Aj da napišem i ja koju, a koji živim u gradu, nekada sam živeo 2 godine na selu.
Braćo moja, sve ima svoje prednosti i nedostatke.
Danas možda i nije loše kada živite u gradu, u svom stanu, dve solidne plate, al kada se odvojite od roditelja nema više stanova solidarnosti nego pravac kredit i banka.
Supruga i ja zaradimo oko 900 evrića mesečno, to je fina para,imamo ćerkicu, kredit, osiguranje, infostan, ......, a štedimo i stiskamo se i na kraju meseca ništa, natežemo.
Nisam sebe ponovio nepamtim.Jednostavno grad izvuče pare, a svaki mesec je isti, bez mogućnosti planiranja i stvaranje, jer šljakaš za drugog.
Hranu koju jedemo najmanje liči na hranu, sve zatrovano, pa znaju oni koji je prskaju, o vazduhu da nepričam.
Narod se ovde otuđio, niko nikog ne poštuje , nema druženja, nema komšije koji ti može pomoći kada ti nešto zatreba.Ljudi su ovde izgubili osmeh na licu, na poslu cinizam neviđen...
Ipak se na selu nešto od pravih ljudskih vrednosti zadržalo.
A šta fali cepanju drva?Ovde ljudi plate da se fizički pokrenu, a to
Šta fali loženju vatre, pa u gradu ljudi ne znaju kakva je idila kada vatra pucketa, a i zdravije je, udavi centralno grejanje?
Šta fali uopšte životu na selu, to što se rmba, pa ovde u gradu bre niko ništa pametno i ne radi, odkud onda savremene bolesti, pa od nekretanja.Izmišljaju nova radna mesta, beskorisni poslovi, sada potrebni, a zar to čoveka stvarno ispunjava?
A gde je stres?
Sveti Oci i kažu da dolaze teška duhovna vremena, i da je jedini spas biti na zemlji, na svom parčetu zemlje, biće hrane a za ostalo....
Moglo bi se na ovu temu mnogo polemisati, najbolje je da svako uradi po svom, onako kako misli da je najbolje, šta oseća i šta ga vuče, pa će jednoh dana kad tad doneti pravi zaključak.
Ne zamerite mi ni jedni ni drugi, svi smo pomalo u pravu i u krivu.