Suša 2012

Slusam sinoc u emisiji OKO buduceg min.Knezevica i po njegovoj prici vidim da njega uveliko lobiraju , da se ne plati zakup na drzavno polj. zemljiste zbog suse ( a ko ce meni da oprosti arendu prema fizickom licu ) i da se prolongiraju krediti na 1 god grejs perioda ( a sta sa onima ko nema kredit ). Na pitanje voditeljke za subvenciju od 12 000 din/Ha kao da mu stavila prst u oko :haha:. Okreni obrni .. opet ce najebe prosecan poljoprivrednik ( ne daj boze ) !
 
Isto ce nam biti kao i do sada nema nama pomoci ovde u ovoj drzavi stalno spasavaju velike a nas ko je..e.Kome cemo mi objasniti da nije rodilo kada treba da platimo arendu drzava mozda i oprosti ali ovi nasi arendasi,sta ih briga samo dizu cenu arendi i sada ko placa arendu u robi taj ima da ostane go kao pistolj,njih neinteresuje susa oni hoce pune ambare kukuruza a mi kao da smo osiguravajuce drustvo,mi se nismo osigurali kod boga.Ja mislim da bi trebalo ovu susu svi zajedno da podelimo i mi sto radimo a i oni koji daju zemlju u zakup,ove godine tako a sledece neka da bog da rodi pa ce biti i za njih.
 
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta treba ako ne u celosti bar u većem delu otpisati,a isto tako i prolongirati kredite uzete u saradnji sa MIN.POLJ. na godinu dana.
Zašto je to loša mera ja ne mogu da shvatim.Država nema novca niti mogućnosti da na bilo koji drugi način pomogne sem na taj.Na to treba još da dodaju otpis poreza i godišnjeg plaćanja PIO.
 
bukur je napisao(la):
Ja mislim da bi trebalo ovu susu svi zajedno da podelimo i mi sto radimo a i oni koji daju zemlju u zakup,ove godine tako a sledece neka da bog da rodi pa ce biti i za njih.
Kliknite za proširenje...

Bole njih uvo za susu, oni hoce svoje!!! Jos kazu, zasto prosle godine kad je rodilo 10t/ha kukuruza nisi dao malo vise za arendu, bilo je super, e pa nemoze svake godine :sjasi:
 
diklofen je napisao(la):
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta treba ako ne u celosti bar u većem delu otpisati,a isto tako i prolongirati kredite uzete u saradnji sa MIN.POLJ. na godinu dana.
Zašto je to loša mera ja ne mogu da shvatim.Država nema novca niti mogućnosti da na bilo koji drugi način pomogne sem na taj.Na to treba još da dodaju otpis poreza i godišnjeg plaćanja PIO.
Kliknite za proširenje...
ima mogucnosti,kako nema,nek podele jeftino gorivo i vestacko djubrivo seljacima,nek raspodele tu drzavnu zemlju na veci broj seljaka po nekim normalnim cenama!a otpisivati zakup ljudima koji su placali hektar u 90% slucajeva preko 70-80000din je suludo i sramno ali vec polako pripremaju teren i za to!
 
Slozio bih se da se obestete ljudi sa otpisom zakupa samo ukoliko i meni isti iznos u visini prosecnog zakupa na teritoriji opstine isplate po ha u vlasnistvu i zakupu od fizickih lica. S obzirom da su nam njive pod istim nebom, i moje i njihove, mislim da bi samo u tom slucaju bili ravnopravni.
 
diklofen je napisao(la):
Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta treba ako ne u celosti bar u većem delu otpisati,a isto tako i prolongirati kredite uzete u saradnji sa MIN.POLJ. na godinu dana.
Zašto je to loša mera ja ne mogu da shvatim.Država nema novca niti mogućnosti da na bilo koji drugi način pomogne sem na taj.Na to treba još da dodaju otpis poreza i godišnjeg plaćanja PIO.
Kliknite za proširenje...

Treba uzeti u obzir da mali poljoprivrednici nisu mogli ni da primirišu licitacijama državne zemlje od nekih koji su uzimali i po hiljadu hektara po basnoslovnim cenama. Malim poljoprivrednicima je onda ostao samo privatni zakup, koga ne mogu smanjiti nikako (a po mom mišljenju i ne treba, jer i od tog zakupa živi neki deda i baba, i to jaaakoo skromno i bedno).

Slažem se da su ljudi u nevolji i prolongiranje otplate zakupa državnog zemljišta je u redu, ali čisti otpis bi bio pljuvanje u lice malima po drugi put...
 
Pa jel mi treba da drzavi kopamo kanale?Kome se porezi placaju?Ove slike su od kanala iz naseg sela koji je povezan i dunavom i tisom nazalost dobro zarastao ali su za Cirica iz sakula i firmu res trade iskopali i fino pokosili do njihovog rendzera da nepropadne semenski kukuruz ali opet sta vredi kada vode jedva ima pola metra dubina a negde i plice i metar mulja.Pocetkom '90-ih taj kanal je bio prosecne dubine 2.5 metra Poseduje dve crpne stanice Dunava i Jednu pored tise pecalo se bilo ribe sada kosaraju klinci i to malo ribe sto ima na zadnjoj slici je moja njiva sa leve strane je taj isti kanal samo 500 metara od tog pomenutog rendzera koji je veza sa rekom tisom ali bez vode i zarastao u trsci nekada je u blizini bilo kupaliste i pecao sam kao klinac lepa secanja ali danas obican trscarnik.Sad samo zamislite koliko vode iz dunava i tise moze da se upumpa tako je nekad bilo Ovo je slika jednog kanala a kod nas ih ima skoro 10 neracunajuci ostala sela u opstini a ovo su slike danasnjice.
abpOpLbO.jpg
[/URL][/IMG]
abiP0IZg.jpg
[/URL][/IMG]
abv8Lx5o.jpg
[/URL][/IMG]
acwmcH3S.jpg
[/URL][/IMG]
adwPXs7r.jpg
[/URL][/IMG]
abc3nrXp.jpg
[/URL] [/IMG]
 
nexcom je napisao(la):
Slozio bih se da se obestete ljudi sa otpisom zakupa samo ukoliko i meni isti iznos u visini prosecnog zakupa na teritoriji opstine isplate po ha u vlasnistvu i zakupu od fizickih lica. S obzirom da su nam njive pod istim nebom, i moje i njihove, mislim da bi samo u tom slucaju bili ravnopravni.
Kliknite za proširenje...
potpuno se slazem sa izlaganjem,pa zar mi koji smo se grcili i skupljali pare da bi kupili i uvecali imanje ne treba da budemo povlasceni u susi ? ? ?
slusam samo kako kukaju na drzavne zakupe,a sta sa mojim privatnim zakupom/arendom ? ? ?
a sta je sa bankarskim kreditima ko nije uspeo da bude privilegovan sa malom kamatom od strane min.poljoprivrede ? ? ?
malo se preteralo i u nasoj alavosti samo daj sto vise zemlje nema veze po koje pare se uzima u arendu..........cujem tetka mi u NBeceju izdala za 12 meteri psenice po katastarskom jutru, pa ove godine ko je imo 25 meteri sta mu je ostalo GDE JE TU RACUNICA

---------- Poruka napisana u 14:26 ---------- Prethodna poruka je at 14:16 ----------

[h=1]Posledice nedostatka vode na proizvodnju hrane u svetu[/h]Prema podacima stručnjaka u svetu se godišnje ispumpa oko 160 milijardi tona podzemne vode više nego što se obnovi. Kako je za proizvodnju jedne tone žitarica potrebno oko hiljadu tona vode to znači da se 160 miliona tona žitarica u svetu proizvede preteranim i neodrživim ispumpavanjem podzemnih voda.

04042008152132-1.jpg
Voda je ključni i limitirajuci faktor poljoprivrede koji presudno utiče na prinose – čak i u slučaju kada su ispunjeni svi ostali preduslovi (đubrivo, seme, dobro pripremljeno zemljište). Iako se zna da je poljoprivreda bila osnov nastanka gradova i civilizacija moglo bi se reći da su te prve civilizacije izgrađene u najvećoj meri na saznanju kako udruženim snagama bolje iskoristiti vodu za veću proizvodnju hrane, odnosno na znanju o navodnjavanju zemljišta.
Danas je jasno većini istoričara da su se velike imperije i prošle civilizacije isto tako urušavale kada bi pod uticajem klimatskih promena došlo do sve manjih količina raspoložive vode za poljoprivredu (atmosferske padavine ili površinske vode za navodnjavanje) ili kad je, kao u slučaju Starog Egipta, došlo do zaslanjivanja zemljišta od hiljadugodišnjeg navodnjavanja. Velike seobe naroda kroz istoriju nastale su većinom iz istih razloga.
Jedno od najznačajnijih upozorenja na problem nedostatka vode koji nas - zbog globalnog zagrevanja, uvećanja svetskog stanovništva i ekoloških zagađenja - očekuje u 21-om veku, izneo je svetski ekspert za pitanja hrane Lester Brown. (1)
U uvodnom govoru-izveštaju na Konferenciji o vodama u Stokholmu 2000-te godine - ‘Kako će nestašica vode oblikovati novi vek’ - Brown iznosi podatak da se ukupna potrošnja vode u svetu utrostručila za poslednjih pedeset godina. Dok potrošnja vode u svetu stalno raste, bazična količina sveže vode dobijene iz hidrološkog ciklusa ostaje uglavnom ista.
Od ukupno utrošene vode u svetu oko 70% voda uzetih iz reka ili podzemnih izvorišta ide za potrebe poljoprivrede, 20% za industriju i 10% za razne potrebe ljudi i domaćinstava. Oko 40% svetske hrane dolazi sa navodnjavanog zemljišta.
Prekomerno korišćenja voda u svetu ostavlja posledice kako na stanje površinskih tako i na stanje podzemnih voda: reke presahnjuju i dolazi do opadanje nivoa podzemnih voda.
Mnoge od velikih svetskih reka presuše pre nego što stignu do ušća u okeane ili ako i stignu do ušća to je sa vrlo malim količinama vode:
- Voda reke Kolorado u SAD retko dospe do Kalifornijskog zaliva;
- Reka Nil, žila kucavica Egipta, ima vrlo malo vode na ušću u Mediteran;
- Reka Gang (između Indije i Bangladeša) je skoro suva na ušću u Bengalski zaliv;
- Žuta reka u Kini je 1972-ge godine presušila 15 dana, 1977-me je presahla skoro pola godine a od 1985-te ona svake godine redovno presuši za izvesno vreme.
Svetska banka procenjuje da Kina sada raspolaže sa svega 80% količine vode koja joj je potrebna za irigaciju. U borbi za vodu poljoprivreda gubi bitku od industrije i gradova. Ako se uzme u obzir da je potrebno oko hiljadu tona vode da bi se proizvela jedna tona žitarica koja donosi prihod od oko 200 USD (u to vreme) a ista količina vode upotrebljene u industriji donese prihod od oko 14 000 USD – onda je jasno zasto poljoprivreda gubi bitku za vodu. Kini je zapravo povoljnije da uvozi hranu nego da uskrati deo vode industriji.

Zbog sve većih potreba za hranom, a u nedostatku površinskih voda, došlo je do preteranog korišćenja podzemnih voda za potrebe irigacije. Kako se podzemne vode veoma sporo obnavljaju došlo je do opadanja nivoa podzemnih voda na svim kontinentima.
U Pendžabu, žitnici Indije, koja proizvodi po dve letine godišnje, što zahteva dodatne količine vode, došlo je do opadanja nivoa podzemne vode za oko pola metra godišnje; u ravnici severne Kine koja proizvodi oko 40% žitarica u zemlji – nivo podzemne vode opadne za jedan i po metar godišnje.
Prema podacima stručnjaka u svetu se godišnje ispumpa oko 160 milijardi tona podzemne vode više nego što se obnovi. Kako je za proizvodnju jedne tone žitarica potrebno oko hiljadu tona vode to znači da se 160 miliona tona žitarica u svetu proizvede preteranim i neodrživim ispumpavanjem podzemnih voda. Ako se uzme kao prosek da je za ishranu jedne osobe godišnje potrebna približno jedna trećina tone žitarica (za hleb i testa, proizvodnju mesa) to znači da se skoro petsto miliona ljudi u svetu hrani oduzimajući rezerve vode budućim generacijama.
Nedostatak voda se posebno oseća u zemljama Severne Afrike (Maroko, Alžir, Tunis, Libija, Egipat) i Srednjeg Istoka - istočno od Irana. Ove zemlje uvoze velike količine žitarica za čiju proizvodnju je potrebna količina vode koja bi ukupno bila jednaka količini vode koju poseduje reka Nil. Uvozom žitarica se zapravo vrši i preraspodela voda na svetskom nivou.
Globalno zagrevanje planete dovodi i do sve manjih količina padavina kao i do topljenja lednika i glečera kao najvećih rezervoara sveže vode - što vodi ka dodatnom smanjenju kapaciteta rečnih tokova.
Odgovor na krizu voda zahtevaće siri krug mera kako na efikasnijem korišćenju voda u poljoprivrednoj proizvodnji tako i u odnosu na način ishrane stanovništva.
U agrarnoj proizvodnji mere bi obuhvatile korišćenje efikasnijih sistema irigacije (kapaljke i prskalice sa nižim pritiskom koje su posebno razvili stručnjaci u Izraelu), kao i tehnologiju “plave vode” odnosno sakupljanje kišnice u manjim ili većim rezervoarima za kasniju irigaciju. Iako Brown to ne pominje u izveštaju ovde bi svakako trebalo istaći potrebu za uvođenjem novih tehnologija obrade zemlje kojima se bolje upija i čuva atmosferske voda u zemljištu odnosno tehnologija “zelene vode” kao i “no-till” tehnologija za smanjivanje klasičnog oranja sa prevrtanjem zemlje (da bi se sprečilo gubljenje vlage iz zemljista). Tu bi svakako trebalo uvrstiti tehnologiju konzervacione poljoprivrede koju preporučuje FAO ali i metode organske poljoprivrede sa većom upotrebom stajnjaka i raznih oblika kompostiranog đubriva. Od ogromnog značaja biće i stvaranje novih vrsta useva koji su otporni na sušu odnosno efikasnije koriste raspoloživu vlagu.
Manje količine voda u poljoprivrednoj proizvodnji zahtevaće i promene u ishrani stanovništva - posebno u korišćenju proteina životinjskog porekla – odnosno usmeravanje ka onim vrstama mesa za čiju se proizvodnju utroši manje cerealija (pa samim tim i vode). U proseku je za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno oko sedam kilograma cerealija, za kilogram svinjetine treba četiri kilograma a za kilogram živinskog mesa (i ribe) potrebno je samo dva kilograma ove hrane.
Uz sve ovo biće neophodne i mere za uspostavljanje realne cene čiste vode. Sveža voda je, bez obzira na njen hidrološki ciklus i razne druge oblike prečišćavanja, isto tako ograničen prirodni resurs koji se mora racionalno koristiti i zaštititi od zagađenja.
O krizi vode u Kini potvrđuje i skorašnji intervju L. Brown-a objavljen u kineskoj štampi. (2)
Nemački Spiegel International Online javlja u vestima od 7-og marta 2008-me da je severna Evropa imala ove godine rekordno toplu zimu sa manje snega (naročito u Skandinaviji). Prema prognozi britanskog metereološkog super-kompjutera Nemačka će ove godine dobiti leto nešto toplije od višegodišnjeg proseka ali izgleda sa padavinama u okviru proseka (www.spiegel.de/international/world/0,1518,540190,00.html).
Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene Ujedinjenih nacija (www.ipcc.ch) Evropa će početkom ovog veka dobiti suše u proseku svake treće godine da bi se suša kao standardni oblik klime ustalila svake godine do kraja veka. Novija merenja ukazuju da se klima na Zemlji menja čak i brže od ovog predviđanja.
U svojoj poslednjoj knjizi ‘Osveta Gaje’ (The Revenge of Gaia) britanski naučnik James Lovelock (autor danas široko prihvaćene Gaja teorije o Zemlji kao jedinstvenom samoregulišećem super-organizmu) iznosi mišljenje da će dobar deo Evrope dobiti saharsku klimu već za tridesetak godina a da će već do 2020-te ekstremno vreme postati norma što će dovesti do globalnih šteta velikih razmera.
 
dukej je napisao(la):
Treba uzeti u obzir da mali poljoprivrednici nisu mogli ni da primirišu licitacijama državne zemlje od nekih koji su uzimali i po hiljadu hektara po basnoslovnim cenama. Malim poljoprivrednicima je onda ostao samo privatni zakup, koga ne mogu smanjiti nikako (a po mom mišljenju i ne treba, jer i od tog zakupa živi neki deda i baba, i to jaaakoo skromno i bedno).

Slažem se da su ljudi u nevolji i prolongiranje otplate zakupa državnog zemljišta je u redu, ali čisti otpis bi bio pljuvanje u lice malima po drugi put...
Kliknite za proširenje...

Svaka ti cast na odgovoru, o tome i ja pricam. Slazem se da se pomeri period otplate kredita na godinu dana ali sam u potpunosti protiv otpisivanja duga za zakupninu zemlje. Ali dzaba nama sitnijima da se bunimo kad ce drzava to otpisati jer oni koji najvise zemlje uzimaju u zakup isti su igraci kao i nasi politicari. Do god je Miskovica, Matijevica, Raca kao i njihovih malo sitnijih kolega mi "mali" poljoprivrenici pucamo.

Iz godine u godinu se pravi sve veci jaz izmedju velikih i malih poljoprivrednih prizvodjaca, bogati postaju jos bogatiji a siromasni jos siromasniji i to sve zahvaljujuci "dobroj" politici
 
diklofen je napisao(la):
Zašto je to loša mera ja ne mogu da shvatim.
Kliknite za proširenje...
Svaka mera koja dovodi do diskriminacije, je mera koju treba kategoricno odbaciti. Elementarna nepogoda je visa sila od koje jednostavno nije bilo pomoci. Sa obzirom na to, uzimanje u zakup zemljista nije elementarna nepogoda vec licni cin, mogao sam da uzmem, a nisam morao, licna stvar. Dakle, drzava treba da sastavi komisije na lokalnom nivou, kako vec zakon nalaze, i da krene sa popisivanjem steta. Sa obzirom na to, i na rezultate zetve, i na trenutne cene, a sve skupa sa ekonomskom logikom, ONAJ ko ima profit ili je pozitivna nula, ne treba da dobije NISTA. Iskljucivo treba dati ljudima koji bi mogli da zasnuju osnovnu proizvodnju. A to je seme po normativima, djubrivo minimalno (jer ako si bacao, ono je tu), nesto minimlano hemikalija. Zakupi, krediti, ko zna koje obaveze, to resavamo sa zakupodavcima, bankama, i ostalima.
 
mladen87 je napisao(la):
ima mogucnosti,kako nema,nek podele jeftino gorivo i vestacko djubrivo seljacima,nek raspodele tu drzavnu zemlju na veci broj seljaka po nekim normalnim cenama!a otpisivati zakup ljudima koji su placali hektar u 90% slucajeva preko 70-80000din je suludo i sramno ali vec polako pripremaju teren i za to!
Kliknite za proširenje...

Dakle i tu ce profitirati opet oni koji su olako dosli do tih parcela.
 
Pa sta mislis kako su dosli do njih, namestili su im isti ti koji i dele subvencije, sve je to zacarani krug. A mi samo mozemo da gledamo i da se nerviramo sve dok jednog dana narod ne pukne e onda ce biti svasta :osmeh:
 
Ljudi ja nerazumem ovde nesto?!?!
Ko ovde od ratara nije sa tim upoznat da moze da bude susa??
Moze da bude susa znamo to svi!! I nije prvi put!
Znaci sad kad nam nije rodilo onda puj pik ne vazi!!!!
Dignes kredit i ne mozes da otplacujes i mislis da je banku briga za to?
Apsolutno svi su upoznati sa rizicima u ratarskoj poljoprivredi tako da je svako SAM ZA SVOJE POSTUPKE I ODGOVORAN kao i sto je duzan da namiri kredite!
Tako da od drzave a posebno od banke nista netreba ocekivati niti traziti , nikakvu pomoc, nikakva odlaganja!
Ja da sam drzava dobili bi onu stvar. Pravi ratar sigurno nece propasti zbog jedne lose godine!
Inace samo da napomenem da isto radim drzavnu zemlju i da necu dobro proci na njoj ali mi nepada na pamet da trazim nesto!
Dace bog rodice sledece godine!
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh