Netačne kalkulacije
ponedeljak, 13 jun 2011 09:25 "Oni su uzeli prosek prinosa koji je u Evropskoj uniji, a on je skoro duplo veći nego kod nas. Prosek za pšenicu u Evropi je 6 tona po hektaru, dok je kod nas 3,5 tona, za kukuruz je 12 tona u Evropi, a u Srbiji je ispod 5 tona. Samim time je i računica koju su dobili daleko od istine"
Procena da poljoprivrednici koji obrađuju 100 hektara zemlje mogu da zarade i do 80.000 evra godišnje, koja se mogla čuti tokom protesta poljoprivrednika, iznenadila je mnoge. Dok su poljoprivrednici protestovali tražeći da država nastavi da subvencionira gazdinstva koja obrađuju do 100 hektara zemljišta, u medijima su se pojavile kalkulacije da ratar koji obrađuje toliko zemljišta može da zaradi čak 80.000 evra profita, te da mu s toga nije ni potrebna subvencija. Međutim, kako sagovornici “Aktera” tvrde, ta kalkulacija nije tačna jer nisu uzeti u obzir svi troškovi koje naši poljoprivrednici imaju, dok je s druge strane uzet prosečan prinos koji se ostvaruje u EU i koji je duplo veći od domaćeg.
SVI BI ONDA ŽIVELI NA SELU
Miroslav Ivković, predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika, kaže za “Akter” da bi se svi bavili poljoprivredom ukoliko bi računica o zaradi od 80.000 evra bila tačna.
“Kao prvo, uzeli su vrh najveće cene po kojoj pšenicu i kukuruz prodaju trgovci, a ne seljaci. Nikad mi takvu cenu ne možemo da dobijemo. A onda su pogrešili i u prosečnoj stopi prinosa. Oni su uzeli prosek prinosa koji je u Evropskoj uniji, a on je skoro duplo veći nego kod nas. Prosek za pšenicu u Evropi je 6 tona po hektaru, dok je kod nas 3,5 tona, za kukuruz je 12 tona u Evropi, a u Srbiji je ispod 5 tona. Samim time je i računica koju su dobili daleko od istine”, objašnjava Ivković.
On smatra da bi i srpski poljoprivrednik mogao da ostvaruje evropske prinose kada bi imao savremenu mehanizaciju, a da bi je kupio potrebna je pomoć države.
“U Evropi postoji mehanizacija koja omogućava redukovanu obradu zemljišta. To znači da se preskaču pojedine operacije i na taj način se štedi energija s jedne strane, a dobije se više prinosa s druge. Ta mehanizacija podrazumeva da se bez oranja direktno u zemlju stavlja đubrivo i seme. Samo oranje iziskuje veliku energiju i ukoliko bismo preskočili tu operaciju imali bismo veliku uštedu. Sejačica za takav proces košta 65.000 evra, a traktor za nju oko 120.000 evra. Mi nemamo taj novac, a ni država ne razmišlja da nam pomogne kako bismo i mi i oni imali veću zaradu od prinosa”, kaže Ivković.
KREDITI ZA MEHANIZACIJU
Natalija Bogdanov, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da prilikom pravljenja kalkulacije koliko zarađuje srpski poljoprivrednik nije uzeto u obzir nekoliko veoma značajnih stavki.
“Nisu uzeti krediti koji su ti ljudi uzeli za mehanizaciju, mašine koje oni imaju da bi mogli da obrađuju to zemljište su veoma skupe i uzete su na kredit. Bez obzira pod kakvim uslovima su ih uzimali, da li su imali subvencije države ili ne, oni te rate moraju da plaćaju. Nije uzeto u obzir i to da veoma mali broj poljoprivrednika ima u svom vlasništvu 100 i više hektara, i da veći deo njih zemljšte iznajmljuje. Posle donošenja odluka o subvenciji od 14.000 dinara po hektaru, iznajmljivanje zemljišta je jako poskupelo, pa se tako cena sada kreće između 300 i 400 evra po hektaru”, navodi Natalija Bogdanov.
Takođe prilikom računice koliko poljoprivrednik može da zaradi, podseća Bogdanov, treba voditi računa i koja se cena uzima prilikom kalkulacije.
“Sada je cena kukuruza 23 dinara, ali je u trenutku setve bila 13 dinara. Poljoprivrednici mahom prodaju i pšenicu i kukuruz unapred, već tokom setve, jer nemaju novaca da kupe sve što im je potrebno i što se računa kao input. Poznato je to zaduživanje na zeleno gde seljak plaća još u vreme žetve kada je cena njegovog proizvoda najjeftinija”, kaže naša sagovornica.
NOVI MINISTAR, NOVE IDEJE
Natalija Bogdanov podseća da se zaboravlja i na sam rad seljaka, kao da je to beznačajno i kao da na osnovu svog rada oni ne treba da zarade, ali i na obaveze koje on mora da plati državi.
“Postoji i nešto što se zove pomažući član domaćinstva, a to su žena ili otac ili deca koji rade zajedno sa onim na koga je gazdinstvo registrovano. Tako da se sva zarada koja se ostvari mora deliti barem sa dva člana tog domaćinstva, pa još i na dvanaest meseci. A na sve to mora da se računa da svaki registrovani poljoprivrednik mora da plati i PIO fondu, a to je, ako se ne varam, bilo 7.000 dinara. I mislim da je bilo pogrešno vezivati subvencije za plaćanje PIO. Postoje gazdinstva gde mlađi članovi koji imaju bilo kakav posao neće želeti da naslede svoje očeve i registruju gazdinstvo na sebe, jer će to značiti da će dobiti poljoprivrednu penziju koja je manja od one koju može da ostvari radom u nekoj propaloj fabrici. Zato će to zemljište ili iznajmljivati ili ga neće obrađivati”, kaže naša sagovornica.
Inače, posle blokade puteva poljoprivrednici su se dogovorili sa Vladom Srbije da se subvencija isplati za 30 hektara obradivog zemljišta, a da se ostatak do 100 hektara isplati u januaru sledeće godine. Natalija Bogdanov kaže da takvim dogovorom poljoprivrednici nisu dobili mnogo, jer novac koji je namenjen za subvencije neće ući u proizvodnju, u sektor ove godine kada je rataru najpotrebniji kako bi kupio gorivo, đubrivo i sve što mu je potrebno za obradu zemljišta. Tako da će poljoprivrednici ponovo morati da se zadužuju.
“Za poslednjih deset godina se promenilo, čini mi se, osam ministara poljoprivrede i svako od njih je donosio neke nove ideje. Nije problem u promeni odluke da se umesto do 100 hektara subvencionira gazdinstvo koje obrađuje do 10 hektara, problem je što se to radi preko noći. Oni kažu da žele da rezviju stočarstvo, a ja ih pitam kako će to da urade ako nemaju jeftinu stočnu hranu”, zaključuje profesorka Bogdanov.
Miša Laketić
Izvor :
http://www.kvantas.rs/vesti/1232-netacne-kalkulacije
Мирослав Киш, председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника, каже да је затражио објашњење министра пољопривреде Душана Петровића, али према одговору који је добио „испада да пољопривредници лажу да су добили обећање да неће бити кажњени“.
a su lepo u zahtevima uvrstili i nas hobiste ne bi oni sada pisali prijave jer bi masa bila mnogo veća i više ne bi bili u položaju da pišu kazne.Sada bi svi trebalo ustati u odbranu tih ljudi ali važno je da je novac dobijen a ove ko šiša.
