Prihranjivanje pšenice

diklofen je napisao(la):
Znači li to da nije dobro ni kad se baci na zamrznuto zemljište i onda ga prekrije 60cm snega?
Kliknite za proširenje...

Urea se u pocetku dok se ne razlozi delimicno ponasa kao NO3 jon i pomera se sa kretanjem vode, ukoliko je ocedit teren i voda prodje lako kroz profil sa njim ce otici i jedan deo uree i nece biti 100% efekat. Nama azot u pristupacnom obliku NH4 jon i NO3 jon trebaju u zoni korena radi najboljeg efekta bokorenja , ako se spusti ispod te zone, pogotovo ako ode dosta dublje onda dolazi do problema . Iako ima jedan deo u zemljistu pristupacnog azota , nama treba tacno u tom momentu pre nego sto krene bokorenje s proleca odredjena kolicina azota, ako je nemamo bice slabije bokorenje manje klasova po metru kvadratnom i na kraju i manji prinos.
 
Dragan18 je napisao(la):
Urea se u pocetku dok se ne razlozi delimicno ponasa kao NO3 jon i pomera se sa kretanjem vode, ukoliko je ocedit teren i voda prodje lako kroz profil sa njim ce otici i jedan deo uree i nece biti 100% efekat. Nama azot u pristupacnom obliku NH4 jon i NO3 jon trebaju u zoni korena radi najboljeg efekta bokorenja , ako se spusti ispod te zone, pogotovo ako ode dosta dublje onda dolazi do problema . Iako ima jedan deo u zemljistu pristupacnog azota , nama treba tacno u tom momentu pre nego sto krene bokorenje s proleca odredjena kolicina azota, ako je nemamo bice slabije bokorenje manje klasova po metru kvadratnom i na kraju i manji prinos.
Kliknite za proširenje...
Da li to sto si napisao vazi samo za ureu ili sva azotna djubriva,i sta bi trebalo da se uradi da se to spreci(da se azot spusti ispod nivoa korena).
 
Imamo ocedita zemljista gde voda lakse prolazi kroz zemljiste (peskovitija i na visljem terenu) i ona gde voda sporije prolazi kroz profil (glinovitija i na nizim terenima) . Na visljim terenima i oceditijim zemljistima moze doci do ispiranja ispod zone korenovog sistema ukoliko pri rasturanju imamo vise snega 10-15+ cm ili ako posle prihrane dodje do obilnih padavina (tesko moguce). Kod nizih terena (tamo gde su podzemne vode blize) i glinovitijih zemljista azot sporije prolazi kroz profil. Oblici azota koji se lako ispiraju su Nitratni azot ili NO3 i Urea dok se ne razlozi iz amidnog oblika do NH3 (amonijaka) (manje pokretna od NO3) . NH4 ili amonijum jon se veze za zemljiste i slabo ili nikako se ne ispira. Dakle ko sto rekose iz savetodavne sluzbe. Koristiti AN ili KAN (kod kiselih zemljista KAN ,kod baznih AN) jer ce on biti odmah dostupan biljci , AN i KAN sadrze NO3 i NH4 jon u odnosu 50:50 , oba su lako dostupna biljci za razliku od uree koja mora da prodje proces razradnje pod uticajem enzima UREAZA koji luce mikroorganizmi (koji nisu aktivni na niskim temp) . Kako se temp. povecava povecava se i aktivnost mikroorganizama tako da pri vecim temp (oko 10 stepeni) ureei je potrebno da predje u NH4 oblik vise od dve nedelje (zavisi od temp). Biljka moze da usvoji samo NH4 i NO3 jon. Mlade biljke vise konzumiraju NO3 jon (koji se nalazi u AN-u i KAN-u) zato sto nemaju dovoljno organske materije u sebi da bi ugradile NH4 jon koji se nagomilava u biljci . Da bi se sprecilo da azot dodje ispod korenovog sistema treba samo paziti na vreme primene dakle da ne bude PREVISE snega na povrsini (taman toliko da se spusti do korena ) i da posle prihrane ne dodje do obilnih padavina (tesko moguce u to doba godine). Sve su rekli ovi iz savetodavne sluzbe, u prvoj prihrani obavezno AN i KAN jer su niske temp. u drugoj moze i urea ali treba uracunati taj period od desetak dana koji je potreban da se urea razlozi. 1. recimo prva prihrana AN, 60% potrebne kolicine azota 2. Druga prihrana 40% potrebne kolicine u obliku UREE . Iskombinujte sami u odnosu na to sta kaze N-min.
 
Onaj ko nije radio analizu neka ceka dok se sneg ne otopi, jer ova kolicina snega moze bitnije da promeni sadrzaj lakopristupacnog azota. Oni koji jesu radili i gde se utvrdila veca kolicina lakopristupacnog azota postoji verovatnoca da se jedan deo izgubi ispiranjem i mozda bi trebalo dodati do 20% vise akt. materije na preporucenu kolicinu koja je utvrdjena analizom.
 
Mislim da bi najpametnije bilo,pobaciti 4-5 000dinara po KJ ,pa nek pšenica kupi šta je treba.
Malo šale nije na odmet .:ppozdrav:
 
oldtimer je napisao(la):
Dragane, jedna sugestija...Malo manje anjona, katjona, jona, NH4, MP3, DvDRIP, itd... Poenta prenosenja znanja je da te svako razume, a ne da izdeklamujes definiciju, pa ko shvati, shvatio!
Bez ljutnje!
Kliknite za proširenje...
Nema ljutnje, sustina je da postoje par oblika azota koji se razlicito ponasaju, ja sam pokusao da ih povezem sa djubrivima i sa onim sto biljke koriste. Dosta je komplikovano sve to i dosta je tesko objasniti nekome ko uopste nema neku ideju kako to moze izgledati.
 
Poslednja izmena:
Nikad u prihrani nedajem Ureu, samo KAN i tio 2 x 100kg po jutru. Jesenas zaorano 7-20-30 130kg/j i Uree 100kg/j
 
Nema ništa od jedne prihrane. Treba joj da se digne iza ove zime i kasnije dok formira vlat. Osim toga gazi se još dvaput, špricanje protiv trava (što ja neradim) i zaštita od bolesti.
 
Ajooj, i ja sam sa starim ratovao oko "gazenja" psenice, vikao je da je steta da ovo da ono... Jedva neako je htio da ulazimo traktorom u prihranu.

Sad prihranjujem na proljece cim se temperature popnu u "+" sa nekih 50kg/kj KAN, onda u busanju jos 50-70kg/kj KAN (kako kad). Kad razvije prvi koljenac prihrana iz prskalice otopinom UREE 10% i ujedno tretiranje regulatorom rasta i onda u nalijevanju zrna opet UREA iz prskalice i u cvatnji zastita od palezi klasa... Vozam se po psenici ko po autoputu ;).

U prvom prolazu pazljivo napravim tragove i kasnije ih samo pratim. i nikakvih problema nemam.
 
Pšenici nesmeta gaženje u prihrani digne se ona, smeta joj kasnije špricanje dok vlata e onda više nema dizanja. Ostaju tragovi povaljane pšenice. Poneke vlati se podignu ali te nisu dozrele kako treba i ako njih kombajner pokupi one samo dižu vlagu.
Mnogima je žao gaziti u vlatanju pa to nerade i to moze proći u sušnoj godini dok je u kišnoj godini veća korist ako se pšenica zaštiti (pošprica) nego što je šteta od gaženja, radi kako ko hoće.
 
Sta je bolje za prihranu psenice KAN ili SAN razlika u ceni kod mene je nesto oko 150 din u korist sana pa ne znam sta da uzmem?Jesenas u setvi baceno 3*15 lincer 300 kg na hektar.
 
San ima više aktivne materije. Po rečima PSS savetodavca razlika u "brzini" delovanja je vrlo mala, tako da je SAN sigurno bolje rešenje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh