dragan.kovacev
Član
Sta ima od sorti?
Soja 2014 god
- Začetnik teme nikola indjija
- Datum pokretanja
talianu
Član
Nisam siguran ,mogu sutra proveriti ja sam uzeo malo rubina pošto ga nemam,koje te sorte interesuju da se bacimo u potragu.
Treba mi vase misljenje o Soji Gorstak???? Kakva je??? 
Prve godine radim sa sojom nov sam u ovome... U lokalnom magacinu mi preporucuju nju e sad neznam sta da radim,ja sam vec uzeo seme za 2h te Gorstak ali nije problem da zamenim za neku drugu...
Sta vi mislite????
Prve godine radim sa sojom nov sam u ovome... U lokalnom magacinu mi preporucuju nju e sad neznam sta da radim,ja sam vec uzeo seme za 2h te Gorstak ali nije problem da zamenim za neku drugu...Sta vi mislite????
Treba mi vase misljenje o Soji Gorstak???? Kakva je???
A kanda si i prvi put u ovoj temi. Sorta Gorstak je apsolvirana jedno sedam puta do sada.
Najkasnije sazreva, visoka, tesko se kosi, ne daje onoliko koliko se cini po izgledu, i najvise mi se svidja jedan komentar '' sve je to istina, ali najbolje gori u pecki''.
Ako mislis da je sejes posej je rano, da bi mahune mogle da se formiraju na vreme.
talianu
Član
Jel imao neko novosadsku sortu APOLO ? Nema je na njihovom sajtu danas bio u NS pa svratio do instituta i vidim je u prodaji ,niko ništa o njoj ne zna Iznervirao se i uzeo za 1 kj čisto da zapatim seme. Gledao sam u na njihovom sajtu da nije neka od ovih priznatih sorti možda pod drugim imenom registrovana u drugoj državi kao što je valjevka-zora, novosađanka-neoplanta,vojvođanka -kondor,nisam našao.
Iznervirao se i uzeo za 1 kj čisto da zapatim seme. Gledao sam u na njihovom sajtu da nije neka od ovih priznatih sorti možda pod drugim imenom registrovana u drugoj državi kao što je valjevka-zora, novosađanka-neoplanta,vojvođanka -kondor,nisam našao.
grunt
Član
Tako sam ja ranije prosao sa Virtusom.
sale ratar
Član
Talianu znam samo da je prva grupa zrenja i nova sorta, nešto malo semena ima i to original bar sam ja takvo kupio za probu, ako se dobro pokaže dobiće mesto u setvenoj strukturi, da dodam da je u ogledima pss Vrbas osvojila treće mesto po prinosu od 28 sorti u ogledu.
talianu
Član
Uzeo sam i maximus za 1,5 kj ,trebaće za seme.
dragan.kovacev
Član
Ovde se spominje Apolo.
talianu
Član
Dragane gde je rađen ogled?
dragan.kovacev
Član
Ja sam narucio za po jedan lanac u ogledu Savu, Maximus, Balkan, Trijumf i Valjevku bi probao na nekom visljem terenu, jel ima neko iskustvo sa Valjevkom?
Ostalo uzimam merkantilnu, Gorane cujemo se ovih dana
)
- - - - - - - - - -
PSS institut Tamis.
Ostalo uzimam merkantilnu, Gorane cujemo se ovih dana
)- - - - - - - - - -
PSS institut Tamis.
talianu
Član
Javi se, recimo kod nas je na oko prošle godine najbolje izgledo dukat,nisam imao pa neću da tvrdim kako je bilo na vagi ali ovako na oko je prešišao sve ostale. Vidim da je na Tamišu bio najlošiji. Treba probati verovatno ni ona ne voli svako zemljište.
MARČELO
Član
@ simic DUKAT
Ranostasna sorta (0 grupa trenja) dužine vegetacije oko 120 dana
Visok proizvodni potencijal (>5t/ha)
Odlikuje se velikim brojem bočnih grana ( u nepovoljnim uslovima nicanja i proređenog useva kompenzuje nedostatak biljaka), mahuna i semena na tim bočnim granama
Tolerantan prema većini ekonomski značajnim patogenima
Visokoadaptibilna sorta prema agroekološkim uslovima gajenja
Zbog svoje kraće vegetacije tolerantan na kasnije rokove setve, a može se sejati i kao naknadni usev
Odlikuje se visokim sadržajem proteina i sirovog ulja u zrnu
Krajnje racionalna konstitucija biljke (sitna liska i uska mahuna koja prati oblik semena)
Optimalan broj biljaka u žetvi: 450.000 bilj/ha
Fenotipske karakteristike:
boja cveta – ljubičast
boja dlačica – smeđa
boja hiluma – crn
GALEB
Srednjestasna sorta (I grupa zrenja), dužina vegetacije 125-130 dana
Naša najzastupljenija sorta (2007. i 2008.godine po zasejanim površinama u Srbiji na drugom mestu)
Sorta visokog proizvodnog potencijala (>5 t/ha)
Visoko adaptibilna sorta i u većini proizvodnih regiona gajenja soje daje visoke i stabilne prinose
Nenadmašna po ostvarenim rezultatima u povoljnim humidnim uslovima u intenzivnoj tehnologiji gajenja
Odlikuje se velikim brojem bočnih grana koje idu uz stablo i velikim brojem mahuna i semena na tim bočnim granama
Izrazito krupno seme ( u povoljnim uslovima apsolutna težina preko 200 gr)
Tolerantan prema ekonomski značajnim patogenima
Visok sadržaj proteina i ulja u zrnu
Optimalni broj biljaka u žetvi 400.000 bilj/ha
Fenotipske karakteristike:
boja cveta – beo
boja dlačica – žuta
boja hiluma – smeđ
GORŠTAK
Srednje kasna sorta (II grupa zrenja) dužine vegetacije 135-140 dana
Sorta priznata 2007.godine
Sorta sa izrazito visokim proizvodnim potencijalom > 5,5 t/ha što je pokazala u velikom broju slučajeva na većim proizvodnim površinama
Odlikuje se visokom adaptibilnošću u tazličitim agroekološkim uslovima gde postiže visoke i stabilne prinose
Karakteriše je izrazito razvijen korenov sistem (visoko tolerantna na sušne uslove), sorta bujnog porasta ( u odnosu na sve druge sorte viša 10-15 cm), veliki broj rodnih etaža (često preko 20-22), veliki broj mahuna i semena
Visoka prva rodna etaža (>12 cm), žetveni gubitci svedeni na minimum
Značajno tolerantna na poleganje
Visok sadržaj sirovih proteina i sirovog ulja u zrnu
Optimalni broj biljaka u žetvi 380.000-400.000 bilj/ha
Fenološke karakteristike:
boja cveta – ljubičast
boja dlačica – smeđa
boja hiluma - crn
Ranostasna sorta (0 grupa trenja) dužine vegetacije oko 120 dana
Visok proizvodni potencijal (>5t/ha)
Odlikuje se velikim brojem bočnih grana ( u nepovoljnim uslovima nicanja i proređenog useva kompenzuje nedostatak biljaka), mahuna i semena na tim bočnim granama
Tolerantan prema većini ekonomski značajnim patogenima
Visokoadaptibilna sorta prema agroekološkim uslovima gajenja
Zbog svoje kraće vegetacije tolerantan na kasnije rokove setve, a može se sejati i kao naknadni usev
Odlikuje se visokim sadržajem proteina i sirovog ulja u zrnu
Krajnje racionalna konstitucija biljke (sitna liska i uska mahuna koja prati oblik semena)
Optimalan broj biljaka u žetvi: 450.000 bilj/ha
Fenotipske karakteristike:
boja cveta – ljubičast
boja dlačica – smeđa
boja hiluma – crn
GALEB
Srednjestasna sorta (I grupa zrenja), dužina vegetacije 125-130 dana
Naša najzastupljenija sorta (2007. i 2008.godine po zasejanim površinama u Srbiji na drugom mestu)
Sorta visokog proizvodnog potencijala (>5 t/ha)
Visoko adaptibilna sorta i u većini proizvodnih regiona gajenja soje daje visoke i stabilne prinose
Nenadmašna po ostvarenim rezultatima u povoljnim humidnim uslovima u intenzivnoj tehnologiji gajenja
Odlikuje se velikim brojem bočnih grana koje idu uz stablo i velikim brojem mahuna i semena na tim bočnim granama
Izrazito krupno seme ( u povoljnim uslovima apsolutna težina preko 200 gr)
Tolerantan prema ekonomski značajnim patogenima
Visok sadržaj proteina i ulja u zrnu
Optimalni broj biljaka u žetvi 400.000 bilj/ha
Fenotipske karakteristike:
boja cveta – beo
boja dlačica – žuta
boja hiluma – smeđ
GORŠTAK
Srednje kasna sorta (II grupa zrenja) dužine vegetacije 135-140 dana
Sorta priznata 2007.godine
Sorta sa izrazito visokim proizvodnim potencijalom > 5,5 t/ha što je pokazala u velikom broju slučajeva na većim proizvodnim površinama
Odlikuje se visokom adaptibilnošću u tazličitim agroekološkim uslovima gde postiže visoke i stabilne prinose
Karakteriše je izrazito razvijen korenov sistem (visoko tolerantna na sušne uslove), sorta bujnog porasta ( u odnosu na sve druge sorte viša 10-15 cm), veliki broj rodnih etaža (često preko 20-22), veliki broj mahuna i semena
Visoka prva rodna etaža (>12 cm), žetveni gubitci svedeni na minimum
Značajno tolerantna na poleganje
Visok sadržaj sirovih proteina i sirovog ulja u zrnu
Optimalni broj biljaka u žetvi 380.000-400.000 bilj/ha
Fenološke karakteristike:
boja cveta – ljubičast
boja dlačica – smeđa
boja hiluma - crn
Dosta godina sejem medju ostalima i sortu Gorstak. Jeste kasna, ali ipak stize za vrsidbu u razumno vreme (pre kisa).
Maksimalan rod koji sam imao je bio 24 metra po kj bez neke posebne agrotehnike, prosle sezone 20 meteri, na teskoj
ritskoj zemlji. Prosle godine je kasno sejan (29-og aprila) , i pregurao je susi period u cvetu i formiranju mahuna, okisalo
pocetkom septembra pa su sve mahune bile ekstra nalivene. I jos nesto, pokazao se ekstra izdrzljiv, ne otvaraju se mahune
same od sebe, ali pri vrsidbi vitlo mora ici pravilnom brzinom da se smanji otresanje. Sejem ga i ove godine na 50% povrsina !
Prvi sprat mahuna je solidno visok pa se i lakse kosi na neravnim njivama.
Maksimalan rod koji sam imao je bio 24 metra po kj bez neke posebne agrotehnike, prosle sezone 20 meteri, na teskoj
ritskoj zemlji. Prosle godine je kasno sejan (29-og aprila) , i pregurao je susi period u cvetu i formiranju mahuna, okisalo
pocetkom septembra pa su sve mahune bile ekstra nalivene. I jos nesto, pokazao se ekstra izdrzljiv, ne otvaraju se mahune
same od sebe, ali pri vrsidbi vitlo mora ici pravilnom brzinom da se smanji otresanje. Sejem ga i ove godine na 50% povrsina !
Prvi sprat mahuna je solidno visok pa se i lakse kosi na neravnim njivama.
Gostak+galeb najverovatnije jer sam jesenas jedva skinuo dukat sa 40 ari usluzno.Kod dukata prva rodna etaza je malte ne na samoj zemlji,ko nikad sam hvatao zemlju .Oznojio sam se ko Zambijski konj, na pola njive sam hteo da ostavim doduse to mi je bilo vatreno krstenje stu se tice soje.U svakom slucaju marcelo hvala na gore iscrpnom postu.
- - - - - - - - - -
sorin i tebi hvala kasnije sam procitao tvoj post
- - - - - - - - - -
sorin i tebi hvala kasnije sam procitao tvoj post
