Subvencije poljoprivredi za 2014

Kod nas su prvo podijelili gazdinstva na komercijalna i nekomercijalna na početku po dobrovoljnoj osnovi . Kasnije su izjavili da je krajnji cilj da se visina subvencija u poljoprivredi sve više veže za broj zaposlenih tj prijavljenih radnika . Dal je to korektnije ili ne nisam pametan.
 
Dzaba pricati i nesto pisati na ovu temu,nikad nije bilo isto niti ce biti vama u ravnici i nama po brdima,nema ovde neke koristi od tih subvencija,losa zemlja a za bolje dzubrenje se nema,mnogo se goriva trosi zbog radova uzbrdo i sto je najvaznije daleko se vise rizikuje po zivot nego u ravnici.Eto juce osta bez jednog mladog zemljaka iz susednog sela,covek poginu s traktora nizbrdo,bio je to stravican prizor,cemu muka trud i rad.
 
Zna li iko nesto o novim subvencionisanim kredima za poljoprivredu, koja banka daje i kako... Ja juce svratio do fonda za razvoj poljoprivrede kao ima nesto ali banke jos uvek nisu obavestene... Bar u Smederevu, ne znam, mozda je u nekim krajevima drugacije..
 
:off_topic: Zivi bili pa videli. Komsija je trazio 10000e/kj u roku od nedelju dana spustio na ~ 5500e/kj i jos nije prodato koliko ja znam. Meni ne odogvara, jer u tom delu ne radim bas ni malo.

Sa trenutnom zaradom po kj, ako imas 30 god i platis 10000e za jutro neces to zaraditi sledecih 30 godina na tom jutru...... koja je svrha onda kupiti tu zemlju? (osim subvencija) :haha:
 
To je tvoje pravo da razmislis po meni ispravno u tom pravcu, ali ne gledaju svi tako. Konkretno u mom mestu su, pa skoro svako drugo domacinstvo u inostranstvu (najvise po Svajcarskoj). Ti ljudi kad su otisli uglavnom 70-tih vise nisu imali ni za hleb ovde, pa su morali otici.
Od onda je proslo mnogo godina i stekli su dosta novca i ne gledaju koliko daju za kj zemlje. Konkurencija vlada medju njima i najbitnije im je to da budu u centru paznje! Ko je zaradjivao od poljoprivrede ako je nesto i zaradio, taj itekako gleda koliko ce platiti i dali ima ili nema racunice.
 
Činjenično stanje je da vlada opšta pomama za skupocenom mehanizacijom i to sa sobom povlači opravdavanje investicije kroz stalno proširivanje poseda.
Arenda se ugovara preko noći krišom. Dok se jedni bore svim snagama da steknu nešto i prošire svoje imanje kroz povećanje obradivih površina, drugi koriste tu (blagorečeno) alavost i na konto toga kupe subvencije. Dobro jednima, dobro drugima. Ove prve sa skupom mehanizacijom donekle i željom za radom i sticanjem imanja kroz rad razumem ali nikako ne razumem one koji jednom u dve godine (ili nijednom) dođu da obiđu svoj posed koji daju u arendu ali su zato prvi u redu u banci kad legnu subvencije.
Moje je mišljenje da treba određenim mehanizmima razlučiti onoga koji radi i njega kroz subvencije pomoći i pogurati dok ove druge što koriste zakonske prečice treba opametiti i spustiti na zemlju. Subvencije treba usmeriti ka mladima i onima koji su željni rada i žele svoj rad da podrede svojoj zamisli o budućnosti dok ove koji koriste maksimalno povlastice treba zaobići i ukinuti im subvencije.
U principu, znam da neće nikome te uskraćene subvencije naći put do ciljane grupe ali ipak treba naterati one koji neće da se prljaju da daju nekome ko hoće tu zemlju u arendu i tako istinski poterati vetar u leđa onima koji su spremni da ulože svoj trud u to.
Realno, imamo veliku količinu kojekakvih naslednika koji na osnovu nasleđene zemlje kupe subvencije a pri tome izdaju zemljište po uobičajenim ciframa koje su utvrđene u okruženju u kojima se ta zemlja nalazi a ne znaju da nađu u ataru parcelu koju izdaju u zakup.
Neka idealna kombinacija (kada bi pričali o stvarnim potrebama domaćeg agrara) bi bila da se više kroz subvencije teži ka donekle zatvorenom krugu proizvodnje gde bi za primer proizvod dobijen u ratarstvu nastavio svoj put u stočarstvo bez posrednika i tako bi došli do skoro krajnjeg proizvoda koji je moguće izvesti po mnogo većo ceni a samim tim i većoj zaradi.

O tom - po tom. Nije tema o tome i dalja rasprava bi stvarno dovela do toga da se tok teme odvede u totalno suprotan pravac od zamišljenog.
Činjenica je da ništa od procesa subvencionisanja od strane države nije krenulo.
 
Činjenično stanje je da vlada opšta pomama za skupocenom mehanizacijom i to sa sobom povlači opravdavanje investicije kroz stalno proširivanje poseda.
Arenda se ugovara preko noći krišom. Dok se jedni bore svim snagama da steknu nešto i prošire svoje imanje kroz povećanje obradivih površina, drugi koriste tu (blagorečeno) alavost i na konto toga kupe subvencije. Dobro jednima, dobro drugima. Ove prve sa skupom mehanizacijom donekle i željom za radom i sticanjem imanja kroz rad razumem ali nikako ne razumem one koji jednom u dve godine (ili nijednom) dođu da obiđu svoj posed koji daju u arendu ali su zato prvi u redu u banci kad legnu subvencije.
Moje je mišljenje da treba određenim mehanizmima razlučiti onoga koji radi i njega kroz subvencije pomoći i pogurati dok ove druge što koriste zakonske prečice treba opametiti i spustiti na zemlju. Subvencije treba usmeriti ka mladima i onima koji su željni rada i žele svoj rad da podrede svojoj zamisli o budućnosti dok ove koji koriste maksimalno povlastice treba zaobići i ukinuti im subvencije.
U principu, znam da neće nikome te uskraćene subvencije naći put do ciljane grupe ali ipak treba naterati one koji neće da se prljaju da daju nekome ko hoće tu zemlju u arendu i tako istinski poterati vetar u leđa onima koji su spremni da ulože svoj trud u to.
Realno, imamo veliku količinu kojekakvih naslednika koji na osnovu nasleđene zemlje kupe subvencije a pri tome izdaju zemljište po uobičajenim ciframa koje su utvrđene u okruženju u kojima se ta zemlja nalazi a ne znaju da nađu u ataru parcelu koju izdaju u zakup.
Neka idealna kombinacija (kada bi pričali o stvarnim potrebama domaćeg agrara) bi bila da se više kroz subvencije teži ka donekle zatvorenom krugu proizvodnje gde bi za primer proizvod dobijen u ratarstvu nastavio svoj put u stočarstvo bez posrednika i tako bi došli do skoro krajnjeg proizvoda koji je moguće izvesti po mnogo većo ceni a samim tim i većoj zaradi.

O tom - po tom. Nije tema o tome i dalja rasprava bi stvarno dovela do toga da se tok teme odvede u totalno suprotan pravac od zamišljenog.
Činjenica je da ništa od procesa subvencionisanja od strane države nije krenulo.
Problem je sto pojedini poljoprivrednici sto uzmu u arendu daju arendu i pritom gazdi ponude i subvencije neko pola neko svu subvenciju,nebili nakupili sto vise zemlje.Da se svi dogovore da nedaju subvencije vlasnicima nebi tako bilo.
 
Problem je sto pojedini poljoprivrednici sto uzmu u arendu daju arendu i pritom gazdi ponude i subvencije neko pola neko svu subvenciju,nebili nakupili sto vise zemlje.Da se svi dogovore da nedaju subvencije vlasnicima nebi tako bilo.
Mislim da je mnogo vise onih koji daju u arendu i trazi pola subvencije,od poljoprivrednika koji je nude.
 
dobro je da hoce i da podele kod nas još uzmu subnenciju i arendu a onom ko radi ništa radi ako hoceš tako . da bar ta subvencija znaci stvarno posticaj da kad jed obiješ od države da ti to bude kao doprinos od države što se baviš time ida te time stimuliše da još više radiš da i ti i država ima korist od toga a ne ovako subvencija ti dođe kao kad daju i uplate da premostiš dok se nešto ne proda i dođe do para da se može nešto da se uradi
 
Bio danas na nisovoj pumpi i i krenula je prodaja gasnog ulja.Moze se tociti iskljucivo uz karticu od gazdinstva i samo u traktore ,u ostala vozila ne daju.cena 149din uz nis karticu
popust od 3 din.
 
Zamolio bih kolege da iznesu svoj stav, kratko i jasno, na pitanje: ZASTO JE POTREBNO SUBVENCIJU DAVATI POLJOPRIVREDI ?
 
Kolega Neo , ako niste primijetili ovo je poljoprivredni forum pa je logičnije pitanje zašto nam treba subvencija , mi je ne dajemo , nego dobijamo eventualno.
 
Kolega Neo , ako niste primijetili ovo je poljoprivredni forum pa je logičnije pitanje zašto nam treba subvencija , mi je ne dajemo , nego dobijamo eventualno.
Postavili ste retoricko pitanje a ne logicno ali cu ipak odgovoriti konkretno.Dakle poljoprivrednici prvo dju novac pa ocekuju povracaj u vidu subvencije, prosle godine za dizel je bila obaveza 120 l nafte da se izvrsio povracaj od 6000 d., kupovinom 120 l drzavi se daje u vidu poreza oko 9000 d. a ona vam vrati 6000 d. Dali dobijamo ili dajemo nije tesko izracunati.
 
Zamolio bih kolege da iznesu svoj stav, kratko i jasno, na pitanje: ZASTO JE POTREBNO SUBVENCIJU DAVATI POLJOPRIVREDI ?
Vrlo kompleksno pitanje,kolega,mogli bi disertacije o tome da izradjujemo ovde.Sami pogled na ovu gabaritnu temu,daje naznake svekolikog znacaja bezplanske socijalne pomoci radnom i produktivnom sloju ovog urusenog drustva.Pa recimo:zato sto sve normalne zemlje u okruzenje (a i sire),subvencionisu svoj agrar,zato sto imamo najskuplju proizvodnju u regionu (a i sire),zato sto imamo nenormalan paritet cena,zato sto smo od 1.januara usli u robnu liberalizaciju,zato sto smo zastali u razvoju (generalno) u poredjenju sa naprednim zemljama,pa se,pored ostalog,sluzimo mehanizacijom iz sredine proslog veka,zato sto kada mi ne bi dali subvenciju za umaticena grla,kao i premiju za mleko,mogao bih da otvorim vrata stale i pustim stoku na slobodu,toliko o rentabilnosti ove grane poljoprivrede...zato sto..hiljadu zasto...hiljadu zato...Da je ovakav nacin subvencionisanja seljaka i poljoprivrede u celosti,blago receno ne zdravorazumski svima je jasno,ali dok volovi sa vlasti ne naberu pameti za dugorocni plan razvoja agrara i sela,a time i drzave,ove socijale su mnogima od nas slamka spasa...onaj jezicak na vagi koji ce prevagnuti da ostanemo u ovom poslu,po mnogo cemu mazohistickom.
 
  • Like
Reagovanja: Neo
Činjenično stanje je da vlada opšta pomama za skupocenom mehanizacijom i to sa sobom povlači opravdavanje investicije kroz stalno proširivanje poseda.
Arenda se ugovara preko noći krišom. Dok se jedni bore svim snagama da steknu nešto i prošire svoje imanje kroz povećanje obradivih površina, drugi koriste tu (blagorečeno) alavost i na konto toga kupe subvencije. Dobro jednima, dobro drugima. Ove prve sa skupom mehanizacijom donekle i željom za radom i sticanjem imanja kroz rad razumem ali nikako ne razumem one koji jednom u dve godine (ili nijednom) dođu da obiđu svoj posed koji daju u arendu ali su zato prvi u redu u banci kad legnu subvencije.
Moje je mišljenje da treba određenim mehanizmima razlučiti onoga koji radi i njega kroz subvencije pomoći i pogurati dok ove druge što koriste zakonske prečice treba opametiti i spustiti na zemlju. Subvencije treba usmeriti ka mladima i onima koji su željni rada i žele svoj rad da podrede svojoj zamisli o budućnosti dok ove koji koriste maksimalno povlastice treba zaobići i ukinuti im subvencije.
U principu, znam da neće nikome te uskraćene subvencije naći put do ciljane grupe ali ipak treba naterati one koji neće da se prljaju da daju nekome ko hoće tu zemlju u arendu i tako istinski poterati vetar u leđa onima koji su spremni da ulože svoj trud u to.
Realno, imamo veliku količinu kojekakvih naslednika koji na osnovu nasleđene zemlje kupe subvencije a pri tome izdaju zemljište po uobičajenim ciframa koje su utvrđene u okruženju u kojima se ta zemlja nalazi a ne znaju da nađu u ataru parcelu koju izdaju u zakup.
Neka idealna kombinacija (kada bi pričali o stvarnim potrebama domaćeg agrara) bi bila da se više kroz subvencije teži ka donekle zatvorenom krugu proizvodnje gde bi za primer proizvod dobijen u ratarstvu nastavio svoj put u stočarstvo bez posrednika i tako bi došli do skoro krajnjeg proizvoda koji je moguće izvesti po mnogo većo ceni a samim tim i većoj zaradi.

O tom - po tom. Nije tema o tome i dalja rasprava bi stvarno dovela do toga da se tok teme odvede u totalno suprotan pravac od zamišljenog.
Činjenica je da ništa od procesa subvencionisanja od strane države nije krenulo.

ja mislim da bi subvencije trebalo dati za gorivo djubar i seme a kes nista zato sto bi tako mnogo smanjili uticaj onih koji izdaju zemlju u zakup i mislim da bi se jedino tako moglo donekle to resiti
 
Nazad
Vrh