Oprskao sam večeras jednu prskalicu, sutra ću još možda 1 jutro i dalje samo ako bude baš baš moralo. Ne vidim ja tu mogućnost da se cela biljka okupa pa sve i da se ide sa 500 l/ha i radi sa ne znam kakvim pritiskom. Eventualno sa nekom vazdušnom podrškom ali koliko nas to ima. A ovo što odgore padne na lišće ne znam koliko može da pomogne, jedino ako deluje tako da poguši sve grinje...
Prskao sam rubin, na delovima je baš dobro narastao, naravno ima i niže soje (pogotovo tamo gde su grinje svoje već odradile), ali generalno je soja lepo zatvorila redove na 70cm i dosta bolje izgleda od more njiva sa sojom koje sam danas video u obilasku kompletnog atara (išli ja i komšija da dumamo koju parcelu prskati a koju ne). Da nema ovih grinja i da padne još jedna dobra kiša moglo bi se nadati i dobro preko tone po jutru, ovako ko zna šta će biti...
Uzgred, prskam, mrak je već pao, i dođem do bandere u njivi, stanem, izađem da zatvorim krilo da mogu da prođem pored bandere i u tom zatvaranju samo me proguta zemlja! Upao sam u rupu od lisice ili jazavca, jedna noga u rupi preko butine a druga u špagi pored rupe. Živ sam se us*o
, prvo zbog trenutnog iznenađenja i šoka, a kad sam nakon kojeg trenutka skontao o čemu se radi onda od straha imali čega u rupi i hoće li me ćapiti. Uhvatim se za prvi korov do mene da se iščupam, neki sudan, al se samo korov iščupo a ja ostah kako sam i bio. Izvučem nogu nekako, gurnem krilo da se prevali preko vage i zatvori, i bež' u kabinu, kad sam prošao pored bandere otišao sam bar još desetak metara i tek onda stao da ponovo otvorim krilo.
I do kraja prskanja je bilo gunđanje u brk "jebo soju i grinje..."