Ajde i ja da se javim sa svojim iskustvom što se tiče zaštite stabala od zečeva a i od lopova.
Ta plava mrežica za fasade je dobra ali se veoma brzo troši, zec je pregrize kao od šale, viđao sam par puta kako zec izgricka mrežu i kroz rupu oglođe koru. Mrežice sam ulgavnom zatvaraio heftalicom ali se to pokazalo veoma loše jer te spajalice otpadnu veoma lako i mrežica se sama otvori. Umesto spajalica sam posle tankim drvcima zatvarao mrežice, ali se onda onaj đavo od zeca (da ne kažem džukela XD) navadi na ta drva, pregrize 2 komada i onda oguli celu sadnicu.
Na kraju je moj otac otišao i kupio pravu mrežicu za zaštitu voća. Liči na mrežice za prozore ali je daleko deblja i plastika od koje je izrađena je veoma žilava tako da zec može samo da je gleda.
Što se tiče toga da je mrežica kancerogena... To je po meni jedna obična glupost, neko lupio pa ostali usvojili, da je kancerogena prvi bi oboleli ljudi koji rade sa fasadama. Tako su govorili i za piljevinu da je kancerogena pa opet ne vidim da drvoseće masovno umiru. U suštini još jedna izmišljotina.
Što se tiče lopova, sistem je sledeći. Sve što treba uraditi je da ih onemogućite da vam iščupaju sadnicu iz zemlje. Uzeti drveni kolac, ne dugačak, naravno oljuštiti koru zbog parazita pre toga, zatim pri vrhu probušiti rupu i iznad rupe čvrsto vezati žicom. Nakucati kolac u rupu gde će se voćka saditi i kroz rupu na kolcu protnuti kanap. Kada nakucate kolac onda žica može da se skine jer je ona sprečavala da se kolac pocepa prilikom kucanja. Kanap koji je protnut kroz rupu na vrhu samo privezati za sadnicu, najbolje gde je sadnica najjača, može i za najdeblju žilu. Najbolji kanap za tu svrhu je ovaj
http://www.papirnisvet.com/photos/products/770/770_IMG_7282-01.jpg
Posle dužeg vremena će i kolac i kanap da istrule i neće predstavljati problem za voće. Ovaj savet je mojima predložio moj pokojni pradeda. On je isto to radio kada je sadio vinograd još pre mnogo godina. Još tada su ljudi bili pakosni i umeli su da prođu kroz vinograd i počupaju sve čokote samo da ti napakoste. Ovom metodom će lopov možda da polomi jednu-dve sadnice i kada vidi da ne ide najverovatnije će i da odustane od krađe. Bolje da polomi par nego da povadi celu njivu.
Još jedna veoma dobra stvar je bela farba na bazi vode. Košta negde oko 900 dinara po konzervi. Veoma je postojana i kada se jednom osuši postaje kao žvaka, veoma teško je skinuti tu farbu. Malo samo tu farbu naneti na koru sadnice i pri tome paziti da se ne umrljaju pupoljci.
Naravno i redovan obilazak je obavezan, tako smo sačuvali nekih 60-ak sadnica trešanja od lopova. Pomoglo je i to što smo ih zasadili još u proleće, to je bilo negde oko 2. marta, a možda i ranije, ne sećam se tačno ali je bilo veoma rano u proleće. Lakše ih je obilaziti u proleće jer dan traje duže nego u jesen pa se vidi veoma lepo i bez baterijske lampe.