Bio sam mnogo mlađi kada sam prvi put uživo video kako ujak seje žito rasipačem za veštak, a imao je OLT sejalicu..
To je bilo tamo oko 2000 -te, koja godina gore-dole, davno beše...
Ja izigravao "logistiku", vukao auto prikolicu sa žitom u rinfuzu, pa kofom sipam u rasturivač za naredni krug...
Tvrdo, suvo, beton bukvalno, tanjiraču od 28 tanjira je opteretio velikim komadom betona, par komada prednjih tegova od Rusa, istanjirao kukuruzišta, par prelaza, zatim "posejao" žito rasipačem, pa podrljao lakom konjskom drljačom....
I to par parcela po nekoliko jutara...
Najinteresantnije mi je bilo kako uspeva da uskladi kretanje traktora i da rasipač ravnomerno razbacuje žito, a da to isto žito ne završi kod komšije na njivi...
Posle prvih jačih kiša, sasvim lepo i solidno je to niklo i lepo izgledao sklop, bez onih karakterističnih " linija" kada se seje na klasičan način...
Umeo je i ručno da poseje Lucerku, naučih od njega te pokrete ruku i kako da se krećeš, korak po korak da ravnomerno razbaciš seme...
I par puta isprobao u praksi, po raznim "ćoškovima" i baštama...
Čak i da od semenskog kukuruza u klipu , odvoji seme za sejanje, okruni semenski kukuruz u klipu, pa sedne i polako "trebi" zrno po zrno, kao pasulj kada hoćeš da skuvaš, a koje je pre samog sejanja tretirao nekim hemijskim sredstvom, u najlonskom džaku je mešao seme sa preparatom, ne sećam se više kojim, verujem da danas ni ne možeš da ga kupiš-nabaviš...
Moglo se zaista od njega svašta naučiti...
Primitivno jeste bilo, efikasno takođe, ali, rentabilnost takvog "sejanja" je bila vrlo upitna, plus, sejana je "tavanuša", bez ikakvog tretiranja , tako da, prinos nije bio za ponos, najverovatnije...