Prirodni pesticidi

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Pa dobro...možda smo se malo udaljili...a možda i nismo...Jer iz dva pozitivna mišljenja može se izvući samo pozitivan zaključak...jel tako ? Može biti samo nadopunjavanja i još boljeg razumevanja...kako u životu tako i u pronalaženju predloga o pokušaju rešavanja nekog konkretnog problema...( malo sam ovde dao neka opšta mesta...ali tako mi je palo...)
Vezu sa "prirodnom pesticidima" vidim u raspolaganju sa zemljom ....mislim na moj slučaj...naime ja već desetak godina ne koristim veštačka đubriva u zasadima kukuruza i pšenice ( o kojoj smo počeli da diskutujemo i eto veze)...Pitate kako? Tako što uporno pronalazim izvore stajskog đubriva i izvozim na njive, kad god mogu ili imam nešto novca i vremena...Nadam se da ne pitate zašto?
Ranije sam se intenzivno bavio povrtarstvom pa je bilo redovnog đubrenja, ali od 2010 i 2011 nije bilo novog đubrenja....tako da sam ponovo krenuo u ofanzivu...Pretprošle godine nađubrim dve parcele tu oko kuće u površini od 15 i 8 ari ...ali poplava prošle godine odvuče sve hranljive materije ( da ne poverujete) tako da sam prošle godine morao ponovo iste parcele da đubrim...u pitanju je bilostajsko đubrivo od krava...A jesenas na strnjiku na oko 3o ari izvezao 4 prikolice kokošijeg đubriva( polu pregorelog) i zasadio kukuruz i mogu vam reći da noćas i danas nije bilo ove kiše ko zna šta bi bilo...A u zadnjih nedelju dana izvezao sam deset kola ( to je oko 3-4 prikolice) isto stajskog đubriva ...ali dobro zgorelo ...od krava...
Ove godine na toj parceli od 30 ari , koja je tek sad nađubrena ( od 2010-te)...imao sam 900 kg. pšenice...Doduše meni će biti dovoljno brašna za celu godinu...ali da sam bacio malo petnaeskinja ili kana verovatno bih imao znatno više...Ali nisam i ne želim da tih par parcela uništavam veštakom ( bar dok ja rukovodim tim radom) a sve je to isključivo za sopstvene potrebe ili za pomoć ...
Opet sam se raspisao bez veze...
Izvinjavam se...
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
Ништа за то,све има своју сврху па и наше писање.На изглед без везе?Не бих се сложио.Кад прођу поводњи и вода се повуче остаје њива,мало девастирана али је ту и да се стање поправити.Опет ће се сејати и жњети,опет ће се кући носити плодови сте њиве.Некад више некад мање.Одржавање нивоа процента плодности тла и његово побољшавање је сталан задатак оног ко ту земљу обрађује и плодове сабира.Трајни задатак је и упознати потенцијалне могућности тла које поседујемо а нарочито начине као да то тло доведемо у стање да нам биљке које сејемо или садимо у њега роде максимално могуће за дату пољопривредну годину.Врло често из разноразних предубеђења,глупости и незнања пропуштамо да користимо видове обраде тла о којима ништа не знамо, само смо чули за то али нисмо сигурни у делотворност истог,потпадајући под утицај вешто смишљених плаћених реклама о већем уроду купујемо све и свашта у циљу одбране и заштите гајених биљака без обзира да ли то треба или не и ако треба у ком обиму.Имамо и ту несрећу да променом земаљског времена необавештени сејемо и садимо и гајимо биљке као до сада а требало би другачије.И нико неће да нас макар саслуша и разуме о чему причамо. Замислимо да у тлу има свега довољно ,или скоро довољно,и радњама којима потстичемо раст и плодност биљака без употребе отровне хемије сабирамо квалитетну летину и са високим приносом.Гајећи биљке које су здраве и снажне и сами то постајемо и оплемењујемо и свој дух а доводећи тело у хармонију и сами постајемо здравији .
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Vidi, za opredelenje da forsiram ( bilo kako, nekad i preplatiti, što novcem, što fizičkim radom nekad i najebandus...dogovorim se sa čovekom koji ima đubre a nema traktor ili je zanemoćao ( a njegovi mlađi ukućani neće-ma ne pada im na pamet) da izvezem kola meni kola njemu , uz moj utovar, istovar i gorivo i onda najebandus...ali poboljšaš njivu i to vidno...a sirove snage još imam i teraj....) đubrenje prirodnim đubrivima bilo je tri razloga:
Prvo, sam pročitao da u Holandiji moraju zameniti gornji sloj zemlje u nekim regionima , zato što je višegodišnjom upotrebom hemije postalo neupotrebljivo...što je naša perspektiva u pojedinim regionima...
Drugo, kad sam počeo sa paprikom na većim površinama i za tržište, nije moglo bez stajskog đubriva nikako...i
Treće 2004, su mi dva mlađa deteta , zaglave u bolnici od nepoznate bolesti-alergije...na predlog doktora ispitamno vodu za piće ( cev 2,5 cola na 12 m. skoro bunar) i pored fekalnih i nekih još bakterija, pronađu i hemijsku zagađenost nitratima...direktna posledica đubrenja veštakom uzvodno od moje kuće...Otad ne pijemo tu vodu...i tada mi je bilo jasno da ova moja mini župa može jednog dana postati neplodna i otrovna...
Pa eto mogu bar moje parcele tako tretirati, da bar moje neposredno okruženje se, koliko je to uopšte moguće, hrani zdravo...
 

Kornelius

Član
Učlanjen(a)
23 Nov 2011
Poruka
168
Lokacija
Bečej
Ja koristim krečni sumpor.
Može se koristiti cele godine kao pesticid i insekticid. Krečni-sumpor je efikasan protiv svih gljivičnih oboljenja (sem plamenjače), virusnih oboljenja i protiv meko-sposobnih insekata.
Sastav: Sumpor i kreč, (kalcium-pirosulfit) sa preko 30 % sumpora (24-25 Bº).
Za prolećnu prskanje se koristi 25%-ni (2 litara krečnog sumpora+8 litara vode) rastvor. Za letnje prskanje se koristi 0.5%-ni rastvor (0.5 dl.+10 lit. vode). Pogodan je protiv većina insekata (lisne vaši, štitaste vaši, i insekti koji prezimljavalju).
Iznad 25 stepeni ne prskamo nikada. Krečni-sumpor se rastvara u vodi, ali tvrda voda nije povoljna za mešanje. Idealno je koristiti kišnicu.
Idealno vreme za prolećno prskanje je pupljenje voćnjaka.
Koristi se za preliv raznih semena. 1dl + 10 lit. vode, u zavisnosti od veličine semena 1-2-3 sata.
 

Miki Kladovo

Član
Učlanjen(a)
25 Okt 2015
Poruka
181
Lokacija
Kladovo
Evo i ja da se umesam malo sa jednim pitanjem,jel imate neko prirodno resenje za mrave?,prave mi nered po jagodama,a ne bi da koristim hemiju........Hvala unapred.......
 

nebojsa

Moderator
Učlanjen(a)
11 Dec 2008
Poruka
2.694
Lokacija
Kula
Meni u plasteniku na dva mesta iskopali mravinjak, usli odole u kontejnere i iscaprkali treset. Ako ne nabavim nekog mravojeda ima da radi etiol :)

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd
Primetio sam da mehaničko oštećivanje glavnog mravinjaka može da pomogne. Ne potpuno uništavanje jer će se samo podeliti na više delova pa imate još veću muku. Imam veliki mravinjak na desetak metara do baše i mravi su raznosili vaši po svemu što im je bilo zgodno u bašti. Onda sam naleteo kosilicom na mravinjak i bukvalno ga sravnio sa zemljom:) vaši nestale a mravinjak se posle nekog vremena opet 'uzdigao'.
Sad ih imam u plasteniku i opet raznose vaši ali ne znam gde im je mravinjak... možda je rešenje iskopati ceo marvinjak i prebaciti ga malo dalje gde neće da smeta.
Dosadašnje iskustvo je pokazalo da je najbolje imati jednu jaku koloniju koju treba održavati, ako se proba uništavanje, naročito hemijom, samo se stvaraju nove manje kolonije koje su mnogo agresivnije i još ih je teže uništiti.
 

igru

Član
Učlanjen(a)
2 Mar 2016
Poruka
75
Lokacija
banjaluka
Zdravo....mravinjake pospete sodom bikarbonom i jos malo dodate sirceta- ili soda sa secerom....pomaze i kukuruzno brasno, samo sto ih u tom slucaju brasnom treba hraniti, ne vare ga i ugibaju...to su samo neki od nacina....mislim da ih treba i zadrzati i otjerati....naci neku mjeru....:)
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
Иако ситни мрави нису глупи,напротив.У својим мравињацима гаје биљне ваши и с пролећа их износе на пупољке биљака.Биљне ваши производе слаткасту масу ткз Медну росу коју мрави обожавају. Треба знати и то да су мрави и територијални инсекти и ако уништимо 1 легло одмах ће се населити неко друго легло на "празном"месту.
Предлог да се против мрава користи брашнокукурузно брашно , и сода бикарбона има смисла.Отровна хемија мора да буде крајња мера и тада доводимо у опасност и сопствено здравље.
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
"Борба"против мрава се изводи углавном посредно тако што им се смањује могућност исхране,исхране "медном росом" и иако се то чини необичним сервирањем њима омиљене хране на другом крају пољопривредног земљишта а тек онда као крајњу меру употребити оно што се мора.
Више пута смо се спасли тако што смо ноћу ископали цело мравље легло и изнели даље од нас и тамо добро залили разблаженим млеком које кад се усири убија ларве и јаја биљних ваши а и ларве самих мрава.Има пар година да нас заобилазе,ту и тамо спазимо по којег мрава али мравињака нема ни близу.
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.608
Lokacija
Smederevo
PRIRODNI PREPARATI ZA ZAŠTITU BILJAKA

Primena nekih domaćih preparata u zaštiti povrća

Sredstvo
Pauk---------------------Čaj od nadzemnih delova krompira
Lisne vaši----------------Čaj od maslačka, čaj od buvača
Grinje--------------------Čaj od buvača, macerat duvana
Insekti-------------------Čaj od crnog i belog luka, čorba od ploda parike,macerat od kadifice
Lukova muva------------Čaj od rabarbare, fermentisan ekstrakt belog luka
Sovica--------------------Macerat duvana, čorba od pelina, macerat od čička, fermentisan ekstrakt dragoljuba
Kupusna muva-----------Čorba pelina, macerat paradajza
Kupusar------------------Čorba od paradajza, macerat od čička
Larva gusenica----------Macerat bele rade
Lisne vaši----------------Macerat koprive, fermentisan ekstrakt pelina, fermentisan ekstrakt dragoljuba
Crvene (krvave) vaši-----Macerat od duvana
Nematode----------------Fermentisan ekstrakt nevena
Plamenjača--------------Čaj od crnog luka
Plesan-------------------Čorba od stolisnika, čaj od crnog luka
Rđa----------------------Čaj i čorba od stolisnika, čorba od rastivića
Pepelnica----------------Čorba od rastavića, čaj od belog luka
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Ma druže fenomenalan si!!!
Gledam sad ovo i odmah sam podelio na dva dela...
Znači, nematode, plesan, plamenjača, rđa i pepelnica možemo pokriti sa:
Neven, crni i beli luk te hajdučka trava i rastavić...samo ovo rastavić moramo razgraničiti šta je tačno ...ovo drugo sve imam i to u sezoni kad treba...
I moramo videti šta čega i u kom obliku se stavlja u taj jedan preparat ( ja mislim da se ovo se može mešati zajedno i tako delovati)
Iz nekih drugih izvora imamo još i slično delovanje koprive i gaveza...pa mislim da u ovu mešavinu trebamo svakako dodati i te dve biljke...
Što se tiče prvog dela spiska, vidim da je nešto izmešano i nešto se ponavlja...po meni najopasnije su lisne vaši i grinje i lukova muva...ovo ostalo po meni i ne pravi neke velike štete...
Tu vidimo da se traži buvač, koji kod nas , ja mislim , ne uspeva i jako ga je skupo nabavljati...
Od ostalog :eek:pet crni i beli luk, te kopriva maslačak, krompir, paradajz te paprika su jako pristupačni...te kadifica, te duvan ...može se napraviti još jedna sezonska kvalitetna mešavina...u sve ovo ja bih dodao mleko...a i čudi me kako mleko uopšte nije pomenuto...
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Ma da...Kažem opet, može se napraviti dobra kombinacija za pojedine bolesti ili nametnike...
Ovde u tekstu recimo ima biljke "stolisnik" i "hajdučka trava" ....što , koliko sam upoznat sa literaturom ...dosad ( a nisam mnogo...priznajem...ipak....) su jedna ista stvar...A i u spisku dole lisne vaši se pominju više puta...
Tako da treba revidirati...i može se ( ponavljam se ) napraviti dobar plan o sredstvima prskanja...Posebno, zato što sam ja lično neke stvari već koristio...
 
Učlanjen(a)
14 Sep 2011
Poruka
1.739
Lokacija
Нови Град, Српска
Ја и даље немам рјешење против шљивине осе и смотавца. За смотавца бих могао да ставим мрежу, али за осу немам рјешење. Лакше ћу узгојити јапанску јабуку него шљиву.
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd
Za insekte uvek važi pravilo da treba osigurati sigurno stanište za ptice, naročito sitnije vrste koje se gnezde nisko u divljem gustišu. Kod nas nažalost još preovladava mišljenje da su zapuštene živice i obale loša stvar ali je ustvari obratno jer je to sigurno stanište za ptice i ostali divlji životinjski svet koji se hrani insektima. To naravno neće eliminisati osu i smotavca ali će štete biti manje.
 

vuxsd

Član
Učlanjen(a)
26 Nov 2014
Poruka
2.608
Lokacija
Smederevo
Šljivina osa je mušica i u plod ulazi crv.
Šljivin smotavac je leptir i u plod ulazi gusenica.
To svi znamo.

Ja ću za osu probati onaj recept sa rasolom. Presečeš flaše pa sipaš rasol i okačiš na drveću. Ili isprskaš celo drvo samo mislim da će so da pravi problem. Nisam siguran kad stiže zova pa može i sa cvetom zove da se prska da se zakamuflira miris.
Preventivno sam okopao i izriljao oko šljiva a opale plodove sam potapao u vodu da ubije gusenicu. Kažu da se 'larve' zadržavaju u zemlji na oko 5 cm dubine pa ako se rastrese zemlja možda ih hladnoća ubije.

Za šljivinog smotavca pošto je leptir može da posluži koktel od 1dc jabukovog sirćeta, 1dc piva, 3-4 dc vode i dve tri kašike šećera. To se sipa u plastičnu flašu i okači na drvo. Napravi se mali 'šalter' pri vrhu da ulaze insekti. Ta isparenja privlače leptire, mada su tu upadale i ose i stršljeni mušice ali ne i pčele.
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Ja sam stavljao rasol , sad već, prošle godine...doduše nisam video stvarne efekte, jer to mi je čačanska rana , koja je inače slabo rodila...A da je rasol smrdeo, jeste ...i ništa se nije u flaši upecalo...jednu sam čak ostavio tokom cele godine i ništa...Što se tiče riljanja , ja to svake godine radim, ne samo zbog tih nametnika , nego i zbog đubrenja, primitka dovoljno vlage preko zime i ubijanja travnih korenova...
U jednom napisu, koji mi je vuxsd@ poslao našao sam da se okolo može posaditi izvesno cveće koje može pomoći u "rasterivanju" određenih nametnika...
U tu svrhu sam spremio seme kadifice, neven ću kupiti... a bosiljak , mislim da imam... Do proleća moram još jednom naći taj napis da vidim koje još seme tih biljčica se može kupiti...namera mi je da probam delom posejati a delom rasađivati pomenute biljke tamo sredinom maja ,kad pristignu iz rasada...
 
Vrh