ubovicratko
Član
Pa pre neki beli cvet kao i kod aronije nesto sto je slicno - da zbuni bube.
Rutava buba
- Začetnik teme nebojsa
- Datum pokretanja
miloradstojanovic
Član
[h=2]Rutava buba pravi štete na povrću[/h]
Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) veličine je oko 1 cm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica a na pokriocima ima 12-15 beložutih nepravilnih tačkica. Javlja se u rano proleće, krajem marta ili početkom aprila na prvim cvetalim korovima, a potom, prvenstveno, na voću, oštećujući cvetne pupove i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Polifagna je štetočina i napada brojne korovske i gajene biljke, prelazeći sa cvetova na mlado lišće i ostale biljne delove.Njena aktivnost traje sve do kraja jula.
Kako se ne preporučuje upotreba insekticida, zbog leta pčela i ostalih korisnih insekata, savetuju se mehaničke mere suzbijanja. Najbolje je postaviti plave ili bele plastične posude sa vodom u koju se sipa mirišljavi deterdžent za sudove, šećer ili miris cimeta koji ih posebno privlači. Posude se postavljaju u većem broju po obodu parcele, a manji broj se rasporedi po centralnom delu parcele. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 časova tako da, ukoliko mehaničke mere zaštite nemaju zadovoljavajući efekat, neophodna je primena insecticida. Tretiranje treba uraditi oko 13 časova, kada je ovaj insekat najaktivniji.
Primenjuju se preparati koji su slabe otrovnosti za pčele na bazi hlorpirifosa, fentiona ili fenitrotiona. Pozitivne efekte pokazala su tretiranja preparatom na bazi tau-fluvalinata, Mavrik-EW u koncentraciji 0,3l po ha, kao i Calypsom na bazi neonikonoida, takođe u koncentraciji 0,3l po ha. Rutava buba je dobar letač pa će se za dva tri dana pojaviti nove jedinke na tretiranoj parceli, tako da se tretiranja moraju ponavljati.
Obilazeći teren u okolini Kleka, naišli smo na najezdu rutave bube na usevu kupusa. Proizvođač je postavio 50 klopki na površini od 0,5 ha i iz njih je dnevno skupljao po pola džaka uginulih rutavih buba. U ataru Zmajeva i Kucure rutava buba je napravila velike štete na usevu belog luka i blitve. Na pojedinim biljkama blitve moglo se izbrojati i do 10 rutavih buba, tako da u ovom slučaju mehanička zaštita ne bi sačuvala usev.
evo nesto o rutavoj bubi
- - - - - - - - - -
[h=3]Rutava buba 2 - Epicometis (Tropinota) hirta [31.03.2014][/h]Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili najradije ispod biljnih ostataka. Stadijum jaje traje 10 do 20 dana. Za svoj razvoj traži relativnu vlažnost između 20 i 60%. Larve su grčice i žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima u raspadanju i sitnim korenovima. Pojedu malu količinu hrane, pa u poređenju sa drugim vrstama grčica prave beznačajna oštećenja na korenu. Razvoj larve traje dva do tri meseca. Lutka je u zemlji, a odrasla rutava buba čeka u komorici u zemljištu naredno proleće.
Praćenje pojave rutave bube može da se obavi vizuelnim pregledima, metodom otresanja i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre na rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti i tako što se otopi Negro ili Bronhi bombon jedan na 5 litara vode. Ovakav rastvor se postavlja u bele ili plave posude koje se kače po voćnjaku. Posude se ponekad moraju prazniti svakodnevno, a najveći broj se mora postaviti na rubnim delovima voćnjaka. Na stablima jabuke na M9 podlozi se postavi 5 do 10 posuda zapremine 2 dL ili 3 do 5 posuda zapremine pola litre. Kod jagoda se na svakih jedan do dva metra treba postaviti po jedna klopka sa mirisnim mamkom.
Postavljanje zaštitinih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, pa se treba na vreme opremiti mrežama, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju gajene biljke.
Hemijsko suzbijanje se nije pokazalo dovoljno efikasno, jer insekti dolaze svakodnevno na biljke u cvetanju, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Takođe primena insekticida u cvetanju će ubiti pčele ili će ih oterati, pa opet neće doći do oplodnje. Zato između gubitka roda usled oštećenja od rutave bube i gubitka roda zbog nedostatka oprašivača, treba odabrati masovno izlovljavanje rutave bube.
Nastavak Radi smanjenja problema sa rutavom bubom u narednoj godini u poljima se preporučuje pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. Ova mesta se pripreme tako da se zemljište pokrije tankom količinom sena. Plitko se prekopa zemljište, kako bi se to seno pomešalo sa zemljom, a zatim se pokrije sa novom tankom količinom sena. Ta mesta treba zaliti i držati blago vlažna. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida. Preporučuje se u 10L vode rastovriti 6mL insekticida Pyrinex i taj rastvor potrošiti na metar kvadratni. Na ovaj način se smanjuje brojnost rutave bube za narednu godinu.
Odrastao insekt rutave bube (Tropinota hirta) veličine je oko 1 cm, crne boje, obrastao mnoštvom sivih dlačica a na pokriocima ima 12-15 beložutih nepravilnih tačkica. Javlja se u rano proleće, krajem marta ili početkom aprila na prvim cvetalim korovima, a potom, prvenstveno, na voću, oštećujući cvetne pupove i cvetove. U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne dolazi do zametanja plodova. Polifagna je štetočina i napada brojne korovske i gajene biljke, prelazeći sa cvetova na mlado lišće i ostale biljne delove.Njena aktivnost traje sve do kraja jula.
Kako se ne preporučuje upotreba insekticida, zbog leta pčela i ostalih korisnih insekata, savetuju se mehaničke mere suzbijanja. Najbolje je postaviti plave ili bele plastične posude sa vodom u koju se sipa mirišljavi deterdžent za sudove, šećer ili miris cimeta koji ih posebno privlači. Posude se postavljaju u većem broju po obodu parcele, a manji broj se rasporedi po centralnom delu parcele. U toku dana najaktivnija je između 10 i 16 časova tako da, ukoliko mehaničke mere zaštite nemaju zadovoljavajući efekat, neophodna je primena insecticida. Tretiranje treba uraditi oko 13 časova, kada je ovaj insekat najaktivniji.
Primenjuju se preparati koji su slabe otrovnosti za pčele na bazi hlorpirifosa, fentiona ili fenitrotiona. Pozitivne efekte pokazala su tretiranja preparatom na bazi tau-fluvalinata, Mavrik-EW u koncentraciji 0,3l po ha, kao i Calypsom na bazi neonikonoida, takođe u koncentraciji 0,3l po ha. Rutava buba je dobar letač pa će se za dva tri dana pojaviti nove jedinke na tretiranoj parceli, tako da se tretiranja moraju ponavljati.
Obilazeći teren u okolini Kleka, naišli smo na najezdu rutave bube na usevu kupusa. Proizvođač je postavio 50 klopki na površini od 0,5 ha i iz njih je dnevno skupljao po pola džaka uginulih rutavih buba. U ataru Zmajeva i Kucure rutava buba je napravila velike štete na usevu belog luka i blitve. Na pojedinim biljkama blitve moglo se izbrojati i do 10 rutavih buba, tako da u ovom slučaju mehanička zaštita ne bi sačuvala usev.
evo nesto o rutavoj bubi
- - - - - - - - - -
[h=3]Rutava buba 2 - Epicometis (Tropinota) hirta [31.03.2014][/h]Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili najradije ispod biljnih ostataka. Stadijum jaje traje 10 do 20 dana. Za svoj razvoj traži relativnu vlažnost između 20 i 60%. Larve su grčice i žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima u raspadanju i sitnim korenovima. Pojedu malu količinu hrane, pa u poređenju sa drugim vrstama grčica prave beznačajna oštećenja na korenu. Razvoj larve traje dva do tri meseca. Lutka je u zemlji, a odrasla rutava buba čeka u komorici u zemljištu naredno proleće.
Praćenje pojave rutave bube može da se obavi vizuelnim pregledima, metodom otresanja i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre na rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti i tako što se otopi Negro ili Bronhi bombon jedan na 5 litara vode. Ovakav rastvor se postavlja u bele ili plave posude koje se kače po voćnjaku. Posude se ponekad moraju prazniti svakodnevno, a najveći broj se mora postaviti na rubnim delovima voćnjaka. Na stablima jabuke na M9 podlozi se postavi 5 do 10 posuda zapremine 2 dL ili 3 do 5 posuda zapremine pola litre. Kod jagoda se na svakih jedan do dva metra treba postaviti po jedna klopka sa mirisnim mamkom.
Postavljanje zaštitinih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, pa se treba na vreme opremiti mrežama, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju gajene biljke.
Hemijsko suzbijanje se nije pokazalo dovoljno efikasno, jer insekti dolaze svakodnevno na biljke u cvetanju, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Takođe primena insekticida u cvetanju će ubiti pčele ili će ih oterati, pa opet neće doći do oplodnje. Zato između gubitka roda usled oštećenja od rutave bube i gubitka roda zbog nedostatka oprašivača, treba odabrati masovno izlovljavanje rutave bube.
Nastavak Radi smanjenja problema sa rutavom bubom u narednoj godini u poljima se preporučuje pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. Ova mesta se pripreme tako da se zemljište pokrije tankom količinom sena. Plitko se prekopa zemljište, kako bi se to seno pomešalo sa zemljom, a zatim se pokrije sa novom tankom količinom sena. Ta mesta treba zaliti i držati blago vlažna. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida. Preporučuje se u 10L vode rastovriti 6mL insekticida Pyrinex i taj rastvor potrošiti na metar kvadratni. Na ovaj način se smanjuje brojnost rutave bube za narednu godinu.
The Bureque
Član
Evo nađoh nešto,neka iskustva sa rutavom bubom.stalno slušam o jeftinim feromonskim klopkama za nju u Mađarskoj al nikako da to izguglam.
http://www.pss-subotica.rs/dokumenti/Rutava buba.pdf
http://www.pss-subotica.rs/dokumenti/Rutava buba.pdf
Feromonske klopke uopste nisu jeftine. Jedan komplet u Madjarskoj, na institutu, kosta oko 10e a na pitanje koliko mi treba po hektaru dobijem odgovor "sto vise to bolje".
Sto se tice hemije.... najefikasniji preparati imaju i najduzu karencu
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Sto se tice hemije.... najefikasniji preparati imaju i najduzu karencu
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Sloba31
Član
Posto se niko ne javlja u ovoj temi znaci da jos nema napada rutave bube. Da prijavim ja sam je juce primetio na maslacku. Nije jos uvek veliki broj ali ima je. Na cvetovima kajsije je nisam primetio. Za sada je kod mene samo ona cvetala.
Комадара
Član
Ја сам припремио плаве лаворе, сируп од јагоде и сирће. Кајсије цвјетају док се рутаве бубе не разбуде добро. Рутаве бубе захвате нешто бресака касноцвјетајућих, али је главна борба код крушака и ароније.
kanački
Član
Do danas bukvalno ni jedna (svaki dan sam u vocnjaku i bas sam pratio) jutros more rutave bube na maslacku , kruska samo sto ne procveta.. Kajsija mi je vec precvetala i tu nece biti problema, a krusku ce da izjedu.. Planiram da pored zamki ostavim maslacak ,da sto vise vremena provedu na njemu.
To sa varkom sa maslačkom nije ni malo jednostavno. Pored rutave bube i pčele rado idu na maslačak, pogotovo ako je maslačak u kruški. Cvijet kruške ima neprijatan miris, pa pčela radije bira druge biljke. Osim toga, i pčela i rutava buba imaju sličan temperaturni dijapazon za aktivnost, sunčan dan i temperature preko 10 stepeni...
kanački
Član
Upravo tako Dado , sad sta je veca steta , da pcele idu na maslacak ili rutava na cvet 
Imam informacije od proizvođača, koje su javno objavljene
Ko želi da čita, videće sledeće.
Ubija insekte koji se hrane ili slete na tretirane biljke, primarno direktnim prskanjem a i od rezidua tj ostataka (čitaj: ubija ovako ili onako, sve što sleti ili je direktno oprskano).
Insekt umire vrlo brzo.
Ima i odbijajući efekat, pa insekti neće sletati na tretirane biljke i dan nakon aplikacije (čitaj: dva dana bez oprašivanja).
Dalje je priča o tome kako slabo šteti pčelama. "Slabo" nije isto što i "ne šteti".
Pri tome, ono najvažnije, nigde ne piše da treba da se prska u cvetu. Prska se u fazi kad kreću pupoljci, uz dodavanje ulja (čemu sad i ulje ne znam ako je tako dobar insekticid), kao i u fazi precvetavanja po potrebi (što je OK).
Znači dodajem ga uz ulje u zimsko prskanje, što je nebulozno jer je ulje dovoljno. Drugim rečima ne vidim uopšte poentu ovog preparata, osim u spomenutom precvetavanju.
Link: http://www.adama.com/new-zealand/en/Images/Mavrik Fact Sheet_tcm42-17285.pdf
controls susceptible insects primarily by direct contact with the spray or because of its residual effect, by absorption or ingestion when insects walk or feed on treated surfaces. It acts on the nervous system, causing insects to stop feeding immediately then become disoriented and fall off infested plants or to fly erratically. Insects die very quickly after contact. MAVRIK Aquaflo also has a repulsion effect and insects will not enter treated crops until the day following application.
Ko želi da čita, videće sledeće.
Ubija insekte koji se hrane ili slete na tretirane biljke, primarno direktnim prskanjem a i od rezidua tj ostataka (čitaj: ubija ovako ili onako, sve što sleti ili je direktno oprskano).
Insekt umire vrlo brzo.
Ima i odbijajući efekat, pa insekti neće sletati na tretirane biljke i dan nakon aplikacije (čitaj: dva dana bez oprašivanja).
Dalje je priča o tome kako slabo šteti pčelama. "Slabo" nije isto što i "ne šteti".
Pri tome, ono najvažnije, nigde ne piše da treba da se prska u cvetu. Prska se u fazi kad kreću pupoljci, uz dodavanje ulja (čemu sad i ulje ne znam ako je tako dobar insekticid), kao i u fazi precvetavanja po potrebi (što je OK).
Znači dodajem ga uz ulje u zimsko prskanje, što je nebulozno jer je ulje dovoljno. Drugim rečima ne vidim uopšte poentu ovog preparata, osim u spomenutom precvetavanju.
Link: http://www.adama.com/new-zealand/en/Images/Mavrik Fact Sheet_tcm42-17285.pdf
controls susceptible insects primarily by direct contact with the spray or because of its residual effect, by absorption or ingestion when insects walk or feed on treated surfaces. It acts on the nervous system, causing insects to stop feeding immediately then become disoriented and fall off infested plants or to fly erratically. Insects die very quickly after contact. MAVRIK Aquaflo also has a repulsion effect and insects will not enter treated crops until the day following application.
Eto novine. Godinama je vazio za jedino prihvatljivo resenje u suzbijanju rutave bube. Najveci razlog za to je bio sto nije stetan za pcele. Cak su ga pcelari koristili za suzbijanje varoe. Ja sam ga koristio par puta i istina da sam nalazio po koju mrtvu pcelu. Zadnje dve godine sam isao sa kalipsom ali sve su to delimicna resenja.
Sto se tice odbojnosti za pcele, mene to ne dotice toliko koliko vas vocare, jer je jagoda samooplodna. Zato sam ja moje jagode ususkao agrilom i sta im bog da. Plus selekcija sorti, klopke i skupljanje...
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Sto se tice odbojnosti za pcele, mene to ne dotice toliko koliko vas vocare, jer je jagoda samooplodna. Zato sam ja moje jagode ususkao agrilom i sta im bog da. Plus selekcija sorti, klopke i skupljanje...
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Ako imate solitarne pcele u vocnjaku ne bi trebalo da vam pravi problem ostavljanje maslacka,
ja vec par godina medjured kosim tek kad prodje cvetanje, bas zbog maslacka, i nisam imao problema sa oprasivanjem kruske.
Obicna pcela zaista vrlo retko ide na krusku ako ima "nesto lepse" pored
ja vec par godina medjured kosim tek kad prodje cvetanje, bas zbog maslacka, i nisam imao problema sa oprasivanjem kruske.
Obicna pcela zaista vrlo retko ide na krusku ako ima "nesto lepse" pored
