Ovaj nas izmuceni i konstantno unistavani stocni fond,ocigledno pretrpece jos jedan tezak udarac.Svi ce da prodaju neki deo stada,pod ovakvim trzisnim uslovima.Ako je cena kukuruza jednaka ceni mleka,a negde kao kod mene i veca,onda je rasprodaja grla neminovnost.Kabaste hrane jedva da je nesto prikupljeno,a tesko je i naci.Kod mene bi rekli-stanje za plakanje.Sto kaze Kukulele-obnoviti broj mlecnih grla je dugotrajan proces.Nisu tu u pitanju samo dve godine,ako sve bude u redu,do prve muze,vec formiranje dobrog stada.Tek posle dve godine vidis sta si ocuvao i da li je za cuvanje ili izbacivanje iz stale.Ni vrhunski roditelji nisu garant odlicnom potomstvu.A kad bude tako,onda prica ide opet iz pocetka,opet dve godine i cekanje na prvo zensko tele,a to moze da bude i tek kroz pet godina.Zato je prioritet sacuvati kvalitetna grla,samo se postavlja pitanje kako?U godini elementarne katastrofe,sa ovakvim stanjem u agraru i tendencijom smanjenja stoke,umesto obratno,bice vrlo tesko sacuvati to sto se zateklo u stali.I tako nekako mi svake godine pocinjemo iste stvari iz pocetka.Kao beba koja nauci da hoda,pa onda da skace,pa da trci,pa da bude olimpijski sampion,mi uvek iznova se vracamo u pelene,pravimo prve korake i nanovo pisamo u gace.A onda bi jos da se poredimo sa onim sto je stigo do olimpijskih odlicja.