Neće nas stočara puno ostati. Gledam šta se dešava u selu i sve se polako gasi. Kako kažu, prvo propadaš polako i onda odjednom. Svima je dogorelo do noktiju ali dok još ima nešto hrane držaće se pa makar u minus. U drugoj polovini prošle godine prodato je preko 800 krava iz sela, uglavnom na klanje. To je oko 15-20% ukupnog broja muznih krava. Do proleća će otići sigurno još toliko. Ni na nisam siguran dokle ću izdržati ali sigurno se ne gleda napred u budućnost već samo na korak ispred sebe. Jer sad spoticanje znači kraj, nema dalje. E dotle smo došli.
Da ne bude da sam baš negativan, ima života i bez krava i bez poljoprivrede. Samo treba da znamo šta to znači. Kod nas se u selu nekad masovno gajio bostan. I ko nije radio imao je komšiju koji radi i mogao si lako doći do domaće lubenice i dinje. Sad je kod nas spala priča na jedno ili dva slova. Uglavnom se preprodaje ko zna odkud. Jedemo makedonsku i grčku robu. Tako će biti i kad uništio stočarstvo. Ješćemo paštete od zamrznutog brazilskog mesa i biljni sir od palminog ulja a zalivati mlekom od soje. Ako nam to bude skupo prodavaće nam Kinezi insekte. Prava proteinska hrana, kakav bre pršut.
Pa dok budemo grickali bubašvabe raspravljaćemo na internetu ko je profi a ko hobi
Sent from my motorola one zoom using Tapatalk
