Rakija od kajsije

bice kajsije za jedan kazan,ali nestize sva odjednom.dali moze da ide u zamrzivac,pa kad nakupim za kazan onda u bure?neznam oce li izgubiti na kvalitetu i dali je ista procedura kao kad ide odma u bure.
 
aleksa63 je napisao(la):
bice kajsije za jedan kazan,ali nestize sva odjednom.dali moze da ide u zamrzivac,pa kad nakupim za kazan onda u bure?neznam oce li izgubiti na kvalitetu i dali je ista procedura kao kad ide odma u bure.
Kliknite za proširenje...
Napravis plivajuci poklopac [da pliva po povrsini koma]
Nece gubiti na kvalitetu, ako ne dozvolis razvoj budji na povrsini koma [mesas povrsinski sloj da se stalno menja - ali ne mesaj duboko]
I sto manje da ulazi vazduha u kom [zato i ide poklopac], a posto kajsija zna da burno fermentuje ako imas uslova na neko hladnije mesto.
Kostice se vade samo iz razloga gorcina jezgra kostice - pogotovo onih sorti kojima kostica se lako lomi.
 
Koliko sam video na snimku pola litre kajsijevace covek placa 20 eur!Mi ovde 10 eur za litru i to ne mozes prodati.Skuplji rubinov vinjak nego domaca prvoklasna kajsijevaca.
 
Da,samo kod nas pronaći voćnu rakiju je retkost,ako ćemo iskreno.Ako tu uzmemo prosečnu platu kao parametar većina tih domaćih bi koštala......čista....bagatela,obzirom na porekla alkohola.Po boji rekao bi da je ležala u bariku ako je i neka starija rakija sve je vrlo moguće.Inače pdv im je 20 % a po kom sistemu oporezuju male destilerije stvarno ne znam.
Nego kad već primetiste,oni to: -bite šen -danke šen a račun.....nichts :)
 
Ja se kajsiju trudim da pecem sto pre kad zavrsi , ipak su visoke temperature i moze da dodje do kvarenja komine ako stoji duze, a ja nemam mogucnosti da kontrolisem temperaturu u prostoriji gde mi stoji komina.
 

[h=2]Rakija od breskve i kajsije[/h] Za spravjanje rakije (rakija od breskve i rakija od kajsije) koriste se (kao i kada se radi o spravljanju rakija i od ostalog voća) uglavnom plodovi koji zbog svog lošeg izgleda (usled mehaničkih oštećenja, natruli i prezreli) nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu biti prodati radi konzumiranja u svežem ili prerađenom obliku.
Računa se da se oko 7-10% godišnjeg roda bresaka ne iskoristi, a od njih bi se dobrom tehnologijom mogla dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Prema nekim istraživanjima, nisu sve sorte bresaka podjednako pogodne za preradu u rakiju. Prednost u ovom smislu imaju pozne sorte bresaka i to: Blake, Ј. Н. Наlе i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem. Pozne sorte bresaka se preporučuju za preradu u rakiju, pre svega, zbog posedovanja intenzivnije arome koju prenose na rakiju, a sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, štо jo veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 vol. % od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph — 7,52 litra, a najvise od 100 kg sorte Blake – 10,8 litara.
Najbolja rakija breskovača se dobija mešanjem više sorti bresaka, ili, ukoliko se odvojeno pripremaju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 vol. % otužne su i neharmonične na ukusu i mirisu.
U našoj zemlji rakija se proizvodi od kajsija sorte kečkemetska ruža i mašarska najbolja i to uglavnom u Vojvodini. Sorta mašarska najbolja sazreva početkom jula meseса i u punoj zrelosti osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromatičan. Kečkemetska ruža sazreva u drugoj роlоvini јulа i početkom avgusta. U punoj zrelosti je žute boje, a mezokarp је bledožute boje, mek i aromatičan. Rakija kajsijevača treba da sadrži 45-50 vol. % alkohola, jer je tada na ukusu puna, harmonična i pitka sa izraženom aromom vrste.
Tehnološki postupak za spravljanje breskovače i kajsijevače odličnog kvaliteta је istovetan i sastoji se od sledećih operacija:
[TABLE="class: easy-table easy-table-default saveti table, width: 100%"]
[TR]
[TH="align: left"]berbe plodova u zrelom ili prezrelom stanju[/TH]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]muljanja plodova po potrebi i odvajanje koštice alkoholnog vrenja plodova u zatvorenim sudovima[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]destilacije prevrelog kljuka[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]odležavanja i formiranje rakija[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju veoma izraženu aromu i od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je veoma skupa i deficitarna, pa kao takva dobro seplasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u uslovima domaćinstva, za spravljanje kajsijevače, koriste uglavnom plodovi skupljeni sa zemlje ispod stabla. Ovo su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.
Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer, ukoliko se nalaze u prezrelom stanju, muljaju se pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se vrši muljanje plodova, treba ga obaviti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se plodovi muljaju a koštica ostane neizlomljena – neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se ovo ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba što pre obaviti kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo puno sastojaka koji daju miris a gorki badem.
Alkoholno vrenjekljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u sudovima zatvorenim vranjevima za vrenje, poklopcima ili polietilskim folijama kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi sadržavala više kiseline. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom.
Kljuku bresaka i kajsija preporučuje se dodavanje sumporne kiseline (H[SUB]2[/SUB]SO[SUB]4[/SUB]) u istoj količini i na isti način kao i kod kljuka od trešanja. Sumporna kiselina ima zadatak da spreči razmnožavanje štetnih organizama u kljuku koje tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i jako joj umanjuju kvalitet.
Nakon konstatovanja završetka alkoholnog vrenja, potrebno je obaviti što pre destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem on guni na kvalitetu, a time i buduća rakija.
Ukoliko su rakije prezrele i preterano smežurale, tada se preporučuje dodatak izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja kako bi se ono nesmetano odvijalo.
 
Kako vam se pokazala ova godina?

Ja domacih kajsija skoro da i nisam imao, dok su ove keckemetska i novosadske dale dobar rod, kao prosle godine.

Za rakiju smo stavili oko 450 kg, secera je islo manje od 5%, znaci oko 5 kila na nesto preko 100 kila voca. (otac pravi, on stavlja secer, nemojmo o tome).

Ispalo je skoro puno bure od 100 litara rakije. Da kazem 90-95 litara rakije od aj nek bude 500 kila voca a nije. Bas ispade puno. Kaze kazandzija da je i kod drugih slicna godina tj mnogo je izlazilo.

Otac je stao na 60-65 pa razblazivao destilovanom.
 
18 gradi rece cale pa koliko dodje stepeni valjda 45

Oko kolicine secera ne bih a i ne znam tacno, uglavnom ispalo je znacajno vise nego obicno kad pravi a svake godine ima isti recept, kolicina secera itd. Mislim da je bilo 4 kazana pa 5i kazan prepek (il jedan manje), kazan je od 100 litara
 
Mene zanima da li je svima ispalo tako izdasno u odnosu na prethodne godine ili se nama desio neki zez :D
 
Nisam pekao ove godine tako da nemam licno iskustvo ali koliko znam ove godine je svo voce, pa i kajsija, imalo manje secera nego ranijih godina.
Po tome bi trebalo da bude manje rakije a ne vise.
 
Mislim da grešiš ,kod nas je biolo kiše u ranijim fazama kasnije samo sunce sunce i vetar.Možda je kod vas drugačija situacija.
Merio sam refraktometrom šećere na svim sortama jabuke i kruške koje posedujem sve je u granicama normale jedino je gala jača za 2 brixa od najslađe.Zašto je šećer kod nje toliko izražen ne znam.
Ja sam ispekao 800 kg Santa marije i izašlo je 85 l rakije od 48%.Šećer nisam dodavao.Kruške su moje.
Moje društvo ispeklo (i ja sa njima) 1500 kg vilje, nas 4 po 15% i jedan 40% od ukupne količine,dodato 2% šećera izašlo 21,5 l od 58% jačine za nas koji smo uzeli po 15% tj oko
26-7 l (zavisi ko voli koju jačinu) na 225 kg
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh