Radovi u malinjaku

znam da nije vreme,ali da li moze maline ureoom folijano da se prskaju i ako moze koja je koncetracija?
ovo pitam jer mi je zemljiste neutralno,i treba ga blago zakiseliti i zato je preporuka urea,P i K ima previse,a preporuka kaze najmanje 20 posto da ide preko lista tj.folijarno.
znaci,svako iskustvo oko ovoga je dobrodoslo ili savet,jer nikad nisam to radio niti znam nekog ko zna.:osmeh:
 
Poslednja izmena:
Urea kao prihrana folijarno ide u koncentraciji do 2% i to radis tokom vegetacije, ako je zemljiste na prelazu ka alkalnom, ureu slobodno mozes koristiti tj uneti u zemljiste pred kretanje vegetacije. Zbog svojih osobina i duzeg vremena delovanja treba ipak paziti ne preterati za azotom tokom vegetacije. Prihranu tokom vegetacije ici amosulfanom umesto kan-a. Ja bih to tako.
 
Vidim da se razumes u djubrenje foliarno, pa da te i ja pitam, u kom procentu se rastvara urea ili kan u vodi za zalivanje? Ali ne konstantno kap po kap, nego sam mislio da ako ne stignem da unesem ureu na prolece u zemlju i ako nema kise, da rastvorim i zalijem, a da efekat bude kao djubrenje pre pocetka vegetacije. Ako bih bacao na mlado voce po 200gr uree ili kana po vocki, u koju kolicinu vode bih trebalo da rastvorim a da ne sprzim koren?
 
Nema potrebe rastvarati ureu pa potom zalivati, sasvim je dovoljno razbacati je po zemlji jer je jako topiva i bukvalno je rosa rastvara. Ne znam koja bi to kolicina vode bila potrebna da bi je koristio za zalivanje.
 
Shadowlurker je napisao(la):
Nema potrebe rastvarati ureu pa potom zalivati, sasvim je dovoljno razbacati je po zemlji jer je jako topiva i bukvalno je rosa rastvara. Ne znam koja bi to kolicina vode bila potrebna da bi je koristio za zalivanje.
Kliknite za proširenje...

To sve tako, ali ako je temp. do nekih 10 stepeni da ta rosa ne bi ureu rastvorila a ona od više temperature azot ispario. Dakle urea bez inkorporacije do kada je temp.do 10 C. Sledeće može inkorporacija u zemljište( freza) i sledeće preko zalivnog sistema jer se dobro rastapa u vodi pa se može pustiti preko kpk. Svaki način ima svoje prednosti i mane. Ja najčešće isčekujem kišu pa pre nje posipam po redu a pošto me je prognoza tako par puta izjebala, kiša nije pala a temp visoka, ja pustim preko kpk kad je toplije vreme. Mislim tu na april, maj, kako se koje godine potrefi
 
vladimir kisač je napisao(la):
To sve tako, ali ako je temp. do nekih 10 stepeni da ta rosa ne bi ureu rastvorila a ona od više temperature azot ispario. Dakle urea bez inkorporacije do kada je temp.do 10 C. Sledeće može inkorporacija u zemljište( freza) i sledeće preko zalivnog sistema jer se dobro rastapa u vodi pa se može pustiti preko kpk. Svaki način ima svoje prednosti i mane. Ja najčešće isčekujem kišu pa pre nje posipam po redu a pošto me je prognoza tako par puta izjebala, kiša nije pala a temp visoka, ja pustim preko kpk kad je toplije vreme. Mislim tu na april, maj, kako se koje godine potrefi
Kliknite za proširenje...
Vladimire kad pustas kroz sistem koliko ujeje stavis na 100 l vode ?
Pozdrav
 
Pa odrediš količinu koju si namenio dati u tom navratu đubrenja. Naprimer 30 kg na pola hektara po redovima i onda to rastopiš u buretu za vodotopiva đubriva i pustiš u sistem da pumpa povlači i meša sa redovnom vodom. Ako je pitanje da li će se rastopiti 30 kg na 100 litara- oće. Ako se i ne rastopi nek povuče jedan deo pa dodaš vode pa razmutiš ponovo, pa će se rastopiti.
vodi računa da li je urea pogodna za zemljište koje imaš, jer ona dodatno zakiseljava. Moraš znati pH svoje parcele. Možda je kod tebe poželjan KAN koji samnjuje kiselost? i naravno da li KAN može u sistem kpk je posebno pitanje. jer možda ostaje talog koji bi zapušivao kapaljke a to sve treba proveriti. Ja sa njim nisam radio, jer se u Vojvodini borimo da smanjimo ph i KAN se u tu priču ne uklapa.
Drugo, a to sam već navodio, kada je u pitanju prihrana azotom, ureu puštam u sistem samo 10% a 90% je AN. Takav je odnos azotnih đubriva i u jednom vodotopivom đubrivu( da ne navodim, jer ne plaća meni niko reklamiranje), koji je optimalan za jagodaste voćke.
 
vladimir kisač je napisao(la):
Pa odrediš količinu koju si namenio dati u tom navratu đubrenja. Naprimer 30 kg na pola hektara po redovima i onda to rastopiš u buretu za vodotopiva đubriva i pustiš u sistem da pumpa povlači i meša sa redovnom vodom. Ako je pitanje da li će se rastopiti 30 kg na 100 litara- oće. Ako se i ne rastopi nek povuče jedan deo pa dodaš vode pa razmutiš ponovo, pa će se rastopiti.
vodi računa da li je urea pogodna za zemljište koje imaš, jer ona dodatno zakiseljava. Moraš znati pH svoje parcele. Možda je kod tebe poželjan KAN koji samnjuje kiselost? i naravno da li KAN može u sistem kpk je posebno pitanje. jer možda ostaje talog koji bi zapušivao kapaljke a to sve treba proveriti. Ja sa njim nisam radio, jer se u Vojvodini borimo da smanjimo ph i KAN se u tu priču ne uklapa.
Drugo, a to sam već navodio, kada je u pitanju prihrana azotom, ureu puštam u sistem samo 10% a 90% je AN. Takav je odnos azotnih đubriva i u jednom vodotopivom đubrivu( da ne navodim, jer ne plaća meni niko reklamiranje), koji je optimalan za jagodaste voćke.
Kliknite za proširenje...
Hvala na odgovoru
Ja cu morati malo da naprolece pustim ureju kroz sistem kako ni malo spustio ph- jer mi je sad neutralno zemljiste i ph je 6.5 tako da bi trebalo malo da smanjim taj ph jer mi ovo neutralno zemljiste ne ide bas na ruku kad je zasad u pitanju.
 
hvala svima,meni je ph 6.91,i zemljiste mi je neutralno.rekoh vec monogo P i K,te mi je preporuka 4 puta po 10 kg uree na 10-11 ari,(550 metara duznih)i naravno sto vise pregoreli stajnjak na prolece>za dve godine ponovo kontrola zemljista>e predlog je da 20 posto bude folijarna prehrana>
 
Hteo bih da u toku zime pripremim poprečne letve za stubove. Izrezao sam ih letos ( 3x4 cm ) i čekam da se još malo prosuše. E sad pitanje. Malina je miker, pa mi treba pomoć iz iskustva, koliko poprečnih letvi staviti po stubu, 3 ili 4, kao i koja dužina istih treba da bude?
 
Juce smo rasturili ovciji dobro zgoreli stajnjak I okopali maline...sasvim neplanirano iskoristili smo divno vreme...raduje me sto je djubre puno glista :)
 
sassam je napisao(la):
Hteo bih da u toku zime pripremim poprečne letve za stubove. Izrezao sam ih letos ( 3x4 cm ) i čekam da se još malo prosuše. E sad pitanje. Malina je miker, pa mi treba pomoć iz iskustva, koliko poprečnih letvi staviti po stubu, 3 ili 4, kao i koja dužina istih treba da bude?
Kliknite za proširenje...

Moja malenkost misli da za miker je neophodno 4 letve ako je gornja zica na 190-180 cm donja letva na 60 cm/h sledeca na 100 sledeca na 140 i4-ta 180 cm/h h je visina ...donje dve letve su po 90 cm a gornje 80 sm Mislim da je to min-optimalno za solidno odgajen malinjak...ako sam pomogao ..? poz.
 
golub84 je napisao(la):
Kako ste uspeli da okopate malinu zar kod vas nije smrzla zemlja???
Kliknite za proširenje...

Na forumu su ljudi iz razlicitih krajeva i klimatskih uslova tako da svaki savet ne znaci nuzno da je primenjljiv u datom trenutku za sve krajeve, treba gledati na vreme i klimu koja vlada u tom trenutku. Svaki savet, rad ili bilo sta vezano za maline je okvirnog karaktera i treba ga primeniti u skladu sa okolnostima koji vladaju u tom trenutku i regionu iz kog pitanje/konstataciju postavljate. Daleko od toga da je kod svih isto.
 
golub84 je napisao(la):
Kako ste uspeli da okopate malinu zar kod vas nije smrzla zemlja???
Kliknite za proširenje...

E pa napisao sam iskoristili smo lepo vreme...prekjuce je bilo mozda I 15 stepeni. Kod nas je lepo dok u nizim predelima drzi maglu. To se zove inverzija ili tako nesto, kad je na planinama toplije nego u kotlinama...

- - - - - - - - - -



- - - - - - - - - -

Ovo je slikano neki dan ... Pogled prema biistrici I dalje prema PP
 
Poslednja izmena:
Ovde je poslednjih dana magla do nekih 600-700mnv. Stoji do podneva i polako se razbija. Sve preko toga je sunčano od rane zore pa sve do zalaska uveče.
Mrazevi trenutno jesu slabiji na ovim visočijim krajevima, ali da li se nešto može raditi ili ne, najviše zavisi od ekspozicije terena na kojoj se malinjak nalazi. Na južnoj, J.I. i J.Z. preko dana popusti zemlja, dok na ostalim stranama manje ili više ostane smrznuta. Na istoj visini sa severne strane još uvek ima pomalo snega, koji stoji već 15-ak dana.
Ja sam u petak uspešno vadio sadnice iz malinjaka koji se nalazi na 910mnv (Z) i to sam mogao samo sa jedne strane redova, naravno (južne) one sa koje ih sunce ceo dan greje.
Evo jedne fotografije sa mojeg imanja, slične (teme) ovoj koju je postavio kolega i komšija @vladimir, ali iz suprotnog smera. Pogled prema Bistrici i dalje prema N.V.





 
Poslednja izmena:
Rekao bih da je kod vas skroz opao list cim vadite sadnice, ili mozda nisam u pravu?

Pitam iz razloga sto bih i ja trebao da rasadjujem a opalo je mozda pola lisne mase, pa da znam sta mi je ciniti

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk
 
Kod mene opalo preko 90%...to sto nije opalo izgleda sasuseno I sparuseno I lako opada kad stresem stabljiku,znaci jedan jaci vetar I to bi opalo. Nema neke velike razlike kuda je prskano ureom I kuda nije...

- - - - - - - - - -

DSC_0024.jpg
[/url]photo sharing[/IMG]

- - - - - - - - - -

Slikano jutros
 
frigy je napisao(la):
Rekao bih da je kod vas skroz opao list cim vadite sadnice, ili mozda nisam u pravu?

Pitam iz razloga sto bih i ja trebao da rasadjujem a opalo je mozda pola lisne mase, pa da znam sta mi je ciniti
Kliknite za proširenje...

Presađuj slobodno, naravno ako ti dozvole vremenske prilike što je trenutno mala verovatnoća.
Ni kod mene nije opao list štaviše, na sadnicama pogotovo ga ima poprilično.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh