Slozio bih se da se obestete ljudi sa otpisom zakupa samo ukoliko i meni isti iznos u visini prosecnog zakupa na teritoriji opstine isplate po ha u vlasnistvu i zakupu od fizickih lica. S obzirom da su nam njive pod istim nebom, i moje i njihove, mislim da bi samo u tom slucaju bili ravnopravni.
potpuno se slazem sa izlaganjem,pa zar mi koji smo se grcili i skupljali pare da bi kupili i uvecali imanje ne treba da budemo povlasceni u susi ? ? ?
slusam samo kako kukaju na drzavne zakupe,a sta sa mojim privatnim zakupom/arendom ? ? ?
a sta je sa bankarskim kreditima ko nije uspeo da bude privilegovan sa malom kamatom od strane min.poljoprivrede ? ? ?
malo se preteralo i u nasoj alavosti samo daj sto vise zemlje nema veze po koje pare se uzima u arendu..........cujem tetka mi u NBeceju izdala za 12 meteri psenice po katastarskom jutru, pa ove godine ko je imo 25 meteri sta mu je ostalo GDE JE TU RACUNICA
---------- Poruka napisana u 14:26 ---------- Prethodna poruka je at 14:16 ----------
[h=1]
Posledice nedostatka vode na proizvodnju hrane u svetu[/h]Prema podacima stručnjaka u svetu se godišnje ispumpa oko 160 milijardi tona podzemne vode više nego što se obnovi. Kako je za proizvodnju jedne tone žitarica potrebno oko hiljadu tona vode to znači da se 160 miliona tona žitarica u svetu proizvede preteranim i neodrživim ispumpavanjem podzemnih voda.
Voda je ključni i limitirajuci faktor poljoprivrede koji presudno utiče na prinose – čak i u slučaju kada su ispunjeni svi ostali preduslovi (đubrivo, seme, dobro pripremljeno zemljište). Iako se zna da je poljoprivreda bila osnov nastanka gradova i civilizacija moglo bi se reći da su te prve civilizacije izgrađene u najvećoj meri na saznanju kako udruženim snagama bolje iskoristiti vodu za veću proizvodnju hrane, odnosno na znanju o navodnjavanju zemljišta.
Danas je jasno većini istoričara da su se velike imperije i prošle civilizacije isto tako urušavale kada bi pod uticajem klimatskih promena došlo do sve manjih količina raspoložive vode za poljoprivredu (atmosferske padavine ili površinske vode za navodnjavanje) ili kad je, kao u slučaju Starog Egipta, došlo do zaslanjivanja zemljišta od hiljadugodišnjeg navodnjavanja. Velike seobe naroda kroz istoriju nastale su većinom iz istih razloga.
Jedno od najznačajnijih upozorenja na problem nedostatka vode koji nas - zbog globalnog zagrevanja, uvećanja svetskog stanovništva i ekoloških zagađenja - očekuje u 21-om veku, izneo je svetski ekspert za pitanja hrane
Lester Brown. (1)
U uvodnom govoru-izveštaju na Konferenciji o vodama u Stokholmu 2000-te godine - ‘Kako će nestašica vode oblikovati novi vek’ - Brown iznosi podatak da se ukupna potrošnja vode u svetu utrostručila za poslednjih pedeset godina. Dok potrošnja vode u svetu stalno raste, bazična količina sveže vode dobijene iz hidrološkog ciklusa ostaje uglavnom ista.
Od ukupno utrošene vode u svetu oko 70% voda uzetih iz reka ili podzemnih izvorišta ide za potrebe poljoprivrede, 20% za industriju i 10% za razne potrebe ljudi i domaćinstava. Oko 40% svetske hrane dolazi sa navodnjavanog zemljišta.
Prekomerno korišćenja voda u svetu ostavlja posledice kako na stanje površinskih tako i na stanje podzemnih voda: reke presahnjuju i dolazi do opadanje nivoa podzemnih voda.
Mnoge od velikih svetskih reka presuše pre nego što stignu do ušća u okeane ili ako i stignu do ušća to je sa vrlo malim količinama vode:
- Voda reke Kolorado u SAD retko dospe do Kalifornijskog zaliva;
- Reka Nil, žila kucavica Egipta, ima vrlo malo vode na ušću u Mediteran;
- Reka Gang (između Indije i Bangladeša) je skoro suva na ušću u Bengalski zaliv;
- Žuta reka u Kini je 1972-ge godine presušila 15 dana, 1977-me je presahla skoro pola godine a od 1985-te ona svake godine redovno presuši za izvesno vreme.
Svetska banka procenjuje da Kina sada raspolaže sa svega 80% količine vode koja joj je potrebna za irigaciju. U borbi za vodu poljoprivreda gubi bitku od industrije i gradova. Ako se uzme u obzir da je potrebno oko hiljadu tona vode da bi se proizvela jedna tona žitarica koja donosi prihod od oko 200 USD (u to vreme) a ista količina vode upotrebljene u industriji donese prihod od oko 14 000 USD – onda je jasno zasto poljoprivreda gubi bitku za vodu. Kini je zapravo povoljnije da uvozi hranu nego da uskrati deo vode industriji.
Zbog sve većih potreba za hranom, a u nedostatku površinskih voda, došlo je do preteranog korišćenja podzemnih voda za potrebe irigacije. Kako se podzemne vode veoma sporo obnavljaju došlo je do opadanja nivoa podzemnih voda na svim kontinentima.
U Pendžabu, žitnici Indije, koja proizvodi po dve letine godišnje, što zahteva dodatne količine vode, došlo je do opadanja nivoa podzemne vode za oko pola metra godišnje; u ravnici severne Kine koja proizvodi oko 40% žitarica u zemlji – nivo podzemne vode opadne za jedan i po metar godišnje.
Prema podacima stručnjaka u svetu se godišnje ispumpa oko 160 milijardi tona podzemne vode više nego što se obnovi. Kako je za proizvodnju jedne tone žitarica potrebno oko hiljadu tona vode to znači da se 160 miliona tona žitarica u svetu proizvede preteranim i neodrživim ispumpavanjem podzemnih voda. Ako se uzme kao prosek da je za ishranu jedne osobe godišnje potrebna približno jedna trećina tone žitarica (za hleb i testa, proizvodnju mesa) to znači da se skoro petsto miliona ljudi u svetu hrani oduzimajući rezerve vode budućim generacijama.
Nedostatak voda se posebno oseća u zemljama Severne Afrike (Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat) i Srednjeg Istoka - istočno od Irana. Ove zemlje uvoze velike količine žitarica za čiju proizvodnju je potrebna količina vode koja bi ukupno bila jednaka količini vode koju poseduje reka Nil. Uvozom žitarica se zapravo vrši i preraspodela voda na svetskom nivou.
Globalno zagrevanje planete dovodi i do sve manjih količina padavina kao i do topljenja lednika i glečera kao najvećih rezervoara sveže vode - što vodi ka dodatnom smanjenju kapaciteta rečnih tokova.
Odgovor na krizu voda zahtevaće siri krug mera kako na efikasnijem korišćenju voda u poljoprivrednoj proizvodnji tako i u odnosu na način ishrane stanovništva.
U agrarnoj proizvodnji mere bi obuhvatile korišćenje efikasnijih sistema irigacije (kapaljke i prskalice sa nižim pritiskom koje su posebno razvili stručnjaci u Izraelu), kao i tehnologiju “plave vode” odnosno sakupljanje kišnice u manjim ili većim rezervoarima za kasniju irigaciju. Iako Brown to ne pominje u izveštaju ovde bi svakako trebalo istaći potrebu za uvođenjem novih tehnologija obrade zemlje kojima se bolje upija i čuva atmosferske voda u zemljištu odnosno tehnologija “zelene vode” kao i “no-till” tehnologija za smanjivanje klasičnog oranja sa prevrtanjem zemlje (da bi se sprečilo gubljenje vlage iz zemljista). Tu bi svakako trebalo uvrstiti tehnologiju konzervacione poljoprivrede koju preporučuje FAO ali i metode organske poljoprivrede sa većom upotrebom stajnjaka i raznih oblika kompostiranog đubriva. Od ogromnog značaja biće i stvaranje novih vrsta useva koji su otporni na sušu odnosno efikasnije koriste raspoloživu vlagu.
Manje količine voda u poljoprivrednoj proizvodnji zahtevaće i promene u ishrani stanovništva - posebno u korišćenju proteina životinjskog porekla – odnosno usmeravanje ka onim vrstama mesa za čiju se proizvodnju utroši manje cerealija (pa samim tim i vode). U proseku je za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno oko sedam kilograma cerealija, za kilogram svinjetine treba četiri kilograma a za kilogram živinskog mesa (i ribe) potrebno je samo dva kilograma ove hrane.
Uz sve ovo biće neophodne i mere za uspostavljanje realne cene čiste vode. Sveža voda je, bez obzira na njen hidrološki ciklus i razne druge oblike prečišćavanja, isto tako ograničen prirodni resurs koji se mora racionalno koristiti i zaštititi od zagađenja.
O krizi vode u Kini potvrđuje i skorašnji intervju
L. Brown-a objavljen u kineskoj štampi. (2)
Nemački
Spiegel International Online javlja u vestima od 7-og marta 2008-me da je severna Evropa imala ove godine rekordno toplu zimu sa manje snega (naročito u Skandinaviji). Prema prognozi britanskog metereološkog super-kompjutera Nemačka će ove godine dobiti leto nešto toplije od višegodišnjeg proseka ali izgleda sa padavinama u okviru proseka (
www.spiegel.de/international/world/0,1518,540190,00.html).
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (
www.ipcc.ch) Evropa će početkom ovog veka dobiti suše u proseku svake treće godine da bi se suša kao standardni oblik klime ustalila svake godine do kraja veka. Novija merenja ukazuju da se klima na Zemlji menja čak i brže od ovog predviđanja.
U svojoj poslednjoj knjizi ‘Osveta Gaje’
(The Revenge of Gaia) britanski naučnik
James Lovelock (autor danas široko prihvaćene Gaja teorije o Zemlji kao jedinstvenom samoregulišećem super-organizmu) iznosi mišljenje da će dobar deo Evrope dobiti saharsku klimu već za tridesetak godina a da će već do 2020-te ekstremno vreme postati norma što će dovesti do globalnih šteta velikih razmera.