Soja 2014 god

Jel neko nesto vise zna o semenu soje " Angela " Raiffeisen kuce?
 
I meni su ponudili pre nekoliko dana i uzeo sam Angelu za 2-3 KJ na probu. Videcemo kako ce se pokazati i ako bude valjala ostavicemo za seme. Posejacu je u ekstra zemlju za soju pored Trijumfa pa cemo videti sta zna i moze.



25f0igx.jpg
 
Ja se polako razmišljam kad da krenem. Da li sad ili prvog aprila pošto sejem sortu Gorštak pa bih nekako da izmanipulišem da stigne u isto vreme kad i ostale sorte.
 
[h=2]SOJA NA VREME[/h] petak, 29 mart 2013 06:37 | Napisao Petar Jovičić | | |
pampas%20soja.jpg
Soja u pogledu preduseva nije izbirljiva, ali je NE treba gajiti posle mahunarki i suncokreta zbog zajedničkih prouzrokovača bolesti. Može se gajiti dve godine uzastopno ukoliko nema mogućnosti da se obavi zaprašivanje semena bakterijama azotofiksatorima pre setve. Kao predusev soja je veoma cenjena za ratarske i povrtarske useve posebno za strna žita.
Soja pozitivno reaguje na dublju i raniju osnovnu obradu. Najpovoljnije vreme izvođenja osnovne obrade je u toku jeseni, a dubina obrade treba da je od 20-30 cm, u zavisnosti od tipa zemljišta, preduseva, odnosno količine žetvenih ostataka. Osnovna obrada direktno utiče na ujednačenost nicanja, rast i razviće biljaka kao i na osvarenje visokih i stabilnih prinosa. Samo na nagnutim i plavnim zemljištima osnovnu obradu treba izvesti u proleće. Rano u proleće ili još tokom zime pristupa se zatvaranju brazda i grubom ravnanju poorane površine. Predsetvena priprema izvodi se 5-7 dana pre setve a obavlja se setvospremačima uz istovremeno unošenje u zemljište herbicida i predhodno po površini rasturenih mineralnih hraniva za predsetvenu ishranu.
Ishrana soje ima izuzetan značaj jer su potrebe za glavnim elementima ishrane (NPK) oko dva puta veće nego za pšenicu. S druge strane, soja ima znatno veći koeficijent iskorišćavanja biljnih asimilata iz zemljišta i pripada grupi azotofiksatora. Na srednjeplodnim zemljištima potrebe soje za azotom su oko 40 kg/ha, fosfora 50-80 kg/ha, a u kalijumu su 60 kg/ha. Celokupna količina hraniva unosi se u zemljište pre setve – pri osnovnoj i predsetvenoj obradi, a prihranjivanje se primenjuje samo ako izostane obrazovanje kvržica na korenovima biljaka ili na siromašnim zemljištima kisele reakcije. Stajnjak se koristi samo na jako siromašnim, peskovitim i kiselim zemljištima i to u količini od 20 t/ha. Soja dobro koristi produženo dejstvo stajnjaka unetog pod predusev.
Setva soje se izvodi prema cilju proizvodnje i to
  1. kao glavni usev kada se soja gaji radi semena ili
  2. kao postrni usev u različitim smešama sa žitima ako je cilj proizvodnje dobijanje voluminozne stočne hrane.
soja%20mahune%20zelene.jpg
Setva soje se obavlja kada je temperatura setvenog sloja od 10-12 ˚C a vreme setve zavisi od metereoloških uslova i sorte. Setvu treba otpočeti sortama II grupe zrenja i treba je obaviti u prvoj dekadi aprila( najpoznatije NS sorte su Vojvođanka, Venera, Rubin, Triumf). Sorte I grupe zrenja ( Balkan, Sava, Novosađanka, Diva, Viktorija) seju se tokom aprila, a setva se završava sa sortama grupe zrenja 0 ( Galina, Valjevka, NS Zenit) i ranim sortama soje ( grupe zrenja 00 i 000 – Favorit, Fortuna, Merkur, Tajfun, NS Virtus). Sorte grupe zrenja 00 u postrnoj setvi seju se do kraja juna , dok seveoma rane sorte soje grupe zrenja 000 mogu sejati i u prvoj dekadi jula. Za setvu se koristi čisto sortno seme dobre klijavosti, a pre setve seme treba zaprašiti bakterijama azotofiksatorima Bacterium japonicum. Određena količina semena se dobro izmeša preparatom nitraginom ( ili nekim drugim) koji se predhodno malo nakvasi vodom. Posle mešanja semena preparatom ono dobija tamnu, crnu boju i treba ga ostaviti da se malo prosuši i zatim se koristi za setvu. Seme ne treba izlagati dnevnom svetlu, već direktno sipati iz vreća u sejalice. Kao glavni usev soja se seje na međurednom rastojanju od 45 cm ili 50 cm i sa razmakom semena u redu 3-5 cm, ali je moguća i setva na međurednom rastojanju od 70 cm, uz uslov da se ispoštuje optimalan broj biljaka po jedinici površine u skladu sa grupom zrenja. Dubina setve je od 3 do 5 cm, a prosečne količine semena za setvu su 80-120 kg/ha. Setva soje u smešama izvodi se na međurednom rastojanju 20-40 cm, a najbolje je kad se seje u naizmenične redove.

Tako soju u smeši sa kukuruzom treba sejati u pantljike, 3-4 reda soje pa 2-3 reda kukuruza na međurednom rastojanju od 30 cm i uz utrošak 80 + 80 kg/ha semena.
Mere nege- međuredno kultiviranje je mera koja ima višestruku ulogu u proizvodnji soje je se ovom merom suzbijaju korovi između redova soje, uništava se pokorica i sprečava prekomerno isparavanje vode iz zemljišta, rastresa se površinski sloj i zemljište se provetrava što ima pozitivan efekat na mikroorganizme koji razlažu organsku materiju u zemljištu kao i na razvoj i aktivnost kvržica na korenu soje. Međuredno kultiviranje treba obaviti dva puta.
soja%20navodnjavanje.jpg
Soja je u fazama cvetanja, oplodnje i nalivanja semena u plodovima, vrlo osetljiva na nedostatak vlage u zemljištu i na malu relativnu vlažnost vazduha pa navo dnjavanje useva u kritičnom periodu predstavlja važnu agrotehničku meru. Navodnjavanje se najracionalnije izvodi orošavanjem useva jer soja pripada grupi niskih biljaka. Optimalno vreme za zalivanje orošavanjem je noću ili u rani jutarnjim časovima a zalivna norma je 50-60 l/m². Kao postrni usev soja se nemože uspešno gajiti bez navodnjavanja.
Za suzbijanje korova u usevu soje pored agrotehničkih i fizičkih mera, primenjuju se i hemijske mere borbe i to upotrebom herbicida selektivnih za ovu biljku. Prema vremenu primene herbicidi se dele na one pre setve soje, herbicide posle setve a pre nicanja i u toku vegetacije.
Tokom razvoja biljaka na otvorenom polju soju napada manji broj štetočina ali u pojedinim godinama mogu da nanesu i veće ekonomske štete.. U godinama sa suvim letima soju napadaju grinje, koje napadaju vršne listove i njihovo prisustvo uočava se promenom boje listova iz zelene u sivosmeđu. Zaštita useva izvodi se lokalnim prskanjem napadnutih mesta, obično rubnih delova parcela, akaricidima ( jedan do dva tretiranja u razmaku od 10 dana) ili insekticidima na bazi malationa. Prskanje treba obavljati s većom količinom vode i većim pritiskom prskalice, kako bi se zahvatilo lišće i s lica i naličja.
Na soji se zahvaljujući globalnom otopljenju sreće i nekoliko vrsta sovica koje će i u budućnosti predstavljati veliki problem, a jesenja obrada zemljišta značajno doprinosi sprečavanju masovnog razmnožavanja sovica.
Berba soje izvodi se jednofazno univerzalnim kombajnima kada su semena u mahunama pri vrhu stabla u fazi voštane zrelosti. U fazi pune zrelosti stabla su kod većine sorata bez listova, što olakšava mehanizovanu berbu.Kod useva soje, tj sorti kod kojih listovi sazrevanjem
pampas%20sojasunce.jpg
biljaka ne opadaju, treba nekoliko dana pre berbe poprskati defolijantima u cilju sušenja i otpadanja listova kako bi se omogućio normalan rad kombajna. Zbog sklonosti soje da joj prezrele mahune pucaju, berba se mora obaviti u što kraćem roku. Posle berbe seme soje treba dosušiti na 10% vlage, a prinosi semena soje variraju od 2500 do 4000 kg/ha.
Kosidba zelene biomase za potrošnju u svežem stanju izvodi se silokombajnima popreko na redove setve u fazi punog cvetanja soje. Prosečni prinosi zelene biomase kreću se od 25-40 t/ha. Zelena biomasa za siliranje kosi se silokombajnima kada su biljke obrazovale dve trećine mahuna i prosečni prinosi su 50-70 t/ha.
Ljiljana Vuksanović
 
Da li redovno koristite Nitragin ili neke druge preparate (azotofiksatore) ili ne?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh