren prihod po radniku je je teže definisati. Ako se uzme u obzir samo oko 10 miliona obračunskih radnika (sa osmočasovnim radnim vremenom tokom cele godine) u poljoprivredi EU-27, onda je prosečan ostvareni prihod po radniku oko 27 hiljada evra godišnje – ali je zapravo oko 25 miliona ljudi uključeno u poljoprivredu EU-27, pa je prosečan prihod po radniku manji.

Postoje značajne razlike među zemljama EU-27 u pogledu strukture, opremljenosti kao i načina stimulisanja poljoprivrede. To najbolje ukazuje presek za sledeće tri zemlje:

– Italija: prosečno 7,93 ha/po gazdinstvu; prihod od 3.847 evra/ha; po radniku 51.855 evra;

– Francuska: prosek 53,9 ha/po gazdinstvu; prihod 1.822 evra/ha; po radniku 65.067 evra

– Holandija: prosek 25,8 ha/po gazdinstvu; prihod 10.110 evra/ha; po radniku 117.068 evra

Navedeni prihod po radniku je u bruto iznosu, pa zato treba uzeti u obzir da velike farme sa obradivim zemljištem zahtevaju znatno više mehanizacije, objekata, opreme i goriva (nafte, gasa, električne energije), što nameće i više troškove. Ovaj model se inače u literaturi naziva „poljoprivreda bazirana na nafti“ (oil-based agriculture), koja je veoma zavisna od cena fosilnih goriva.

Slično je i sa povećanim brojem grla stoke, posebno one koja se drži na zatvorenim stočnim farmama, što isto tako zahteva veće troškove za objekte i opremu, energiju i ostalo.
Kliknite za proširenje...

И ови ситни лепо живе и зарађују, нису пропали....
 
Није поента у стимулисању, већ је поента да и ти мали фармери раде и живе и да није циљ тих државама да их униште. Нити су они пропали због мање производње. Док је то у СРБИЈИ циљ и пуне нам константо главу како мали фармер нема шта да тражи на тржишту, са њиљем да се наша дедовина откупи, како би ето неко могао да ради веће површине и да се зове ФАРМЕР...

- - - - - - - - - -

Иначе највеће стимулансе дају управо немачка и француска преко 400 евра/Ха...Толко о моћницима...Једна Италија даје свега око 250 евра/Ха помоћи својим фармерима, па они газе те велике французе....
 
Takodje je zanimljivo i to što Francuzi oko 7% proizvoda prodaju na malim pijacama pored puta (tako je formulisano a mislim da se podatak odnosi samo na voće).
 
Jedno je sigurno a to je da neće moći u jednoj kući da lagodno žive tri generacije sa 7-10 članova domaćinstva. Baba i majka bez ikakve penzije, nezaposlena žena i troje-četvoro dece, ko zna koliko unuka svi čekaju šta će tata zaraditi na njivi i svi bi da budu bogati i besni. Znam gomile ovakvih slučajeva gde se takvi nazivaju "velikima" a imaju par jutara svoje zemlje i silu hektara registrovane državne dobijene pod nejasnim okolnostima. Njima je uvek malo kredita, subvencija i svih mogućih državnih podsticaja. Gospodje supruge koje ceo dan sede na šorovima i na kafama po selu će izgleda morati digod da se zaposle a bahata dečica će kanda morati malo u školu pa čak i na neki posao ako nema dovoljno subvencija da se svi namira sa besnim kolima, telefonima i ludim provodima. Država subvencijama i zemljištem danas ne može namirivati to što ostareli roditelji nisu uplaćivali doprinose i nemaju penzije ili što je neka žena lenja i nije htela da ide u školu ili da se dohvati nekog posla ili što deca nisu makla dalje od osnovne i ništa u životu osim traktora nisu videli. Za nekoliko godina se sa subvencijama ne mogu ispraviti višedecenijske greške pojedinaca a realno nigde na svetu se ne može živeti bogato na tudj račun bez ozbiljnog rada i obrazovanja.
 
coci064 je napisao(la):
Slazem se, ali mi kazi ko su ti veliki, tj. koliko zemlje rade, a koliko poseduju? I ovi sa 100ha ne mogu da se izbore sa ovima od 1000, ali se bojim da ovim koji rade 10tak hektara ratarske proizvodnje nikakve subvencije vise ne mogu pomoci. Ili su nesposobni za taj posao ili su se kasno setili da oce da budu paori.

- - - - - - - - - -

Janosh.... posto se bavis i svinjarstvom evo ti jedan primer. Zar mislis da se moze ziveti od tova 10 svinja u turi? Ili su ludi oni clanovi foruma koji su podigli kredite izgradili objekte za tov sa svom savremenom opremom? To ti je isto kao i kod kupovine skupih traktora. Male ce vreme pregaziti bilo u ratarskoj ili u stocarskoj proizvodnji jer je mala zarada po jedinici. Na zalost to je neminovnost i ko to shvati i prilagodi se opstace ako ne nikakve subvencije mu nece pomoci.
Kliknite za proširenje...
Naravno da mogu mala domaćinsta da prežive,čak mogu reći da vredan domaćin sa 10ha svoje zemlje može živeti kvalitetnije nego neko sa 100 ha tuđe
Smer kojim ide državno rukovodstvo eu po svaku cenu doćiće glave i velikom i malom prizvođaču
 
Ima li neke mogućnosti da se piše o suvencijama u ovoj temi, a ne da se mlati (uglavnom) prazna slama. Dalji offtopic će biti brisan bez objašnjavanja.
 
Izvor RTV:

Велепоседници и закупци остају без државних пара



Како ће се догодине финансирати пољопривредна производња и колико ће пара из аграрне касе бити намењено субвенцијама још се не зна, али је јасно да ће промена у политици премирањa
биљне и сточарске производње бити. Највероватније ће део пољопривредника који обрађују на стотине хектара остати без државне помоћи. О томе да ли ће субвенцију добијати само они који обрађују мање од 20 или 50 хектара и који не узимају земљу у аренду, држва ће ускоро одлучити, али је већ сада јасно да постојећи систем, где се помоћ даје до сто хектара, неће опстати.
Против тога изјаснио се и министар финансија Душан Вујовић, рекавши да пољопривредна газдинства која имају више од 22 хектара више неће моћи да рачунају на субвенције државе, а јуче је и председник Фискалног савета Павле Петровић изјавио да би се од смањења субвенција у пољопривреди следеће године могле остварити уштеде од 50 милиона евра, што говори у прилог томе да ће промена бити. С друге стране, министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић најавила је да ће у буyету за наредну годину предложити Министарству финансија, Влади и Скупштини, да и даље буду исплаћиване и субвенције и премије за пољопривреду, и то као и досад – 100 евра по хектару и седам динара по литру млека.
За сада, у оквиру Одбора Републичке Скупштине за пољопривреду, шумарство и водопривреду расправља се о Нацрту закона о финансирању жетве, који доноси нове могућности и изворе новца за производњу, а сужава круг оних који добијају субвенције из аграрне касе. Наиме, како је за РТВ изјавио државни секретар у Министарству пољопривреде Жељко Радошевић, ако тај закон добије зелено светло, закупци државне земље у следећој години највероватније неће моћи да рачунају на директна давања од 100 евра по хектару обрадиве површине...
 
Ovo ko da je krojeno za ove sto daju u arendu.Nista se bitno ovim promenama nece postici.
 
Pozdrav svima!
Imam jedno pitanje,naime imam registrovano gazdinstvo i plaćam PIO. E sad, iskrsla mi je neka ponuda za posao pa bih hteo da probam uporedo i to i poljoprivredu.Na tom radnom mestu bih bio prijavljen pa automatski ne bih morao da plaćam PIO.Zanima me da li ću kasnije, ako u nekom trenutku odustanem od radnog mesta i vratim se samo na čistu poljoprivredu,morati da platim PIO koji u međuvremenu nisam plaćao.I da li bih za vreme trajanja radnog odnosa i uporednog bavljenja poljoprivredom imao pravo na subvencije ?
Malo sam zakomplikovao pitanje i izvinjavam se ako sam malo van teme.Hvala vam unapred na odgovorima :)
 
Trenutno imaš pravo na subvencije, nemožeš plaćati dva PIO takko da te neće dužiti za period u kojem si plaćao PIO po drugom osnovu.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh