Strništa i rad na njima

Godinama već smo se uverili da se kod nas više isplati prskati totalom i orati jednom u jesen nego tanjirati sad pa orati. Mnogo je teže oranje na tanjiranoj nego na oprskanoj strnjici
 
Zagadjeni smo i ovako jos nemozemo da se opametimo i jos dodatno zagadjujemo i zemlju samim tim i vodu ... Tek posle dosta godina se razotkrije koliko je neko stredstvo stetno i sta sve prouzrokuje tipa atrazin itd ...Jos sad pogotovo experimentisemo sa jeftinom hemijom x proizvodjaca ,sve se to odrazi na prinos nemora ove godine na kulturu koju si tretiro ali sledece na neku drugu moze da se desi .
 
Godinama već smo se uverili da se kod nas više isplati prskati totalom i orati jednom u jesen nego tanjirati sad pa orati. Mnogo je teže oranje na tanjiranoj nego na oprskanoj strnjici

Ja sam do prosle godine stalno tanjirao strnjike i to prvo isprkamo totalom pa kada sve izgori onda jednom tanjiracom predjem i posle oranje,Prosle godine nisam nista tanjirao i kada sam orao bas se primetno lakse oralo nego kada sam tanjirao pa orao
 
Slicno sam i ja primetio.Prosle godine ugario strniste, pa kad sam u oktobru radio duboko mislio bice lakse,ipak je pola dubine vec uzorano, kad ono...da pokidas traktor.Ne znam zasto, ali je bilo puno teze nego kad nisam nista radio samo total preko leta.
 
mozda je onda najbolje da se radi duboko oranje odma, pa do proleca si gotov, kako radi jedan od clanova...
 
Da je ta varijanta sa totalom u netaknuto strnište dobra, total se više ne bi prodavao jer korova više ne bi bilo. Iz netaknutog strništa nikne možda 20-30% prisutnih korovskih semena dok većina čeka povoljne uslove za nicanje - proleće. Potrebno je isprovocirati brzo i što masovnije nicanje korova(većina to radi tanjiračom) pa tek nakon što korovi niknu, a pre nego što zametnu seme oprskati totalom.

- - - - - - - - - -

mozda je onda najbolje da se radi duboko oranje odma, pa do proleca si gotov, kako radi jedan od clanova...

Na primer uzoreš duboko i pošto ima vlage u zemlji niknu korovi, dođe kišna i topla jesen, a korovi samo bujaju. Šta ćeš tad? Da teraš prskalicu po grbavom oranju? Čak i da odmah poravnaš to letnje duboko oranje, tako ćeš samo još više isprovocirati nicanje korova, pa pošto je ravno moći ćeš lepo da oprskaš, ali šta si tek tada uradio? Ubićeš ti time korov, ali će ti ostati krtog na površini i šta onda? Ponovo duboko oranje? Ili možda gruberovanje, podrivanje ili možda tanjiranje u proleće... Kako god okreneš skupo.
 
Ja ću ovih da skidati pšenicu a slama ostaje na njivi. Ne treba mi, imam prošlogodišnje još a imaću i zobne. a nije niko ni od komšija tražio. Pa što pre izvlačim stajsko đubrivo na tu njivu, nemam više gde sa njim. I razmišljam šta ću dalje. Mislio sam da potanjiram lakom tanjiračom, leskovačka 28 diskova i imt 558 ako treba i neki teg na tanjiraču, tako sam jesenas bez oranja posle berača kukuruza zatanjirao šarovinu i posejao pšenicu. Pa kad izbiju korovi da prskam totalom i najesen duboko oranje.
Ne znam da li će tanjirača moći iz dva prohoda da isecka slamu i dovoljno izmeša stajnjak ili da odvojim više vremena i nafte i da plitko pređem sa plugom. Imam leopard 2x14" (krivi gredelj.) koji čini mi se loše prevrće brazdu i u dubokom a kamoli plitkom oranju. A ako idem plugom opet bih posle morao jednom tanjiračom, male šanse za drljaču. Zemlja je neka bela i buse se stvrdnu kao kamenje. Ovde je nazivaju "belica".
Pa mi je to previše vremena i vozanja, nije mi baš uz kuću. Inače nema mnogo korova ali kod komšije svake godine bude užasno mnogo ambrozije (mogao bi da kosi i balira :zli:) i on to ne dira do jesenjeg oranja pa uzri i vetar lako prenosi meni i kod mene se polako pojavljuje sve više.
Pa sad treba biti pametan. Verovatno ću probati tanjiračom kao najjeftinije i najbrže rešenje.
 
Visok je plug i ne guši, par puta sam zaoravao slamu a ostatke iza berača kukuruza redovno ali kasnije kad odstoji i slegne se s tim da ne može baš plitko (kako bi za ugar trebalo) da se ore jer zemlja ne pokrije dovoljno ostatke. Kod nas sečku nema niko a neku mašinicu za razbacivanje slame-sena samo dvojica u mom selu. Za seno se inače koriste grabulje Sunce. I ja sam Sunce kupio proletos a odlučila je cena a ima u ponudi i drugih skupljača. Dali bi mi obojica da rasturim al mi se ne pozajmljuje, izbegavam to kad ne moram. Razmišljam da odem i ručno vilama samo malo porazgrćem levo desno. Samo 1ha je u pitanju i to mi je možda dva sata posla a odem prečicom, pola biciklom ili skuterom pola pešaka. i posle bi to malo i stajnjak pritisnuo za zemlju. Dok sa traktorom odem i dođem po lošem putu min 40 minuta truckanja. Mislio sam da kupim gvožđa i sitnice i napravim neku primitivnu skalameriju za traktor za razbacivanje slame (kao što je neko već stavljao slike na forumu) al nikako da pretekne para pa da rešim. Možda rešim ovih dana da skarabudžim od čega nađem kući pa da izdrži par hektara ali opet mi se ne izdvaja vremena i brušenja i varenja a da bude tako kratkotrajno.
I dalje nešto mislim da probam tanjiračom da zameša stajnjak i slamu i kolko dohvati zemlje i dal bi to bilo dovoljno da pobudim korove i oprskam ih totalom do dubokog oranja u jesen.
 
Zeleno đubrenje je pametna investicija.
Za zeleno đubrenje je uljana repica odlična kao i većina mahunarki(soja ne), a među njima prednjače razne slačice(bela/žuta, crna i smeđa) iz roda sinapis ili brassica. Njihova prednost u odnosu na uljanu repicu brassica napus je u tome što imaju opor miris pa su pored azotofiksacije i zelenog đubrenja ujedno i repelent za razne zemljišne štetočine u krompiru i šećernoj repi od kojih je jedan i onaj čuveni, ozloglašeni žičar koji redi sklop i u tek posejanom kukuruzu i suncokretu
Nekada sam se uzgojem tih raznih slačica bavio radi prodaje, ali slab je to i nesiguran biznis. Sad s vremena na vreme žrtvujem po pola jutra samo radi semena za sopstvene potrebe zelenog đubrenja. Trebaće da lečim neke peskovite bašte što sam kupovao poslednjih godina radi proizvodnje krompira.

- - - - - - - - - -

@ Vulkan,a da malo razbacis svu tu slamu,ili da iseckas,tesko ces ti zaorati slamu pa jos i stajnak.

Pametan predlog. @Vulkan, ako si već uradio imaj to na umu makar za dogodine. Nije to samo zbog zaoravanja nego ako neravnomerno zaoreš ostatke, pa onda ravnomerno razbacaš azotno đubrivo, oće da se pojave azotne depresije. Da bi se to izbeglo trebalo bi ostatke koliko-toliko ravnomerno rasuti po njivi i dodati desetak kilograma UREA po toni mase. Koliko je mase bilo određuje se veoma jednostavno - koliko zrna toliko i slame, otprilike.

Taj razbacivač je barem najmanji problem. Ko kaže da mora baš tarupom to da se radi? Ja sam prošle godine kupio nov razbacivač, onaj najjednostavniji sa četiri sajle(bezbednija varijanta nego lanci), od nekog majstora Čabe iz Ade i to je bila neka sitna parica za novu stvar. Dovoljno sitna da se ne isplati praviti u sopstvenoj režiji, a i bolji je taj njegov svakako. Ipak je to inženjer konstruisao. Nema nikakvih vibracija, traktor ne trpi. Izeš jeftin razbacivač ako će da ti razdrnda traktor od vibracija.
Tarup uzimam na zajam i zato ga teram samo na štapove od suncokreta.
 
Nazad
Vrh