Konformizam -
Конформизам, конформитет или конформност је понашање појединца које је у складу са нормама и очекивањима њему важне друштвене групе.[1] Такво понашање иде у правцу некритичког саглашавања са важећим, општеприхваћеним групним нормама и вредностима, посебно под групним притиском. У пракси, то је тежња појединаца и група да се потпуно прилагоде окружењу и да не чине ништа што би се сматрало ексцентричним или необичним од стране ауторитета. Конформизам искључује креативност, вођство и активизам и противи се промени и напретку. Овај појам често има негативан призвук у смислу претераног прилагођавања по цену губљења самосталности и самопоштовања личности[2].
Људи се често уклапају из жеље за безбедношћу унутар групе - типично групе сличног узраста, културе, религије или образовног статуса. Ово се често назива групним мишљењем: образац размишљања који се карактерише самообманом, принудном производњом сагласности и усаглашености са групним вредностима и етиком, чиме се игнорише реалистична процена других праваца деловања. Невољност повиновања је праћена ризиком од друштвеног одбацивања. Конформност се често асоцира са адолесценцијом и културом младих, мада снажно утиче на људе свих узраста.
Oportunizam - Опортунизам је непринципијелно коришћење повољних прилика за остваривање сопствених, уских, себичних прагматичних интереса и циљева, не водећи рачуна о моралу, општим интересима и дугорочним циљевима. Опортунизам се сусреће у свим сферама понашања особа мада се најчешће везује за политику и политиканство. Као црта личности, опортунизам је важна одлика тржишног карактера и конформистичке личности.
Опортунизам је непринципијелно коришћење повољних прилика за остваривање сопствених, уских, себичних прагматичних интереса и циљева, не водећи рачуна о моралу, општим интересима и дугорочним циљевима. Опортунизам се сусреће у свим сферама понашања особа мада се најчешће везује за политику и политиканство. Као црта личности, опортунизам је важна одлика тржишног карактера и конформистичке личности. -
Ad hominem - Разлогом на човека, уместо разлогом на разлог (лат. Argumentum ad hominem, или само Ad hominem[1]) је стари логички софизам и може се рећи безобразлук коме су спонтано склони скоро сви људи, а који се показује у томе да супарник у разговору (расправи) не иде разлогом на разлог, него разлогом на човека и тако жели да обеснажи његову логичку и искуствену аргументацију.
Nadam se da je jasno šta su primati i zašto ad hominem napade prave samo takvi retardi ...
