Како видим по информацијама на форуму, већини газдинстава ово врло мало или ништа не доноси ни краткорочно. Већина пољопривредника нису чисти ратари са пријављених неколико десетина хектара. Овде, а верујем и широм Србије јужно од Саве и Дунава, ретко ко и има двоцифрен број хектара у СВОМ власништву. То је углавном неколико хектара. Остало је све закуп за који ће како год окренеш новац од субвенција завршити закуподавцу.
И ту долазимо до следеће ствари: субвенција само за декларисано семе. Значи, одмах се отписују повртарске, воћарске културе... Онда се отписују све ливаде, детелине... односно вишегодишње културе. Којих овде има више што због природе терена, што због тога што су они који још обрађују земљу и сточари. Овде знам за случајеве да сточари сеју луцерку на оно мало њива у свом власништву, а остало сеју на закупљеном, често богу иза ногу.
И као шлаг на торту, сад испада рачуни само из наредне године. Ајде што отпадају озиме културе свима, него може се десити да неко нема никакву јару културу на својој земљи. Де не причам шта би тек било ако би се предавали рачуни само из текуће године а у првој половини године—значи да и озиме културе испадају из игре.
Суштина приче је оно што сам већ написао:
Нама је потребна реформа субвенционисања тако да субвенције иду правим пољопривредницима и тако да те субвенције буду праведне према свим тим пољопривредницима, без обзира где живе, којом граном пољопривреде се баве, и колико је велико њихово газдинство. Друго што нам је потребно су промене у начину откупа и трговине пољопривредним производима и одређених стратешких производа добијених од њих.
