petak 15.04.2011 | 11:12 Mraz i cene ugrožavaju maline
Iznenadni mraz mogao bi da obere ovogodišnji rod malina, a ukoliko otkupna cena bude preniska, proizvođači bi mogli da unište ono što mraz nije.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Mnogi kažu da se već sada spekuliše iznosom od jednog evra za kilogram, što bi moglo dovesti do pogubnih posledica, jer bi se mnogi umesto za berbu odlučili za kosidbu sadnica.
Ukoliko do toga zaista dođe, na gubitku bi mogli biti i proizvođači, prerađivači, ali i država, jer je malina jedan od strateških izvoznih proizvoda Srbije.
I dok su proizvođači bili voljni za razgovor, hladnjačari uglavnom izbegavaju da o ovoj temi javno govore, iako su mnogi od njih takođe suočeni sa teškim uslovima poslovanja.
Taman kada je olistalim malinjacima bilo potrebno sunce i toplije vreme, stigao je talas zahlađenja i sneg. Mnogi proizvođači sada strepe da mraz ne obere ovogodišnji rod, a prošlogodišnji većina još nije naplatila u celini.
Jedan od njih je i Višeslav Radovanović, koji kaže da osim hladnog vremena, mnogo više strepi od toga kolika će biti otkupna cena maline. Proizvođači su suočeni i sa povećanjem troškova proizvodnje, u koje spada dnevnica i hrana za berače. Za kilogram maline osamdesetih godina 20. veka moglo je da se kupi čak 10 vekni hleba.
"A danas, uporedite sami. Recimo kad je 53 centa hleb, onda vidite koliko mogu da kupim, dva hleba za kilo malina. Što se tiče radnika, većinom mi dolaze isti, imam ih oko šest. Oni uzmu otprilike oko 300 000 dinara. Ne ide niko kući, dok ne naplati i to bi bilo to. Ja moram se snaći za pare bilo kako. Oni moraju otići zadovoljni, da bi došli i dogodine“, kaže Višeslav Radovanović, proizvođač maline.
"Loše cene destimulišu malinare"
Udruženje proizvođača maline „Vilamet“ smatra da je upravo sada vreme da se definišu uslovi za ovogodišnji rod jednog od strateških izvoznih proizvoda Srbije. Potpredsednik ovog udruženja Duško Nenadić kaže da proizvođači ne žele sukobe, već da se osigura da od ovog voća zarade i proizvođači, prerađivači, ali i država.
"Da jednostavno ne upropastimo ovu proizvodnju, da ne napravimo malinjaci da se vade, da se ponovo malinjaci zapuste, da se kose, da jednostavno, što kažu, ljudi orni u svoje malinjake uđu, da rade, odrade taj posao maksimalno do kraja. Jednostavno da znaju kolika je neka njina zarada u svom tom poslu. A nagoveštaj da će uopšte biti plaćena malina, neće imati zarade, destimuliše proizvođače malina, koji sad treba i da prskaju i da malinu obrađuju do kraja. Jednostavno, može da se napravi mnogo lošiiji kvalitet, nego što treba da bude“, kaže Duško Nenadić, potpredsednik udruženja "Vilamet“ iz Arilja.
Proizvođači kažu da ne žele da im hladnjačari budu neprijatelji, već da još čvršće sarađuju na ovom zajedničkom poslu. To je u interesu ne samo 70.000 domaćinstava u Srbiji koja se bave proizvodnjom ovog voća, već i prerađivača, kao i države. Kada se zaokruži lanac onih koji zavise od uspešne sezone berbe maline, u udruženju „Vilamet“ ističu da od toga živi preko pola miliona ljudi u Srbiji.
Iznenadni mraz mogao bi da obere ovogodišnji rod malina, a ukoliko otkupna cena bude preniska, proizvođači bi mogli da unište ono što mraz nije.
Zatvorite ovde celokupan tekst članka
Ukoliko do toga zaista dođe, na gubitku bi mogli biti i proizvođači, prerađivači, ali i država, jer je malina jedan od strateških izvoznih proizvoda Srbije.
I dok su proizvođači bili voljni za razgovor, hladnjačari uglavnom izbegavaju da o ovoj temi javno govore, iako su mnogi od njih takođe suočeni sa teškim uslovima poslovanja.
Taman kada je olistalim malinjacima bilo potrebno sunce i toplije vreme, stigao je talas zahlađenja i sneg. Mnogi proizvođači sada strepe da mraz ne obere ovogodišnji rod, a prošlogodišnji većina još nije naplatila u celini.
Jedan od njih je i Višeslav Radovanović, koji kaže da osim hladnog vremena, mnogo više strepi od toga kolika će biti otkupna cena maline. Proizvođači su suočeni i sa povećanjem troškova proizvodnje, u koje spada dnevnica i hrana za berače. Za kilogram maline osamdesetih godina 20. veka moglo je da se kupi čak 10 vekni hleba.
"A danas, uporedite sami. Recimo kad je 53 centa hleb, onda vidite koliko mogu da kupim, dva hleba za kilo malina. Što se tiče radnika, većinom mi dolaze isti, imam ih oko šest. Oni uzmu otprilike oko 300 000 dinara. Ne ide niko kući, dok ne naplati i to bi bilo to. Ja moram se snaći za pare bilo kako. Oni moraju otići zadovoljni, da bi došli i dogodine“, kaže Višeslav Radovanović, proizvođač maline.
"Loše cene destimulišu malinare"
Udruženje proizvođača maline „Vilamet“ smatra da je upravo sada vreme da se definišu uslovi za ovogodišnji rod jednog od strateških izvoznih proizvoda Srbije. Potpredsednik ovog udruženja Duško Nenadić kaže da proizvođači ne žele sukobe, već da se osigura da od ovog voća zarade i proizvođači, prerađivači, ali i država.
"Da jednostavno ne upropastimo ovu proizvodnju, da ne napravimo malinjaci da se vade, da se ponovo malinjaci zapuste, da se kose, da jednostavno, što kažu, ljudi orni u svoje malinjake uđu, da rade, odrade taj posao maksimalno do kraja. Jednostavno da znaju kolika je neka njina zarada u svom tom poslu. A nagoveštaj da će uopšte biti plaćena malina, neće imati zarade, destimuliše proizvođače malina, koji sad treba i da prskaju i da malinu obrađuju do kraja. Jednostavno, može da se napravi mnogo lošiiji kvalitet, nego što treba da bude“, kaže Duško Nenadić, potpredsednik udruženja "Vilamet“ iz Arilja.
Proizvođači kažu da ne žele da im hladnjačari budu neprijatelji, već da još čvršće sarađuju na ovom zajedničkom poslu. To je u interesu ne samo 70.000 domaćinstava u Srbiji koja se bave proizvodnjom ovog voća, već i prerađivača, kao i države. Kada se zaokruži lanac onih koji zavise od uspešne sezone berbe maline, u udruženju „Vilamet“ ističu da od toga živi preko pola miliona ljudi u Srbiji.
. Ove godine koristio Cuprozin + Galmin + Cipkord. 
