To što nazivate razbijač hemije ja zovem mešač. On je na tankom crevu i radi pod pritiskom jer na njegovom kraju postoji dizna (o toj dizni malo kasnije). On ima i svoj ventil na razvodniku pa ga može uključiti ili isključiti. Po logici stvari bi trebalo da je stalno uključen, ali negde gde je pumpa slabijeg kapaciteta (a grane velike sa velikim diznama) isključenjem mešača se može postići veći pritisak. Ja mešač isključujem jedino kad mi u buretu ostane baš jako malo vode (npr. zadnjih 20-30 m) i tad pritisak počne malo da mi opada zbog pene, tad isključenjem mešača se pritisak poveća i onda do samog kraja održim zadati pritisak. To je zbog ravnog dna na mojoj prskalici, prskalice koje imaju "bunar" na izlasku iz bureta nemaju taj problem.
Debelo crevo koje iz regulatora ide u bure ja nazivam prelivom. Na jeftinijim prskalicama na kraju tog debelog creva u buretu nema ništa, pa je onda u njemu manji pritisak nego u mešaču (ali je protok veći).
Da bi mešač razbijao hemiju, tj sprečavao taloženje hemije na dnu bureta, on treba mlazom da deluje na dno bureta i diže hemiju na gore, a mlaz će se dobiti samo kad postoji pritisak i zbog toga na kraju mešača u buretu postoji dizna. Kod jeftinijih prskalica ta dizna se napravi ili od obične dizne koja se probuši malom burgijom (npr 2-3 mm) (i stoji u kućištu za diznu koje je predviđeno da ide na crevo), ili se od plastike napravi neki usmerivač takođe sa malom rupicom od par mm. Kod kvalitetnijih prskalica na dnu bureta stoji cev sa više izbušenih rupica iz kojih šiklja voda pod pritiskom i tako diže hemiju sa dna i meša je. Kod takvih boljih prskalica i preliv se spaja na te cevi sa rupicama pa onda i preliv potpomaže mešanju hemije.
E sad, ako se crevo mešača raspadne u buretu, ili istrune metalna šelna koja drži to crevo spojeno na kućište dizne mešača pa spadne crevo, ili se raspadne sama dizna mešača, tada nestaje prepreka (otpor) za vodu i poveća se protok iz ratzvodnika ka buretu ali time i spadne pritisak, a pošto zakon kaže da je pritisak fluida isti u svim delovima zapremine fluida onda to znači da i na granama padne pritisak (jer grane i mešač su u istom volumenu). (Eto, to je nekad razlog zašto ne može da se dobije veći pritisak na granama.)
E, još jedan slučaj kad ljudi isključe mešač u toku prskanja je kod starih prskalica sa 8m granama, i grane se sa dva ventila podele na dva dela (pola i pola). Tad sa isključenim mešačem nameste neki pritisak i tako prskaju. Kad dođu u situaciju da moraju da isključe pola grana (npr. stigli su do komšije) onda uključe mešač i time zadrže isti pritisak u suprotnom bi znatno skočio pritisak. Naravno, prethodno se dizna mešača proračuna da ima jednak protok kao i protok kroz polovinu grana (to je ono sa kojom burgijom probušiti diznu mešača - tj. tako se nekad radilo)...