Radovi u malinjaku

Phisiomax i Sulfamo su po meni uz odredjenu formulaciju NPK, odlična kombinacija.

Kod mene je sva malina već povezana. Dal je rano ili nije svejedno. Ako bude jačeg mraza isto joj je bila vezana il ne. U planu je zimsko prskanje. Zimsko prskanje maline tzv. PLAVO PRSKANJE bakarnim preparatima je glavna preventivna mera zaštite kojom suzbijamo čitav niz bolesti voćaka i maline u vrijeme mirovanja i pred samo kretanje vegetacije. Njega obavljam sa Cuprablau i mineralnim uljem. Ova kombinacija je isto što i gotovo plavo ulje ali jeftinije.

Kod plavog prskanja vrlo je bitno malinu prskati sa svih strana i doslovno ih okupati sredstvom, jer uzročnici bolesti prezimljuju kako na kori, tako i u rašljama grana i u pukotinama kore.
http://www.chromos-agro.hr/category/3/subcategory/12/53
Prošle godine sam veći deo maline vezao u januaru. Tad je malina bila krenula pa je mraz zaustavio, zatvorio pupoljke. Kretala je ona tako par puta i ponovo pustala liščice i na kraju sve ispade ok.

Prednosti ranijeg vezivanja;-1 na vreme se može kvalitetno obaviti zimsko prskanje

-2 na vreme se može obaviti okopavanje a pre kretanja trave. Ja okopavam kad drugi vezuju. Kad drugi krenu da okopavaju trava je već uveliko krenula i tada je dosta teže.
-3 pre par godina sam vezao 4 reda na sred malinjaka rano u januaru mesecu, posekao vrhove, posekao višak. Ti redovi su mi od samog starta izgledali bujniji i u svakom pogledu bolji od ostalih.

-4 Sad mogu sa lakoćom povaditi sve sadnice bez provlačenja po vrzini i obaviti sadnju istih dok još ima vlage u zemlji.

-5 uz to ide i efekat po meni bolje sadnje u proleće zbog tek rastrešenog zemljišta te malina lakše niče i brže nego ona sadjena jesenas.
 
Ajde da se i ja nadovezem malo na temu vezivanja...dakle od 2008 godine moja malina nije nikad kroz godinu na podu...imam duple zice pa u 8 mj. Kad porezem staru malinu sve nove grane ubacim u zice i ona je cjeli period uspravna. Bilo je jedna zima sa minus 34 i malini nije bilo nista. Kada dode vrjeme za biranje kvalitetnih grana (ove godine je to rano pocelo)porezem one koje su lose i povezem ih.... tako ja vas uvjeravam da nema straha od izmrzavanja....uostalom u proljetnim minusima je uvjek najhladnije nekoliko cm od tla...

Poslano sa mog GT-I9505 koristeći Tapatalk
 
Prvo djubrenje mi je Globalovim djubrivom 0-16-24,nesto nigde ne procitah da ga neko koristi. Ja sam ga vec trecu godinu uzeo i meni je ok. interesuje me ima li neko iskustva?
 
Mene samo zanima tj buni me oko plavog prskanja do koje faze pupa se moze prskati plavim uljem jer preporucuje se u fazi mirovanja dok je malina vec pocela da radi tj pup se polako otvara (puca) bar kod mene u Banja Luci na 150m nadmorske visine mada sam vec pola malinjaka zastitio plavim uljem prije 10-ak dana pa me je kisa omela da zavrsim, a opet ko veze malinu u martu konkretno ove godine moze se desiti da ne moze uci u malinjak i do druge polovine marta bar ove godine ona bi trebala vec da pusti list i to dobro sad kako onda raditi plavo ili zimsko prskanje tj zastitu na vec olistalu malinu.
 
Plavo prskanje treba obaviti pre pucanja pupoljaka ali nije veliki problem ni kad krenu prve liščice ali se dešava da se one sagore. Tad treba ići sa blažom dozom. Nije toliki problem ni kad neko sprlji te mlade liščice jer one kreću ponovo. Pupoljak uglavnom ostaje neoštećen.
 
tomazy je napisao(la):
Ajde da se i ja nadovezem malo na temu vezivanja...dakle od 2008 godine moja malina nije nikad kroz godinu na podu...imam duple zice pa u 8 mj. Kad porezem staru malinu sve nove grane ubacim u zice i ona je cjeli period uspravna. Bilo je jedna zima sa minus 34 i malini nije bilo nista. Kada dode vrjeme za biranje kvalitetnih grana (ove godine je to rano pocelo)porezem one koje su lose i povezem ih.... tako ja vas uvjeravam da nema straha od izmrzavanja....uostalom u proljetnim minusima je uvjek najhladnije nekoliko cm od tla...

Poslano sa mog GT-I9505 koristeći Tapatalk
Kliknite za proširenje...

A kažu da je tulamin vrlo osjetljiv :)
 
Majstor Gera je napisao(la):
[TABLE="class: MsoNormalTable, width: 420"]
[TR]
[TD="width: 169"]Moj plan za đubrenje maline 2016. :[/TD]
[TD="width: 64"][/TD]
[TD="width: 64"][/TD]
[TD="width: 29"][/TD]
[TD="width: 64"][/TD]
[TD="width: 64"][/TD]
[TD="width: 105"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] Od 15.02. - 15.03.[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Jara Mila Complex[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 100 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] 01.05.[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Sulfamo[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 20 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] 15.05. - Početak cvetanja[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Yara Liva Nitrabor[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 60 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] 01.06.[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Sulfamo[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 20 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] 15.06.[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Yara Unika Kali[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 30 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 169"] 01.07.[/TD]
[TD="width: 157, colspan: 3"] Sulfamo[/TD]
[TD="width: 233, colspan: 3"] 20 grama po dužnom metru[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

Phisiomax i Italpolinu ove godine ne bacam.
Kliknite za proširenje...

Zasto komplex tako rano vec 15.02 da li zafreziras to ili samo bacis po zemlji?
Zasto unika kali ovako kasno(osim ako nije kroz kap po kap onda hajde i da prodje)?
ZAsto nitra bor tada i kako ide da li kroz sistem ili u zemlju ?
Cemu sulfamo konstantno na svakih mesec dana i koji sulfamo?
HVALA
 
Majstor GERA
kakvo je iskustvo sa Unika Kali, ja nešto razmišljam da ga stavim odmah na startu, jer bih da popravim sadržaj kalijuma u zemljištu a ima i azota tako da mi rešava obe stvari. U razgovoru sa agronomom, čuo sam da nema problema dati ga i na početku sezone.
Druga opcija je Kalijum sulfat i AN.
Inače orijentaciono( jer sam analizu vršio na parceli pored) sadržaj kalijuma je 22 a fosfor 18, Ostalo sve optimalno osim čuvenog vojvođanskog pH 7.18.

Nek kažu i drugi šta misle.
 
Kalijum se baca ili u jesen ili u prolece pa se zafrezira ako ne ide u kap po kap.
Po stoti put ponovljam prema informacijama koje smo dobili prosle godine od clana foruma iz pozege (zaboravio sam kako se zove) da se kalijum veoma brzo vezuje za zemljiste i krece godisnje 3cm i po horizontali i po vertikali licno sam zvao predstavnike yare i pitao za unika kali. Covek mi rekao najbolja primena zafrezirati u prolece baciti ili u jesen ili u prolece svejedno(mada azot onda bacate dzabe au prolece koristi biljci.Druga vrsta primene je da se unika kali pusti kroz kap po kap po sledecem sistemu prvo dobro natopiti zemljiste vodom iz sistema ALI DOBRO onda pustiti unika kali pa onda opet dobro vodu posle.U najboljem slucaju imacete kalijum na 8cm u zemlji optimum je izmedju 10-15cm.Zato i stoji gore ono moje pitanje zasto unika kali tek 15.06 osim ako ije u pitanje proces unosa sa kap po kap po ovoj recepturi,a i onda je izuzetno kasno jer se velika potreba za kalijumom ispoljava cim pocne zametanje ploda znaci da bi ga trebalo dati vec oko 1.06 jer n ne moze da pobegne u zemlju kao azot
Imas i haifina multi K isto skoro kao unika kali 200-250kg po hektaru je primena kada se razbacuje za kap po kap iskreneo ne znam
 
marko987
Hvala, sve što si rekao ima smisla, bunilo me je jedno poljsko istraživanje kada su davali kalijum sa azotom na proloće, upoređivali najoptimalnije odnose ovih đubriva na prinos. I sve to je i meni oko kalijuma poznato, međutim, dobio sam informaciju da se ta famozna 3 cm godišnje(pa čak i manje) odnose na kalijum hlorid. Otud malo zabune.
 
Kalijumov oksid je dobro vodotopiv ali se kalijum i u tom obliku opet veoma dobro i brzo vezuje za zemlju to je problem.
Zato je potrebno ono sto sam napisao oko kap po kap da zemlja bude sto vlaznija da onemoguci vezivanje kalijuma vec da se spira polako sa vodom do vece dubina.
Sad ti vidi on ide 3cm godisnje a ovim nacinom ga spustis 7cm za dan opet je to dosta ali mora zemlja da bude skoro pa blato da bi stigao do te dubine zato je najpogodnije prolece ili jesen razbaciti i onda rano duboko freziranje
 
A pošto mi nije đavo dao mira, morao sam pozvati yarinog agronoma, koji kaže sledeće:
UNIKA KALI tek kad malina počne zri jer je izuzetno vodotopivo. Nema svrhe davati sada, između K-sulfata i K-nitrata bolji je ovaj drugi i stiže do korena kada se daje pre sazrevanja pretpostavljam, pre kiše. Čak mi je rekao da ne dajem k-sulfat sada nego da sačekam jul pa sa unika kali.
Preko kpk za početak vegetacije 20:20:20 kasnije pre zrenja 10:10:40. Pošto zalivam dva puta nedeljno, reče da dajem svaki drugi put djubrivo.
Napisao sam šta je rekao agronom, da ne misliš Marko987 da pišem radi nadmudrivanja. Pozdravljam te, :ppozdrav:
 
E pa posto ne vredi vise verovati nikome bacicu se na proucavanje kalijuma za vikend kao i kalijum oksida.
Meni su rekli nesto sasvim drugo a citao sam o onome sto pricam i u nekim drugim tekstovima.
Samo da rezimiramo tebi su rekli da treba da bacis unika kali tek kada maina pocne da zri??????? I da moras da juris kisu kad to da uradis???
A koliko vode je potrebno da rastvori djubrivo da stigne gde treba je li ti i to rekao?? Koliko brzo i da li se vezuje za zemlju daj pitaj ga i to molim te ako mozes da znam pa cu ja posle da krenem u istrazivanja.Da i pitaj agronoma zasto tek kada pocne da zri sta cemo sa prirastom ploda u zelenom stanju pa kad pocne da zri ona ne raste vise ????

- - - - - - - - - -

Mešavina kalijum oksida sa još nekoliko drugih jedinjenja kalijuma naziva se potaš. On se pre dobijao iz pepela a sada se dobija uglavnom iz raznih vrsta minerala.

Ovo nisam znao da se kalijum dobijao iz pepela,nadjoh sad na netu
 
Ja svakako jurim kišu i za azotna djubriva. jednom sam je i stigo' :haha:
Inače rekao je da maltene jutarnja rosa rastapa ovo djubrivo, pitam da li davati preko kpk, kaže NE. I ja sam u rebusu ali inače i jeste preporuka za unika kali da se daje nakon cvetanja na samom sajtu zastupničke firme. Drugo gledao sam na sajtu za Veliku Britaniju isto je preporuka rasipanje.
 
Kad smo kod pepela mi ga rasturamo u par redova kupina jer mi je kupinjak pored kuce i tu je kupina nestvarno krupna
 
Zaboravili smo mi sta sve mozemo da koristimo prirodno u malini,pepeo zavisi od nacina sagorevanja moze da sadrzi do 6%kalijuma,inace svakog proleca bacim oko50kg na 10ari ,ostavim orezanu malinu,koristim otpad od voca koji pojedemo preko zime,bukovu piljevinu itd,malo pomalo vracam balans zemljistu.Rekoh vam ja da ti distributeri svi govore razlicito,njihov je posao da nas ubede da kupimo nesto i kada vreme nije,izvinjavam se ako gresim.Tako je bilo i za preparate ista aktivna materija samo drugacije ime i cena,ja sam otvorio oci.Sto se tice hrane u zemlji ima je dovoljno,to mogu da se uvere svi koji sada rade analizu zemlje,nikom nece biti rezultat 0 0 0 0,ako svake god unosimo djubrivo u zemlju nemoguce je da malina sve iscrpi.Radio sam 2meseca posle berbe rezultati ok,jedino ph4.7 a to popravljam polako,nevalja naglo.Gledajuci dugorocnu prognozu nece malina trositi hrane previse do aprila.I ovo sto sam napisao uzmite s rezervom

- - - - - - - - - -

http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/1579-Pepeo---izvor-plodnosti.php
 
@marko987

Pošto sam hteo da čujem i mišljenja ostalih, napisao sam svoj plan đubrenja, ovo nije preporuka i lako može da se promeni vreme bacanja đubriva.

Moj plan je da bacim stajnjak i Yaru Complex posle vezivanja, a pre freziranja, a to će najverovatnije biti u martu.

Preporuka za Yara Nitrabor je da se baca na početku cvetanja, što znači da to ne mora biti baš 15. maja, već kad malina počne da cveta.

Preporuka za Yara Unika Kali je da se primenjuje posle cvetanja, u intenzivnoj fazi razvoja plodova, a pošto je brzo delujuće, odnosno veoma vodotopivo, smatram da nije kasno, mada je i ovde datum promenljiv, sve zavisi od vremenskih prilika, odnosno valjalo bi da se baci pre kiše. Unika Kali može da se baci i ranije, ali pošto se baca Yara Nitrabor, koja sadrži kalcijum, mislim da nije baš pametno bacati i kalcijum i kalijum istovremeno, jer se oni baš i ne podnose.

Što se tiče Sulfama, plašim se da ne bude previše azota odjednom, pošto i Yara Nitrabor sadrži azot. Zati i bacam Sulfamo u maloj količini i više puta. Prošle godine sam bacio Sulfamo 15 dana pre branja i smatram da je to bio pun pogodak, jer su novi lastari lepo odrasli do jeseni. Ovo je primenljivo u manjim malinjacima, na većim površinama to bi bilo već komplikovano.
 
imas ga u granitu pescar u Ljigu 3000 dinara tona,ja uzeo!

- - - - - - - - - -

miljan986 je napisao(la):
aj mala pomoc sa malinjacima....jel ima veze nadmorska visina sa zasadom....i na koju stranu je okrenut zasad...ka sever, jugu...???
Kliknite za proširenje...
aaj
Imas sve u temi podizanje novih zasada..prelist

- - - - - - - - - -

Mene brine ovo tzv.rano prolece ako nebude nekih ranih kasnih mrazeva mart,april i nece biti lose ali nedaj boze nekog mraza ada malina uveliko krene...nesto tako uzasno poljaci su doziveli prosle godine kada je pocetkom maja udario minus u vreme kada mu nije prilika i zato imamo upolovljen prihod Poljske maline u 2015 a i slicno prognoziraju za 2016 da nece dostici rod iz 2014.
 
Hvala na odgovoru Gero.
Jeste djubrivo vodotopivo ali nije kalijum vodotopiv. On se mnogo brzo vezuje za zemlju i kisa njega ne moze da otera duboko. Njega rosa topi ali ga ne nosi u dubinu.
Trzicu za vikend po netu ,a od ponedeljka pocinjem da zovem pa cemo videti sta cu da saznam.
Koliko si ti Vladimire siguran u tog agronoma,da li ga znas ili si cisto zvao nekoga koga ne snas a radi za yaru???
Nemoguce da se kalijum tako brzo spusti za 15 dana nema sanse zato mi je to bas cudno.

- - - - - - - - - -

Ovim količinama podmiruju se celokupne godišnje godišnje potrebe vinove loze za fosforom i kalijumom, a male količine azota koje se unesu jesnjim đubrenjem vinova loza će iskoristiti za rast i razvoj korena u zimskom periodu. U jesen nije preporučljivo obilno đubriti azotom jer se produžuje vegetacija pa postoji opasnost od izmrzavanja loze. Osim toga može doći do ispiranja većih količina azota iz zemljišta što nije poželjno iz ekoloških razloga. Opasnosti od ispiranja fosfora i kalijuma nema jer je njihova pokretljivost u zemljištu vrlo slaba, a i vežu se na čestice zemljišta. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum godišnje premeštaju svega 1 do 2 cm u dubinu. Posle rasipanja đubriva po zemljištu preporučuje se đubrivo uneti u zemljište oranjem ili ručno motikom, tako da efekat đubrenja bude što veći, a gubici hraniva što manji.

Prvi tekst u vezi kalijuma postavljacu ovde sve sto nadjem koristice i meni i vama da konacno resimo dilemu.

- - - - - - - - - -

U jesen se voćnjak đubri fosfornim i kalijumovim hranivima. Đubriva koja se lako razlažu, kao što su azotna, brzo postaju pristupačna korijenu voćke, pa se unose u zemljište u proljeće ili u toku vegetacije. U jesen se rastura i stajnjak da bi u toku zime, u prisustvu vlage, organske materije prešle u voćkama lako pristupačne oblike.
Pošto fosfor i kalijum u zemljištu imaju malu moć pokretljivosti, potrebno ih je unositi na onu dubinu na kojoj se nalazi korijenov sistem, tj. glavnina njegovih žila. Zato se ova đubriva rasturaju prije jesenje obrade.

- - - - - - - - - -

Veoma važno je znati kada upotrebiti određena đubriva. Pred nama je osnovna obrada zemljišta kojoj prethodi osnovno đubrenje pre svega sa fosforom i kalijumom koji su veoma slabo pokretljivi po zemljišnom profilu, za razliku od azota. Vrlo je važno mehaničkim putem uneti fosfor i kalijum na punu dubinu oraničnog sloja, jer će to za ozime strnine i za pprolećne kulture biti zona korenovog sistema. Biljke će imati na raspolaganju dovoljne količine fosfora i kalijuma samo ako ih unesemo na odgovarajuću dubinu.

Pss Sombor

- - - - - - - - - -

Kalijum je alkalni metal, spada u grupu neophodnih elemenata za rast i razviće biljaka. Ne učestvuje kao nemetali u izgradnji organske materije u biljkama. Nalazi se pretežno u jonskom obliku u ćelijskom soku i učestvuje u velikom broju fiziološkobiohemijskih procesa.
Biljke kalijum usvajaju iz zemljišnog rastvora. Kao i fosfor u zemljištu je vrlo malo pokretljiv. S toga mora se uneti na punu dubinu oranjem. Interesantno je da ga usvajaju više od npr. kalcijuma ili magnezijuma, čak i kad ga je manje u zemljišnom rastvoru od navedena dva elementa. Naročito je intenzivno usvajanje kalijuma kad su biljke mlade. Sadržaj kalujuma u suvoj materiji mlade biljke može da bude čak 5-6%.
Nedostatak kalijuma izaziva usporeno rastenje u dužem nedostatku rast potpuno prestaje. Kalijum je veoma pokretljiv u biljkama, te u slučaju nedostatka biljke mobilišu kalijum iz starijih u mlađe organe. To je razlog zašto se prvi simptomi nedostatka kalijuma javljaju na starijem lišću. Karakteristične su nekrotične površine duž lista i duž ivica. Boja pega koje se javljaju je žuto-mrka ili mrka, a pege se šire prema centralnom nervu. Rub lista se savija prema dole. Stablo se stanjuje, postaje neotporno na poleganje, internodije su kratke. Koren je kratak, slabo se grana, gubi se bela boja korena. Plodovi biljaka koje su patile od nedostatka kalijuma se slabo čuvaju i lošeg su kvaliteta. Kod šećerne repe i kod vinove loze se smanjuje sadržaj šećera, kod kropmpira i u zrnu žita udeo skroba se smanjuje što negativno utiče na kvalitet.

- - - - - - - - - -

Da ne smaram vise sve ovo i svi vi mozete naci. Izuzetno slaba pokretljivost brzo vezivanje za zemljiste i unosenje na dubinu korena sve ono o cemu ja pricam ali ipak provericu i ovo oko K2O mada mislim da je taj zastitar to procitao na brosuri jer ih ima takvih vise od pola u Srbiji. Nadam se da cete se i vi ostali potruditi da saznate nesto da isteramo ovo vec jednom do kraja. Pozdrav

- - - - - - - - - -

https://books.google.rs/books?id=lc...q=potassium movement in soil per year&f=false

Istrazivanje na plantazi o pokretljivosti elemenata posle 3 godine tretiranja sa K2O sa 125-250kg po ha. Ko zna engleski neka cita.
Odprilike zapazanja su da se kalijum za 3 godine pomerio do 4inca dubina (2.54cmx4) i konstatuje se da je pozeljno unosenje K2O na dubinu od 3-5 inca. Ako je neko radio testiranje 3godine i dosao do ovih rezultata meni je dovoljno vi odlucite da li je vama. Ostaje jos samo kontakt sa ljudima iz haife ,yare i nekim od profesora sa poljoprivrednog pa da zavrsimo ali posle ovoga sto sam nasao sam vec 90% ubedjen da je ono sto sam pisao ispravno. Pozdrav svima
 
Ne, ne poznajem agronoma, zvao sam yarino zastupnistvo i dali mi tog coveka. Medutim, to sto ja nekog znam ili ne znam nije merilo istine. Ali verujem da je yara vrsila neka ispitivanja u ovom smeru inace ne bi nudili unika kali tako sigurno, napominjem da mi je rekao da ne moram cak ici sada sa k-sulfatom. Preporuka je bila yara kompleks sada nesto nalik planu kakav je majstor Gera dao.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh