Prihranjivanje pšenice

Miladin je napisao(la):
Ti uvijek imaš neka podbadanja, malo više čitaj stručnu literaturu, nemoj da budeš ljubomoran na nekoga ko nešto zna, ja kao sključom tražim ljude koji znaju više od mene, spusti se malo na zemlju.
Kliknite za proširenje...
Ako neko treba da se spusti, onda si to ti.
Prosipaš savete i mudrolije ljudima ovde koji su za tebe doktori za pšenicu.

Da li si možda radio pola parcele onako kako si naveo, a pola ostavio za kontrolu?
Jesi li probao da ne oreš za pšenicu već da uradiš samo tanjiranje?
Jesi li eksperimentisao sa raznim rokovima setve? Sa raznim načinima djubrenja?
Jesi li probao ureu da zatanjiraš a ne da zaoreš???


A ne, ti striktno napišeš kako treba jer ti znaš, jer si pročitao u stručnoj literaturi. I to je tako.

Nije dovoljno samo čitati, treba isprobavati u praksi. A ti si sa praksom tanak. A hoćeš da držiš slovo.
 
Izgleda da nedovoljno poznajete ureu. Urea se teško ispira jer se veže za čestice zemlje, zato je preporuka zaoravanje u jesen, ali max 60 kg/ha za pšenicu ako ide samo urea, ako ide i NPK u zaoravanju onda je azot zajedno ukupno max 60 kg/ha. Za kukuruz idu veće količine azota u zaoravanju. Urea nesmije biti dugo na površini zemlje. Ja imam na mojoj zemlji kamenika, nije neka sreća ako samo malo zafali kiše, u normalnim godinama prinosi su 8 do 9 t/ha.
 
Nema potrebe da se svadjate jer svakako smo svake godine u provom razredu.
Kod nas psenica dobro reaguje na prihranu urejom, a i najjeftinija je.
Po mom misljennu je bolje iz dva puta jer psenica ima plitak koren, a ureja se ne ispira bas tako brzo. An, Kan i ostali su manje otporni na ispiranje.
 
Darko Dren je napisao(la):
Ako neko treba da se spusti, onda si to ti.
Prosipaš savete i mudrolije ljudima ovde koji su za tebe doktori za pšenicu.

Da li si možda radio pola parcele onako kako si naveo, a pola ostavio za kontrolu?
Jesi li probao da ne oreš za pšenicu već da uradiš samo tanjiranje?
Jesi li eksperimentisao sa raznim rokovima setve? Sa raznim načinima djubrenja?
Jesi li probao ureu da zatanjiraš a ne da zaoreš???


A ne, ti striktno napišeš kako treba jer ti znaš, jer si pročitao u stručnoj literaturi. I to je tako.

Nije dovoljno samo čitati, treba isprobavati u praksi. A ti si sa praksom tanak. A hoćeš da držiš slovo.
Kliknite za proširenje...
Kolega, ne poznaješ me, ja sam radio i radim što većina nije niti bi im palo na pamet da probaju, po tome sam poznat ne samo u mom selu već mnogo dalje, zato sam ove godine imao 8 stručnjaka iz Evrope i Turske, jer su kod mene imali ogled novih sorti paprike firme Enza Zaden Holandia.
 
Miladin je napisao(la):
Kolega, ne poznaješ me, ja sam radio i radim što većina nije niti bi im palo na pamet da probaju, po tome sam poznat ne samo u mom selu već mnogo dalje, zato sam ove godine imao 8 stručnjaka iz Evrope i Turske, jer su kod mene imali ogled novih sorti paprike firme Enza Zaden Holandia.
Kliknite za proširenje...
Mislim da te je pitao za psenicu, sta si tu sve isprobao, koje sorte, djubriva, razlicite kombinacije i na kojim povrsinama? Ako vec tvrdimo nesto treba to potkrepiti prakticnim dokazima..
 
Ja radim pšenicu kao i papriku, ništa ne prepuštam slučaju. Dok sam pšenicu radio kao moj otac nisam imao nikad veći prinos od 6 t/ha. Zadnjih odprilike 4 - 5 g sam promijenio tehniku i osim prošle godine prinos se povećao 8 do 9 t/ ha. I prije sam đubrio dobro ali prinos loš. Tanjiranje zaboravite, oranje 25 do 30 cm. Ako zaoravate kukuruzovini zaorite 100 kg/ ha ureu, i ova količina ureje se ne računa u ukupnoj količini azota koja je potrebna za pšenicu. Ako u zaoravanju kukuruzovine ne zaorete ureu, tada će se desiti gubitak azota koji već ima u zemljištu zbog razlaganja žetveni ostataka kome je u tom procesu potreban Azot. Azot je pšenici potreban tokom zime ( onih 60 kg/ ha) ali većinom u obliku ureje. Ja u zaoravanju NPK izbjegavam N da ima visok sadržaj zbog brzog ispiranja. Ja sam ljubitelj KAN-a kraj marta prvo bacanje i posle ide drugo bacanje, a vjerovatno ću ubaciti i treće.
 
To je tačno, ali ako ne baciš i ne uradiš kako treba, ne pogledaj više od 5 t/ ha i u povoljnoj godini.
 
Miladin je napisao(la):
Ja radim pšenicu kao i papriku, ništa ne prepuštam slučaju. Dok sam pšenicu radio kao moj otac nisam imao nikad veći prinos od 6 t/ha. Zadnjih odprilike 4 - 5 g sam promijenio tehniku i osim prošle godine prinos se povećao 8 do 9 t/ ha. I prije sam đubrio dobro ali prinos loš. Tanjiranje zaboravite, oranje 25 do 30 cm. Ako zaoravate kukuruzovini zaorite 100 kg/ ha ureu, i ova količina ureje se ne računa u ukupnoj količini azota koja je potrebna za pšenicu. Ako u zaoravanju kukuruzovine ne zaorete ureu, tada će se desiti gubitak azota koji već ima u zemljištu zbog razlaganja žetveni ostataka kome je u tom procesu potreban Azot. Azot je pšenici potreban tokom zime ( onih 60 kg/ ha) ali većinom u obliku ureje. Ja u zaoravanju NPK izbjegavam N da ima visok sadržaj zbog brzog ispiranja. Ja sam ljubitelj KAN-a kraj marta prvo bacanje i posle ide drugo bacanje, a vjerovatno ću ubaciti i treće.
Kliknite za proširenje...
Jesi li nekad probao samo da tanjiraš za pšenicu?

Ti reče da si pred penzijom, a sad kažeš da si pre 4-5 godina promenio tehniku u proizvodnji pšenice. Znači čitav vek si radio kako ne treba...
 
Ima poteza gde je utopija orati za psenicu. Jednostavno posle oranja tesko se može spremiti sem rotodrljačom koje nema u krugu od 30 km ni jedne. Ili bar ni jedna ne radi na otvorenom polju.
 
U Semberiji ima i dobre i loše zemlje, moja spada u lošiju zemlju, imam kamenika oko 40 %, a 60% je malo bolje od tog kamenika. Ovdje je tanjiranje davno napustano, bilo je ove godine nešto tanjiranja sa teškim tanjiračama ali ne zato što to ljudi hoće nego što nisu mogli orati. Ja nisam nikad tanjirao niti ću probati, to sam vidio kod komšija oko mene kad su imali prinos ispod 3 t a ja oko 8.5 t.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh