Redukovana obrada

Ja sačekam da nakisne malo i sa niskobuđžetnim IMT 756 orem direktno posle tukana ništa šibica, tarup ili tanjirača...
 
A dali ste se nekad zapitali šta će vam organska materija(žetveni ostaci) na dnu brazde,onako u slobodnom vremenu? Ili mislite da znate podj...bavati onda ste pametniji? Većina 0 iskustva sa tematikom,ali raspravlja,kao da 20godina radi takvu tehnologiju! Zato smo tu gde jesmo,kako kažu ... sedi di si,jer ni za di si,nisi :ppozdrav:
 
Kako npr. parate soju posle takve obrade? Gledam Miomira svake godine kako se pati sa paračem i tim žetvenim ostacima.
 
Priznajem da nisam baš neki vrsni znalac ove materije,ali plug ipak prevrće zemlju i stvara se taj vazdušni prostor da zemlja diše,a žetveni ostaci se isto mešaju bolje nego da se samo gruberišu i ostaju na površini ili plitko zatrpani.Bar ja tako mislim ,e sad poštujem i nove tehnologije!
 
E baš tu počinju prednosti! Inače,neobrađena zemlja (u no-till tehnologiji) je najvazdušastija! Pitate se zašto!? Baš zbog biološkog života u zemlji,a i humusnog sloja,koji se spušta od gore pa prema dole! Neće nam humus doći od dole,a plugom ga satiremo dole! Dalje,narušava se struktur,agregatno stanje zemlje,pa otud pokorica,erozija(videli ste već sigurno crni sneg! Ali retko kad ima snega!) Otud su bregovi uvek slabašni-nestalo humusa! Razmislite malo o tome u slobodno vreme ...
 
Iapade da ja sa najmanje zemlje i staža paorskog raspravljam jedini sa Minđušarem,kojeg izuzetno poštujem i cenim kao velikog paora,to i njegovi prinosi i količina obradive zemlje pokazuju,ali opet nešto mislim u mojoj sedoj glavi-ako jedne godine okrenem zemlju na " glavačke" i pokvarim situaciju, ali sledeće godine ponovo orem i onda vratim onaj humus od dole pa je sad gore...i tako svake druge godine,bem li ga,priznajem da mi nije sve baš naj jasnije!
 
Treba neko probati gruberisati, pa onda porediti.
Ja sam prosle godine gruberisao na nekih 22-23cm nekih 5ha i nisam primetio razliku u prinosu.
Jedino sto za gruberer trebaju ciste parcele, hoce malo korova u prolece.
 
Možda je zbog toga ipak dobro i oranje,jer mislim da se većina korova suzbije više nego kad se samo podriva.
 
mindjušar je napisao(la):
E baš tu počinju prednosti! Inače,neobrađena zemlja (u no-till tehnologiji) je najvazdušastija! Pitate se zašto!? Baš zbog biološkog života u zemlji,a i humusnog sloja,koji se spušta od gore pa prema dole! Neće nam humus doći od dole,a plugom ga satiremo dole! Dalje,narušava se struktur,agregatno stanje zemlje,pa otud pokorica,erozija(videli ste već sigurno crni sneg! Ali retko kad ima snega!) Otud su bregovi uvek slabašni-nestalo humusa! Razmislite malo o tome u slobodno vreme ...
Kliknite za proširenje...
sa ovom tvojom konstatacijom se ne slazem, de dole ne ores ti 50 cm da spustas zetvene ostatke za humus evo i snimka gde je ostao humus,pogledaj kako vadi tuluziniste od prosle godine a sada ore sojiste,kada se ore humus je tamo gde treba da bude ;)
 
Ne znam puno o ovoj temi, i neću da se pravim pametniji od onoga što je nauka rekla i pokazala (dokazala).

Ali moram da primetim par sitnica koje mi se ne uklapaju u priču (onako zdravorazumski - laički):

Prvo - kod oranja (bar kod onog mog bez predplužnjaka) se organska materija ne baca isključivo na dno brazde, već je koliko sam ja gledao ravnomerno izmešana u oraničnom sloju, možda u dubljem sloju nego kod razrivača ali svakako izmešana a ne sva na dnu brazde).

Drugo - gledao sam na mnogo spitova te razrivače, i reći da se kod njihovog korišćenja ne ubacuje dodatni vazduh u zemlju i ne narušava njena struktura, meni prosto ne drži vodu. Tu zemlja kipi (leti) na sve strane, na gore najviše, tako da nema šanse da se tim oruđem ne kvari njena struktura. To je možda na manjoj dubini od pluga, ali svakako se dira u strukturu zemlje.
 
nikola.zivkov je napisao(la):
uradi i tad tanjiraca posao i kada je ekstremno jaka masa samo da uhvatis posle kise kad upije da potone malo treba da si strpljiv,, resi upaljac ali nije bas preporucljivo !!!
Kliknite za proširenje...
Cekajuci idealno vreme ove jeseni za pripremu kukuruzista tanjiracom bez paljenja kukurzovine posle zetve kukuruza obavljene 20. oktobra pa nadalje psenicu jos nebi posejao ... namena ove tanjirace je plitka obrada, usitnjavanje i mesanje zetvenih ostataka sto je i uradila ali za setvu psenice posle ovakve godine i jeseni, iskustva pre neke kad je bila najezda miseva meni je bio rizik u to sejati pa sam se opredelio za paljenje + ne posedujem sejalicu koja bi mogla u takvim uslovima da odradi idealan posao ... ali to ne znaci da sam pristalica paljenja zetvenih ostataka.
2j3k0t3.jpg

mogo je to i bolje da izgori :osmeh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh