Strništa i rad na njima

Matić je napisao(la):
To može kod njiva koje nisu prljave
ja sam radio i na prljavim tj na arendi koja je bila džungla i za dve godine sam je doveo u red ali je bilo posla
 
nadam se da ču tako da uradim pa kako mu bude videčemo rezultate verujem što kaže paorpaor da nemogu sav korov uništiti ali jedan veeeeliki deo hoču
 
pidikanac je napisao(la):
nadam se da ču tako da uradim pa kako mu bude videčemo rezultate verujem što kaže paorpaor da nemogu sav korov uništiti ali jedan veeeeliki deo hoču
uništićeš i to dosta korova ja tako radim već 10god i nikad se nisam pokajao
 
znam ja da takav posao košta to su tri oranja dva puta drljača prskanje ja znam da kada se pojavila hemija ljudi su prestali da dvaput ugare i oru zimsko nego su prešli na hemiju i zimsko a ja želim da sastavim i taj stari način čiščenja njive i da primenim nove tehnologije
 
pidikanac je napisao(la):
znam ja da takav posao košta to su tri oranja dva puta drljača prskanje ja znam da kada se pojavila hemija ljudi su prestali da dvaput ugare i oru zimsko nego su prešli na hemiju i zimsko a ja želim da sastavim i taj stari način čiščenja njive i da primenim nove tehnologije
kod mene svi koji su prskali lepo traže od mene da im tanjiram pa sad neznam koje pametan jer ja sam dosta očistio njive sa tanjiranjem
 
Pa zar nije bolje iza vrsidbe tanjirati 1x, da se podstakne korov na nicanje i zadrzi vlaga u zemljistu, pa oprska totalom kad nikne korov, i ostavi do zimskog oranja?
 
Peter je napisao(la):
Pa zar nije bolje iza vrsidbe tanjirati 1x, da se podstakne korov na nicanje i zadrzi vlaga u zemljistu, pa oprska totalom kad nikne korov, i ostavi do zimskog oranja?
kod mene su to probali i opet se vratili na tanjiranje 2x pa setvospremač i onda duboko e sad svako ima svoje ja radim čim sklonim slamu koju baliram odmah ide tanjiranje makar i noću pa posle 3 nedelje još jednom pa onda setvospremač i pred duboko razbacivanje stajnjaka nekad i pre jer sejem detelinu na strnište pa posle razbacivanja uzorem i onda drljanje setvospremač i sejanje
 
Peter je napisao(la):
Pa zar nije bolje iza vrsidbe tanjirati 1x, da se podstakne korov na nicanje i zadrzi vlaga u zemljistu, pa oprska totalom kad nikne korov, i ostavi do zimskog oranja?
tako sam uradio ove godine,medjutim,posle 3 nedelje je trava opet krenula,tako da total bas i nije za spas.
 
Mi smo posle sklanjanja slame poprskali totalom kada je korov vec 'posteno' narastao. Gruber je stigao taman kada se korov osusio pa sam sa njime presao jednom na dubini 15-20cm i sada je uzorano.
 
Ja sam prskao dva puta,i bilo je odlično.
Prvi put krajem jula 1,5l.-kj
Drugi put krajem avgusta 1,5l.-kj
Sredinom oktobra-duboko oranje.
 
pidikanac je napisao(la):
ima se može se :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: može neko reči da nisam normalan :nono: ali siguran sam da sam uništio sav korov i da tu njivu sad treba samo održavati inače tu sam njivu skoro dobio i nije baš čista ima sirka i ambrozije za izvoz
Kolega,seme sirka konkretno znam da je 34godine klijavo :cao:
 
Da li si to seme sirka nasledio?Nemoj da se ljutiš mala šala ,pošto vidim da imaš 32 godine .Znam da seme sirka zadrži klijavost dugo ali mi je ovo mnogo.Možda u kontrolisanim i idealnim uslovima a ne u zemlji.Čitao sam svojevremeno podatak o semenu sirka ali sam zaboravio (stariji čovek).Ako imaš neki link gde se to može pročitati ,bio bi zahvalan.
Ja sam pronašao nešto:
Divlji sirak - Sorghum halepense (L.) Pers. se razmnožava
semenom (polni način) i vegetativnim odnosno iz rizoma
(bespolni način). Seme se obrazuje u metlicama i što je još
značajnije sazreva neravnomerno pa je osipanje semena
iz metlica dugotrajnije. Jedna metlica sadrži oko 300
do 320 semenki, a u zavisnosti od broja metlica, jedna
biljka produkuje od 8000 do 12000 semenki godišnje.
Klijavost semena je najveća u prvoj godini i kreće se oko
26%. Seme može da miruje u zemljištu i do 20 godina, a
najvažniji ekološki faktor koji uslovljava klijanje semena
je temperatura zemljišta. Vegetativno razmnožavanje
divljeg sirka je pomoću rizoma. Veličina reznica rizoma,
dužina i debljina imaju prevashodni uticaj na intenzitet
ožiljavanja i regenaraciju. Reznice dužine 5 do 6 cm, sa
najmanje tri živa pupoljka imaju najbolje potencijale za
ožiljavanje.
Ovakva reznica tokom jedne vegetacije produkuje rizom
dužine i do 2 m. Stariji rizomi obrazuju pupoljke na dužini
od 2,5 cm, a mladi i na 5 cm. Pa se tako na 1 ha u jednoj
godini može obrazovati i do 12 miliona pupoljaka. A tek
onda izdanci, lisna masa, metlica, pa seme, rizom i tako
stalno u krug.
Citat je odavde http://www.agromarketdoo.com/pub/12709461320557_agrosvet_29.pdf
 
ljusha je napisao(la):
Ja sam prskao dva puta,i bilo je odlično.
Prvi put krajem jula 1,5l.-kj
Drugi put krajem avgusta 1,5l.-kj
Sredinom oktobra-duboko oranje.

i ovo je dobra kombinacija

mindjušar je napisao(la):
pidikanac je napisao(la):
ima se može se :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: :haha: može neko reči da nisam normalan :nono: ali siguran sam da sam uništio sav korov i da tu njivu sad treba samo održavati inače tu sam njivu skoro dobio i nije baš čista ima sirka i ambrozije za izvoz
Kolega,seme sirka konkretno znam da je 34godine klijavo :cao:

znam to i ja pa nemisliš valjda da 34g nemože da se očisti njiva ako svako seme ima uslove za klijanje ono če klijati i može se vrlo brzo očistiti njiva i posle je treba samo održavati jer seme stigne i od komšije i vetrom itd.
 
Peter je napisao(la):
Pa zar nije bolje iza vrsidbe tanjirati 1x, da se podstakne korov na nicanje i zadrzi vlaga u zemljistu, pa oprska totalom kad nikne korov, i ostavi do zimskog oranja?

Ja radim tako već jedno 6-7 godine. Dobar je sistem.
 
To mi je pokojni deda pričao,on je puno čitao,verovatno negde nabasao na taj podatak,nisam ga ni ja uzeo zdravo za gotovo,ali činjenica je da niče i posle jako puno godina,i ako jedne ili više godina se ne pojevljuje uopšte,neznači da ga više nema,zavisi od dubine oranja,padavina,temperatura,svega,a uostalom najefikasnija i najjeftinija borba sa njim je u soji,jeftinije i od totala
 
ovako ljudi.... ljstenjem tj zaoravanjem strnista (ugarivanjem) se postize sledece:
1. cuva se vlaga jer se koren uklanja iz zemlje i zemljiste ne salje vodu u ostatak biljke koji nije uklonjen zetvom tj stabljiku
2. korovi se pospesuju na rast i posle se u jesen pre cvetanja zaoru i time se izvrsava zeleno djubrenje njive...
3.ima tu jos mnogo razloga ali me merzi da pisem...
 
individualni proizvodjac je napisao(la):
ovako ljudi.... ljstenjem tj zaoravanjem strnista (ugarivanjem) se postize sledece:
1. cuva se vlaga jer se koren uklanja iz zemlje i zemljiste ne salje vodu u ostatak biljke koji nije uklonjen zetvom tj stabljiku
2. korovi se pospesuju na rast i posle se u jesen pre cvetanja zaoru i time se izvrsava zeleno djubrenje njive...
3.ima tu jos mnogo razloga ali me merzi da pisem...
kolega iz koje je to knjige citat? A ako niko neće da te opomene,ja ću,za novajlije prvo http://poljoinfo.com/index.php?topic=2.3465, pozdrav
 
nije to ni iz jedne knjige...to je iz poljoprivredne skole....... tamo sam ja isao pa sam ponesto i zapamtio...
Post je spojen: [time]1292671654[/time]
_________________________________________________
pa nije da me mrzi nego nisam imao vremena...... a sto se tice strnista....ja ih obavezno zaoravam...pa predlazem i vama...
 
Nazad
Vrh